Porto ili port wine for dummies

Porto ili port wine for dummies Isto pitanje bi se verovatno moglo cuti, recimo, i na kraju poslovne vecere (pred samu kafu) u nekakvom trendy high-tech restoranu u Hong Kongu, NY, Berlinu. Sto je restoran bolji, sto je klijentela sofisticiranija, to su veci izgledi da gostu bude ponudjena casica porta. A kada neko lepo stari, kada je s godinama sve naocitiji, kada sazreva umesto da propada, kaze se da je "kao porto". Sta je u stvari porto alias port wine? Porto je dezertno vino – napitak od grozdja s visokim sadrzajem secera i alkohola. Porto je vino s pedigreom, dakle, vino najstroze kontrolisanog geografskog porekla - moze se praviti samo od grozdja koje je ubrano u ogranicenom i oznacenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. Ukoliko bi neki proizvodjac bio uhvacen da pravi porto od grozdja iz nekog drugog kraja, ne bi mu ginuo zatvor. A to se dogadja, umeju da uhvate prevarante- eno ga jedan moj komsija robija. To sto Portugalci ozbiljno shvataju pitanje geografskog porekla nije nikakvo cudo, porto je najvazniji izvozni proizvod Portugala. Doduse, imitacije porta se prave u Juznoj Africi, Australiji, USA... i neki proizvodjaci su se cak bili usudili da svom proizvodu daju ime porto, jer tehnologija proizvodnje je zaista ista. Medjutim EU je tu digla glas i, kao i u slucaju sampanjca, vodila se citava bitka pred medjunarodnim sudovima sve dok nije uspostavljeno pravilo da samo vina napravljena u Douru mogu nositi naziv porto. Druga vina mogu biti napravljena istim metodom, no rec porto ne sme da se pojavi na etiketi. Ni u jednoj formi. Imanja na kojima se gaji grozdje za porto zovu se Quinta (kinta). Kako je zakonom propisana kolicina porta koja moze da se proizvede po hektaru vecina Quinti od grozdja koje im pretekne, a pretekne podosta, pravi crno vino. Crno vino iz Doura smatra se najboljim u Portugalu. Ubedljivo najboljim. Usput, toplo preporucujem Quinta das Hidrangeas, crno vino veoma bogatog bukea koga od nedavno ima i u beogradskim vinarijama i restoranima. Istorija Porta Porto su navodno izmislili nekakvi kaludjeri jos u XV veku. Nesto kasnije Englezi su otkrili cari ovog pica i poceli masovno da ga uvoze. Da bi sprecio malverzacije, ondasnji portugalski premijer, Markiz od Pombala, jos 1756. odredio je granice zone u kojoj se moze proizvoditi porto. Interesantno je da je to bila potpuno nova, revolucionarna ideja te je Douro najstariji demarkirani region za proizvodnju vina na svetu. Markiz jeste bio tiranin ali ga se sada secaju po demarkaciji regiona i po jos nekoliko kapitalnih dela; maltretman su mu oprostili. Geografija regiona Douro je osobita: tlo je posno, mikroklima posebna - vrela i suva, teren strm, pa su ljudi vekovima pravili terase podzidane kamenim zidovima i na njima sadili lozu. UNESCO je 2000. godine zastitio VINORODNI DOURO kao deo svetske kulturne bastine. Tu i tamo se jos moze videti kako je ovaj kraj izgledao pre ljudske intervenicije i tek onda nam postane jasno zasto se UNESCO odlucio na taj korak. Ljudi su zaista vekovnim radom izmenili pejsaz, od krsevite doline napravili nepregledan