Grčka paralisana štrajkom

Desetine hiljada demonstranata je zakrčilo danas ulice Atine u okviru štrajka noseći transparente kao što su "Ne dirajte naše račune" i "Dalje ruke". U bolnicama se primaju samo hitni slučajevi, zatvorene su banke, škole, sudovi i javne službe, ne rade turistička arheološka nalazišta, telefonska služba obaveštenja, čak su i raznosači pica i brze pošte prestali da rade, navodi AP.

Grcka je danas paralisana 24-casovnim generalnim strajkom, koji je poceo u ponoc, protiv vladinih planova da reformise penzioni sistem. Desetine hiljada demonstranata je zakrcilo danas ulice Atine u okviru strajka noseci transparente kao sto su "Ne dirajte nase racune" i "Dalje ruke". U bolnicama se primaju samo hitni slucajevi, zatvorene su banke, skole, sudovi i javne sluzbe, ne rade turisticka arheoloska nalazista, telefonska sluzba obavestenja, cak su i raznosaci pica i brze poste prestali da rade, navodi AP. Grcka paralisana strajkom Ne radi ni avionski saobracaj posto su se kontrolori leta pridruzili strajkacima kao i radnici drzavne avio kompanije "Olimpik Ervejz". Novinari takodje strajkuju i televizijski i radijski programi vesti su otkazani. Tri drzavne televizijske stanice emituju samo tekst u kome se izrazava podrska strajku. Novine nece izaci u cetvrtak. Brodovi su zaustavljeni kao i vecina vozova. Sindikati se protive namerama vlade da reformisu rascepkani grcki penzioni sistem i da ujedine oko 170 penzionih fondova u zemlji. Mnogi se plase da bi reforme mogle da dovedu do smanjenja penzija i podizanje granice starosti za odlazak u penziju. "Ucesce u strajku je takoreci potpuno. Bes i osuda su ogromni protiv politike vlade", rekao je Estatios Anestis, portparol saveza sindikata GSEE. Sindikalni savez privatnog sektora GSEE i sestrinski savez iz javnog sektora ADEDY, koji zajedno zastupaju 2,5 miliona radnika, su odbili pozive vlade da prisustvuju razgovorima o penzijskoj reformi i umesto toga organizovali nekoliko protestnih mitinga. Kao i druge EU zemlje sa sve starijim stanovnistvom Grcka se trudi da reformise svoj penzioni sistem pre nego sto bankrotira, sto eksperti predvidjaju da ce se desiti za 15 godina ako ne dodje do reformi. Sadasnja vlada koja je osvojila drugi mandat na izborima u septembru je obecala da nece menjati prava penzionera ali brzo posle stupanja na duznost je preporucila mere za podsticanje ostajanja na radu preko 65 godina i reviziju uslova penzionisanja zena i hendikepiranih. "Radnici ne treba da placaju za greske i lose poslovanje prethodnih vlada u rukovodjenju penzionim fondovima", rekao je jedan sindikalni vodja. Jesen strajkova u EU Generalni strajk danas je blokirao Grcku, koja se po tome upisala u poduzi spisak clanica Evropske unije u kojima su zaposleni u raznim sluzbama obustavljali rad, nezadovoljni vladinim merama, uglavnom onim socijalne pirode. Minulih sedmica stizale su vesti o strajkovima u Francuskoj, Italiji, Nemackoj, Ceskoj i Spaniji, gde je energija strajkaca, povremeno, bila takva da je bilo posla i za policiju. Grcki radnici su stali zbog predlozene reforme penzijskog sistema, kojom se predvidja produzenje radnog veka i smanjenje penzija, a zakon o penzijama bio je povod i nedavnim strajkovima zaposlenih u javnom saobracaju Francuske. Predsednik Nikola Sarkozi odbio je da prihvati zahteve strajkaca, koji su "zbog opasnosti posla" kojim se bave trazili specijalne penzione povlastice, odnosno kraci staz. Predsednik je za svoju odluku dobio podrsku od ostatka radnicke klase, po cijem su misljenju zeleznicari i radnici elektrodistribucije neopravdano zahtevali da budu znatno privilegovaniji od zaposlenih u drugim sektorima. Pariz i ostale francuske gradove potresale su i demonstracije studenata i srednjoskolaca, izazvane njihovim strahom da ce promene finansiranja univerziteta otvoriti put privatizaciji i sticanje znanja uciniti skupljim. Sarkozijeva administracija treba da i u ovom sektoru nadje trajan komprimis izmedju sindikata i drzave. Finansiranje prosvete uzburkalo je bilo i Cesku, gde je prosle sedmice odrzan strajk prosvetnih radnika, posle kojeg je postavljen novi ministar za tu oblast. Oko 150.000 profesora i nastavnika, od osnovnih skola do univerziteta, iskazalo je, na ulicama Praga i drugih gradova, veliko nezadovoljstvo kolicinom novca koju drzava odvaja za prosvetu. Prema podacima Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD), Ceska je jedna od osam zemalja Evropske unije koja za skolstvo izdvaja manje od pet odsto drustvenog bruto proizvoda. U Italiji je od juce haos na autoputevima i drugim drumskim pravcima, koji su izazvale kamiondzije nezadovoljne cenama goriva i duzinom propisanog radnog vremena. Prema najavama iz njihovih sindikata, strajk ce trajati do petka iako se sirom zemlje vec osecaju nestasice goriva i zivotnih namirnica, pre svega poljoprivrednih. U Spaniji je kraj novembra obelezen demonstracijama na kojima su gradjani iskazali nezadovoljstvo politikom vlade prema terorizmu. Desetine hiljada demonstranata porucile su da nisu zadovoljne reakcijom vlade na junsku objavu teroristicke grupe ETA da, posle 14 meseci, prekida primirje. Bolje uslove rada i vece plate trazili su, ove jeseni, i zeleznicari u Nemackoj.