terasast vinograd. Mali problem je to sto sada kad covek hoce da sazida kucu ili ne bilo koji nacin intervenise na zasticenom krajoliku, treba prvo da pribavi trista dozvola. Maltene ti treba potpis Kofi Anana ne bi li prosirio kucu u vinogradu. Kako se pravi porto? Svako vino je fermentirani sok od grozdja. To je komplikovan proces, koji zahteva veliko znanje i iskustvo ali uprosceno receno: sira vri pod uticajem kvasaca i bakterija i kad je vrenje gotovo, dakle kada se sav secer pretvorio u alkohol, vino je gotovo. Porto se proizvodi na slican nacin, dakle grozdje, (ali samo ono s geografskim poreklom koje je zbog klime veoma, veoma slatko!) se ubaci u posebne granitne bazene zvane lagar pa se gazi i mulja, (obicno se bere preko dana, a gazi po celi noc uz prigodne narodne pesme i igre). Postoje i masine za muljanje grozdja, medjutim najbolje je ono vino koje je gazeno ljudskim stopalima. Gazenjem se iz kozica grozdja istiskuju blagotvorni sastojci i boja a koscice, koje imaju neprijatan ukus, se ne krse. Potom se sira ostavi se da vri (zajedno sa ljuskama grozdja koje mu daju aromu i boju) i kada merni instrumenti pokazu da je pola secera vrenjem promenilo hemijsku formulu i postalo alkohol (to se po mom iskustvu uvek dogodi negde usred noci) digne se uzbuna. Vino se istace u veliku burad od rostfraja i u njega se dodaje odredjen procenat cistog alkohola - ljute lozovace, a onda ta pusta brlja potamani bakterije i zaustavi vrenje. Dakle tako se dobije napitak s visokim sadrzajem grozdjanog secera i etil alkohola. No sveze vino se ne moze odmah piti. U pocetku takav porto ima ukus na firnajz; ona ljuta rakija malo ide uz nos, ali se na srecu, kako vreme prolazi, secer i alkohol se sve bolje »vencavaju« i posle odredjenog vremena koje moze da ide od par godina do par vekova, porto se popije. Tu vise nema mnogo sta da se radi da bi se kvalitet vina poboljsao, samo moze da se ceka. Od toga gde je i kako je vino starilo, zavisi vrsta porta. Vrste porta - kategorije Vintage je porto napravljen od grozdja od jedne berbe onda kada je godina posebno dobra – proizvodjaci kada su posebno zadovoljni berbom, proglase da je godina vintage. To je generalno najbolji i najskuplji porto. Vintage ne prelazi 2% ukupne proizvodnje. Nije uobicajeno da proizvodjaci proglase vintage godinu vise od tri puta u deceniji a cesto to cine i redje. Vintage se flasira rano, posle dve godine u buretu, tako da zauvek zadrzi tamno crvenu boju i bogat vocni ukus. Tradicionalno, na vintage porto se nisu lepile nalepnice vec se sablonima i belom masnom farbom ispisivala marka i godiste. Sad tako cini samo nekolicina proizvodjaca. Vintage koji je proveo dovoljno vremena u flasi ima aromu cokolade, kakaoa, kafe, duvana, zacina (cimet, biber ...) i sumskog crvenog voca. Medjutim vintage ima i svojih mana, koj se doduse uglavnom ticu proizvodjaca: vino sazreva u flasi, bez kontakta s vazduhom i stoga mu treba jako dugo vremena da dostigne vrh kvaliteta. Osim toga, tokom sazrevanja u flasi se stvara talog pa se flasa mora okretati makar jednom godisnje. Otuda na grlicu starih flasa vintagea bela mrlja, jedne godine ona je okrenuta nagore a druge nadole. Ukoliko se bocom prezustro rukuje, onaj talog se odlomi i crne pahuljice pocnu da plivaju po vinu, pa vino pre upotrebe mora da se filtrira. Dakle, ovaj je porto u najvecem broju slucajeva neophodno dekantirati – odnosno, pre sluzenja pretociti u bocu za sluzenje. Late Bottled Vintage (LBV) je posebna vrsta vintage koji je ostavljen u buretu od cetiri do sest godina da jos malo sazri. Tako se malo brze „pomire“ secer i alkohol, porto se brze pripitomi, ali izgubi onu duboku crvenu boju i svezinu ukusa. Dakle postane blize tawnyju i manje „mocan“ nego Vintage iste berbe. Crusted port je vino iz dobre ali ne vintage godine koje je imalo isti tretman kao i vintage. Dakle, malo jeftinija verzija vintage-a. Bottle Matured port je vino kategorije LBV ili Crusted koji je sazrevao u flasi makar 3 godine. Stoga se i kod njega nailazi na talog u boci. Stilovi porta Tawny je portkoji je odlezao u manjim buradima i stoga je izgubio na slatkoci i svezini aroma, zadobivsi arome na suvo voce i med. S vremenom, dok lezi u hrastovini, crveni port gubi boju a beli je dobija, te je spektar kolora tawnija krece od boje meda, cilibara do boje viskija ili konjaka. Tawny je najcesce mesavina vina iz raznih godina, jer se u bure stalno doliva novo vino posto staro isparava ritmom od oko 5% godisnje. Za taj gubitak se kaze – popio ga Djavo. Dolivanja nema ukoliko je rec o kategoriji Single Harvest ili Colheita. Tada je rec o vinu od jedne berbe. Ukoliko na Tawny boci nije naznacena godina berbe, rec je o portu koji je u hrastovoj buradi proveo ne manje od 7 godina. Tu generalno vazi pravilo sto stariji to bolji (i skuplji). Kategorije Tawnyja su: Tawny, Tawny Reserva, Tawny s oznakom starosti (10 godina, 20 godina, 30 godina i 40 godina) i Colheita odn. Single Harvest. Ovo vino se moze odmah piti. Preporucujem kategorije Tawny sa oznacenom staroscu i i Single Harvest. Ruby- to je intenzivno crven porto koji zri u ogromnoj buradi. Kako ima malo kontakta sa drvetom i sa vazduhom ovaj porto zadrzava vocni, mladalacki ukus. On se flasira mlad i ostaje da zri u flasi. I kod ovog stila postoje kategorije: Ruby, Reserva, Late Bottled Vintage (LBV) i Vintage. Beli porto se pravi se samo od belog grozdja i jedini je porto kod kojeg se pravi razlika po slatkoci. Postoje suvi, polusuvi i slatki belo porto, mada je i tzv. suvi prilicno sladak. Obicno se sluzi kao aperitiv, rashladjen. Njega su navodno najvise voleli Romanovi pa se u Carskoj Rusiji bila primila moda i ovo se vino najbolje prodavalo bas tamo sve do 1917. kada je to trziste otislo u cabar. Porto ne moze da prestari. Kod njega vazi ona mitska tvrdnja – sto stariji to bolji. To, inace ne vazi za stona vina koja s godinama dobijaju na vrednosti i kvalitetu sve dok u jednom trenutku, koji varira od vina do vina, ne pocnu da se kvare. Kad sam se ozenio od tasta sam dobio flasu porta iz 1854 – mislim da nikada necu smoci hrabrosti da je otvorim. Ako birate po etiketi sto svedenija i elegantnija, to bolja. Kako se pije porto? Dakle Porto nije vino vec je dezertno vino i ne pije se uz obrok vec