Ne radi ni avionski saobraćaj pošto su se kontrolori leta pridružili štrajkačima kao i radnici državne avio kompanije "Olimpik Ervejz".

Novinari takođe štrajkuju i televizijski i radijski programi vesti su otkazani. Tri državne televizijske stanice emituju samo tekst u kome se izražava podrška štrajku.

Novine neće izaći u četvrtak. Brodovi su zaustavljeni kao i većina vozova.

Sindikati se protive namerama vlade da reformišu rascepkani grčki penzioni sistem i da ujedine oko 170 penzionih fondova u zemlji.

Mnogi se plaše da bi reforme mogle da dovedu do smanjenja penzija i podizanje granice starosti za odlazak u penziju.

"Učešće u štrajku je takoreći potpuno. Bes i osuda su ogromni protiv politike vlade", rekao je Estatios Anestis, portparol saveza sindikata GSEE.

Sindikalni savez privatnog sektora GSEE i sestrinski savez iz javnog sektora ADEDY, koji zajedno zastupaju 2,5 miliona radnika, su odbili pozive vlade da prisustvuju razgovorima o penzijskoj reformi i umesto toga organizovali nekoliko protestnih mitinga.

Kao i druge EU zemlje sa sve starijim stanovništvom Grčka se trudi da reformiše svoj penzioni sistem pre nego što bankrotira, što eksperti predviđaju da će se desiti za 15 godina ako ne dođe do reformi.

Sadašnja vlada koja je osvojila drugi mandat na izborima u septembru je obećala da neće menjati prava penzionera ali brzo posle stupanja na dužnost je preporučila mere za podsticanje ostajanja na radu preko 65 godina i reviziju uslova penzionisanja žena i hendikepiranih.

"Radnici ne treba da plaćaju za greške i loše poslovanje prethodnih vlada u rukovođenju penzionim fondovima", rekao je jedan sindikalni vođa.

Jesen štrajkova u EU

Generalni štrajk danas je blokirao Grčku, koja se po tome upisala u poduži spisak članica Evropske unije u kojima su zaposleni u raznim službama obustavljali rad, nezadovoljni vladinim merama, uglavnom onim socijalne pirode.

Minulih sedmica stizale su vesti o štrajkovima u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Češkoj i Španiji, gde je energija štrajkača, povremeno, bila takva da je bilo posla i za policiju.

Grčki radnici su stali zbog predložene reforme penzijskog sistema, kojom se predviđa produženje radnog veka i smanjenje penzija, a zakon o penzijama bio je povod i nedavnim štrajkovima zaposlenih u javnom saobraćaju Francuske.

Predsednik Nikola Sarkozi odbio je da prihvati zahteve štrajkača, koji su "zbog opasnosti posla" kojim se bave tražili specijalne penzione povlastice, odnosno kraći staž.

Predsednik je za svoju odluku dobio podršku od ostatka radničke klase, po čijem su mišljenju železničari i radnici elektrodistribucije neopravdano zahtevali da budu znatno privilegovaniji od zaposlenih u drugim sektorima.

Pariz i ostale francuske gradove potresale su i demonstracije studenata i srednjoškolaca, izazvane njihovim strahom da će promene finansiranja univerziteta otvoriti put privatizaciji i sticanje znanja učiniti skupljim.

Sarkozijeva administracija treba da i u ovom sektoru nađe trajan komprimis između sindikata i države.

Finansiranje prosvete uzburkalo je bilo i Češku, gde je prošle sedmice održan štrajk prosvetnih radnika, posle kojeg je postavljen novi ministar za tu oblast.

Oko 150.000 profesora i nastavnika, od osnovnih škola do univerziteta, iskazalo je, na ulicama Praga i drugih gradova, veliko nezadovoljstvo količinom novca koju država odvaja za prosvetu.

Prema podacima Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD), Češka je jedna od osam zemalja Evropske unije koja za školstvo izdvaja manje od pet odsto društvenog bruto proizvoda.

U Italiji je od juče haos na autoputevima i drugim drumskim pravcima, koji su izazvale kamiondžije nezadovoljne cenama goriva i dužinom propisanog radnog vremena.

Prema najavama iz njihovih sindikata, štrajk će trajati do petka iako se širom zemlje već osećaju nestašice goriva i životnih namirnica, pre svega poljoprivrednih.

U Španiji je kraj novembra obeležen demonstracijama na kojima su građani iskazali nezadovoljstvo politikom vlade prema terorizmu.

Desetine hiljada demonstranata poručile su da nisu zadovoljne reakcijom vlade na junsku objavu terorističke grupe ETA da, posle 14 meseci, prekida primirje.

Bolje uslove rada i veće plate tražili su, ove jeseni, i železničari u Nemačkoj.