kao aperitiv (posebno beli) i kao dizestiv (ostale vrste). Ko je namerio da popije vise od casicu ili dve bolje mu je da izabere neko drugo pice, jer nije dobra ideja napiti se od porta. Sluzi se uz kafu, moze uz kolace – posebno dobro ide uz cokoladne; uz voce: dinje i breskve su najpoznatije vocno drustvo portu, a posebno dobro ide posle vecere sa sirom – Englezi bi tu izabrali stilton (otuda poznati bozicni poklon — flasa porta i kolut stiltona), francuzi rokfor, portugalci queijo da serra no moze s bilo kojim jacim sirom. U modu ulazi i long drink sa portom – Porto Tonik – veoma osvezavajuci napitak za vrele dane. To je beli ili ruby port (ne mora da bude bas skup) s tonikom i puno leda. Ukoliko je od belog porta moze se dodati i par listica nane. Nekoliko korisnih saveta Porto u flasi stvara talog, zato se pre pica dekantira, dakle prelije se u staklenu flasu. Iako talog nije lep, izgleda kao cadjave pahuljice, postojanje taloga je jako dobar znak. Ovo posebno vazi za vintage i LBV. Porto se pije se iz casica za liker koje su male, i po visini i po zapremeni oko polovine case za belo vino. Kod jako starog porta verovatno je da je cep natruo i postoji mogucnost da se prilikom usrafljivanja vadicepa pampur izmrvi i pokvari vino, sto bi moglo da bude tragicno. Zato se u takvim slucajevima flasa otvara tako sto se posebna kljesta zagreju do usijanja, njima se obuhvati grlo flase ispod cepa i grlo se polomi a vino se dekantuje. Kod vina normalne starosti, pampur se izvadi, pa se popije koliko se popije a onda se zatvori i pije se sledecom prilikom. Vino se nece pokvariti ali nije bas uputno ostaviti ga da tako stoji predugo. Inace s portom moze i da se kuva. Poznate su kruske u portu i biftek sa sosom od porta, ali postoje stotine recepata. Za kuvanje, koristi se jeftiniji rubi. Ostalo bi bilo grehota. Porto se najvise pije u Velikoj Britaniji, Americi a potom i ostatku Evrope. Odnedavno veliki uvoznik je i Ceska, i tamo se primila moda. Ne znam kakvog porta ima u Srbiji, ono sto sam probao u Maderi nije bas bilo bog zna sta, ali ga je makar bilo. Video sam pristojan porto u vinariji Wine & Whiskey u Njegosevoj (kod Lovca), ali se ne secam koje marke, mislim Osborne, Croft i/ili Sandeman. Zamislite crno-beli film engleske produkcije: Gospoda u tvid odelima sivenim u Savile Row i kosuljama Thomas-a Pink-a sede u gentlemen's club-u, negde na Heymarketu i raspravljaju o vaznim pitanjima. Sede oni tako, puse, ko lulu, ko tompus, a oberkelner (kazem oberkelner jer to nije posao obicnog kelnera vec samo sefa sale koji tom prilikom proverava da li je vecera protekla po ukusu gostiju) elem, oberkelner diskretno pita: Hope everything is to your liking, Sirs? A kada oni klimnu glavom, on priupita: Care for a port? pise: Dejan Stankovic ( Lisabon, Portugal ) Porto je vino s pedigreom, dakle, vino najstroze kontrolisanog geografskog porekla - moze se praviti samo od grozdja koje je ubrano u ogranicenom i oznacenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. Kada neko lepo stari, kada je s godinama sve naocitiji, kada sazreva umesto da propada, kaze se da je "kao porto".

Isto pitanje bi se verovatno moglo čuti, recimo, i na kraju poslovne večere (pred samu kafu) u nekakvom trendy high-tech restoranu u Hong Kongu, NY, Berlinu. Što je restoran bolji, što je klijentela sofisticiranija, to su veći izgledi  da gostu bude ponuđena čašica porta. 

A kada neko lepo stari, kada je s godinama sve naočitiji, kada sazreva umesto da propada, kaže se da je "kao porto".

Šta je u stvari porto alias port wine?

Porto je dezertno vino – napitak od grožđa s visokim sadržajem šećera i alkohola. Porto je vino s pedigreom, dakle, vino najstrože kontrolisanog geografskog porekla - može se praviti samo od grožđa koje je ubrano u ograničenom i označenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. Ukoliko bi neki proizvođač bio uhvaćen da pravi porto od grožđa iz nekog drugog kraja, ne bi mu ginuo zatvor. A to se događa, umeju da uhvate prevarante- eno ga jedan moj komšija robija. To što Portugalci ozbiljno shvataju pitanje geografskog porekla nije nikakvo čudo, porto je najvažniji izvozni proizvod Portugala.

Doduše, imitacije porta se prave u Južnoj Africi, Australiji, USA... i neki proizvođači su se čak bili usudili da svom proizvodu daju ime porto, jer tehnologija proizvodnje je zaista ista. Međutim EU je tu digla glas i, kao i u slučaju šampanjca, vodila se čitava bitka pred međunarodnim sudovima sve dok nije uspostavljeno pravilo da samo vina napravljena u Douru mogu nositi naziv porto. Druga vina mogu biti napravljena istim metodom, no reč porto ne sme da se pojavi na etiketi. Ni u jednoj formi. 

Imanja na kojima se gaji grožđe za porto zovu se Quinta (kinta). Kako je zakonom propisana količina porta koja može da se proizvede po hektaru većina Quinti od grožđa koje im pretekne, a pretekne podosta, pravi crno vino. Crno vino iz Doura smatra se najboljim u Portugalu. Ubedljivo najboljim. Usput, toplo preporučujem Quinta das Hidrangeas, crno vino veoma bogatog bukea koga od nedavno ima i u beogradskim vinarijama i restoranima.

Istorija Porta

Porto su navodno izmislili nekakvi kaluđeri još u XV veku. Nešto kasnije Englezi su otkrili čari ovog pića i počeli masovno da ga uvoze. Da bi sprečio malverzacije, ondašnji portugalski premijer, Markiz od Pombala, još 1756. odredio je granice zone u kojoj se može proizvoditi porto. Interesantno je da je to bila potpuno nova, revolucionarna ideja te je Douro najstariji demarkirani region za proizvodnju vina na svetu. Markiz jeste bio tiranin ali ga se sada sećaju po demarkaciji regiona i po još nekoliko kapitalnih dela; maltretman su mu oprostili.

Geografija regiona Douro je osobita: tlo je posno, mikroklima posebna - vrela i suva, teren strm, pa su ljudi vekovima pravili terase podzidane kamenim zidovima i na njima sadili lozu. UNESCO je 2000. godine zaštitio VINORODNI DOURO kao deo svetske kulturne baštine. Tu i tamo se još može videti kako je ovaj kraj izgledao pre ljudske intervenicije i tek onda nam postane jasno zašto se UNESCO odlučio na taj korak. Ljudi su zaista vekovnim radom izmenili pejsaž, od krševite doline napravili nepregledan terasast vinograd. Mali problem je to što sada kad čovek hoće da sazida kuću ili ne bilo koji način interveniše na zaštićenom krajoliku, treba prvo da pribavi trista dozvola. Maltene ti treba potpis Kofi Anana ne bi li proširio kuću u vinogradu.

Kako se pravi porto?

Svako vino je fermentirani sok od groždja. To je komplikovan proces, koji zahteva veliko znanje i iskustvo ali uprošćeno rečeno: šira vri pod uticajem kvasaca i bakterija i kad je vrenje gotovo, dakle kada se sav šećer pretvorio u alkohol, vino je gotovo.

Porto se proizvodi na sličan način, dakle grožđe, (ali samo ono s geografskim poreklom koje je zbog klime veoma, veoma slatko!) se ubaci u posebne granitne bazene zvane lagar pa se gazi i mulja, (obično se bere preko dana, a gazi po celi noć uz prigodne narodne pesme i igre). Postoje i mašine za muljanje grožđa, međutim najbolje je ono vino koje je gaženo ljudskim stopalima. Gaženjem se iz kožica grožđa istiskuju blagotvorni sastojci i boja a koščice, koje imaju neprijatan ukus, se ne krše. Potom se šira ostavi se da vri (zajedno sa ljuskama grožđa koje mu daju aromu i boju) i kada merni instrumenti pokažu da je pola šećera vrenjem promenilo hemijsku formulu i postalo alkohol (to se po mom iskustvu uvek dogodi negde usred noći) digne se uzbuna. Vino se istače u veliku burad od rostfraja i u njega se dodaje određen procenat čistog alkohola - ljute lozovače, a onda ta pusta brlja potamani bakterije i zaustavi vrenje. Dakle tako se dobije napitak s visokim sadržajem grožđanog šećera i etil alkohola.

No sveže vino se ne može odmah piti. U početku takav porto ima ukus na firnajz; ona ljuta rakija malo ide uz nos, ali se na sreću, kako vreme prolazi, šećer i alkohol se sve bolje »venčavaju« i posle određenog vremena koje može da ide od par godina do par vekova, porto se popije. Tu više nema mnogo šta da se radi da bi se kvalitet vina poboljšao, samo može da se čeka. Od toga gde je i kako je vino starilo, zavisi vrsta porta.

Vrste porta - kategorije

Vintage je porto napravljen od grožđa od jedne berbe onda kada je godina posebno dobra – proizvođači kada su posebno zadovoljni berbom, proglase da je godina vintage. To je generalno najbolji i najskuplji porto. Vintage ne prelazi 2% ukupne proizvodnje. Nije uobičajeno da proizvođači proglase vintage godinu više od tri puta u deceniji a često to čine i ređe. Vintage se flašira rano, posle dve godine u buretu, tako da zauvek zadrži tamno crvenu boju i bogat voćni ukus.  Tradicionalno, na vintage porto se nisu lepile nalepnice već se šablonima i belom masnom farbom ispisivala marka i godište. Sad tako čini samo nekolicina proizvođača. Vintage koji je proveo dovoljno vremena u flaši ima aromu čokolade, kakaoa, kafe, duvana, začina (cimet, biber ...) i šumskog crvenog voća.

Međutim vintage ima i svojih mana, koj se doduše uglavnom tiču proizvođača: vino sazreva u flaši, bez kontakta s vazduhom i stoga mu treba jako dugo vremena da dostigne vrh kvaliteta. Osim toga, tokom sazrevanja u flaši se stvara talog pa se flaša mora okretati makar jednom godišnje. Otuda na grliću starih flaša vintagea bela mrlja, jedne godine ona je okrenuta nagore a druge nadole. Ukoliko se bocom prežustro rukuje, onaj talog se odlomi i crne pahuljice počnu da plivaju po vinu, pa vino pre upotrebe mora da se filtrira. Dakle, ovaj je porto u najvećem broju slučajeva neophodno dekantirati – odnosno, pre služenja pretočiti u bocu za služenje.

Late Bottled Vintage (LBV) je posebna vrsta vintage koji je ostavljen u buretu od četiri do šest godina da još malo sazri. Tako se malo brže „pomire“ šećer i alkohol, porto se brže pripitomi, ali izgubi onu duboku crvenu boju i svežinu ukusa. Dakle postane bliže tawnyju i manje „moćan“ nego Vintage iste berbe.

Crusted port je vino iz dobre ali ne vintage godine koje je imalo isti tretman kao i vintage. Dakle, malo jeftinija verzija vintage-a.   

Bottle Matured port je vino kategorije LBV ili Crusted koji je sazrevao u flaši makar 3 godine. Stoga se i kod njega nailazi na talog u boci.

Stilovi porta

Tawny je portkoji je odležao u manjim buradima i stoga je izgubio na slatkoći i svežini aroma, zadobivši arome na suvo voće i med.  S vremenom, dok leži u hrastovini, crveni port gubi boju a beli je dobija, te je spektar kolora tawnija kreće od boje meda, ćilibara do boje viskija ili konjaka. Tawny je najčešće mešavina vina iz raznih godina, jer se u bure stalno doliva novo vino pošto staro isparava ritmom od oko 5% godišnje. Za taj  gubitak se kaže – popio ga Đavo. Dolivanja nema ukoliko je reč o kategoriji Single Harvest ili Colheita. Tada je reč o vinu od jedne berbe. Ukoliko na Tawny boci nije naznačena godina berbe, reč je o portu koji je u hrastovoj buradi proveo ne manje od 7 godina. Tu generalno važi pravilo što stariji to bolji (i skuplji). Kategorije Tawnyja su: Tawny, Tawny Reserva, Tawny s oznakom starosti (10 godina, 20 godina, 30 godina i 40 godina) i Colheita odn. Single Harvest.

Ovo vino se može odmah piti. Preporučujem kategorije Tawny sa označenom starošću i i Single Harvest.

Ruby-  to je intenzivno crven porto koji zri u ogromnoj buradi. Kako ima malo kontakta sa drvetom i sa vazduhom ovaj porto zadržava voćni, mladalački ukus. On se flašira mlad i ostaje da zri u flaši. I kod ovog stila postoje kategorije:  Ruby, Reserva, Late Bottled Vintage (LBV) i Vintage.

Beli porto se pravi se samo od belog grožđa i jedini je porto kod kojeg se pravi razlika po slatkoći. Postoje suvi, polusuvi i slatki belo porto, mada je i tzv. suvi prilično sladak. Obično se služi kao aperitiv, rashlađen. Njega su navodno najviše voleli Romanovi pa se u Carskoj Rusiji bila primila moda i ovo se vino najbolje prodavalo baš tamo sve do 1917. kada je to tržište otišlo u čabar.  

Porto ne može da prestari. Kod njega važi ona mitska tvrdnja – što stariji to bolji. To, inače ne važi za stona vina koja s godinama dobijaju na vrednosti i kvalitetu sve dok u jednom trenutku, koji varira od vina do vina, ne počnu da se kvare. Kad sam se oženio od tasta sam dobio flašu porta iz 1854 – mislim da nikada neću smoći hrabrosti da je otvorim.  

Ako birate po etiketi što svedenija i elegantnija, to bolja.

Kako se pije porto?

Dakle Porto nije vino već je dezertno vino i ne pije se uz obrok već kao aperitiv (posebno beli) i kao dižestiv (ostale vrste). Ko je namerio da popije više od čašicu ili dve bolje mu je da izabere neko drugo piće, jer nije dobra ideja napiti se od porta. Služi se uz kafu, može uz kolače – posebno dobro ide uz čokoladne; uz voće: dinje i breskve su najpoznatije voćno društvo portu, a posebno dobro ide posle večere sa sirom – Englezi bi tu izabrali stilton (otuda poznati božićni poklon — flaša porta i kolut stiltona), francuzi rokfor, portugalci queijo da serra no može s bilo kojim jačim sirom.  

U modu ulazi i long drink sa portom – Porto Tonik – veoma osvežavajući napitak za vrele dane. To je beli ili ruby port (ne mora da bude baš skup) s tonikom i puno leda. Ukoliko je od belog porta može se dodati i par listića nane.

Nekoliko korisnih saveta

Porto u flaši stvara talog, zato se pre pića dekantira, dakle prelije se u staklenu flašu. Iako talog nije lep, izgleda kao čađave pahuljice, postojanje taloga je jako dobar znak. Ovo posebno važi za vintage i LBV.

Porto se pije se iz čašica za liker koje su male, i po visini i po zapremeni oko polovine čaše za belo vino.

Kod jako starog porta verovatno je da je čep natruo i postoji mogućnost da se prilikom ušrafljivanja vadičepa pampur izmrvi i pokvari vino, što bi moglo da bude tragično. Zato se u takvim slučajevima flaša otvara tako sto se posebna klješta zagreju do usijanja, njima se obuhvati grlo flaše ispod čepa i grlo se polomi a vino se dekantuje.

Kod vina normalne starosti, pampur se izvadi, pa se popije koliko se popije a onda se zatvori i pije se sledećom prilikom. Vino se neće pokvariti ali nije baš uputno ostaviti ga da tako stoji predugo. 

Inače s portom može i da se kuva. Poznate su kruške u portu i biftek sa sosom od porta, ali postoje stotine recepata. Za kuvanje, koristi se jeftiniji rubi. Ostalo bi bilo grehota.

Porto se najviše pije u Velikoj Britaniji, Americi a potom i ostatku Evrope. Odnedavno veliki uvoznik je i Češka, i tamo se primila moda. Ne znam kakvog porta ima u Srbiji, ono što sam probao u Maderi nije baš bilo bog zna šta, ali ga je makar bilo. Video sam pristojan porto u vinariji Wine & Whiskey u Njegoševoj (kod Lovca), ali se ne sećam koje marke, mislim Osborne, Croft i/ili Sandeman.