U susret novoj teniskoj sezoni - ATP tour

U susret novoj teniskoj sezoni - ATP tour Rodzer Federer je na proslogodisnjem Australijen openu postao prvi teniser posle 27 godina koji je uspeo da osvoji jedan od turnira ’velike cetvorke’, a da ne izgubi niti jedan set. Izjednacio je rekord Bjerna Borga, posto je peti put u nizu osvojio Vimbldon, a nadmoc je demonstrirao i trofejom na US openu. Uz sve to, konacno je uspeo da savlada Nadala na sljaci, dogodilo se to u finalu Hamburga. Najveci izazov za Federera u novoj sezoni je osvajanje Rolan Garosa. To bi ga definitivno izdvojilo kao najboljeg tenisera svih vremena. On, pored toga, kao prioritet istice i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu. Ipak, pored svih navedenih dostignuca, dominacija Svajcarca u prethodnoj sezoni poprilicno je ometena. Jedan od glavnih pretendenata da ga zameni na mestu ’broj 1’, Srbin Novak Djokovic, nadigrao ga je u finalu Montreala i pruzio dostojan otpor u finalu US opena. Uz to, Nadal je bio znatno blizi trijumfu na Vimbldonu, nego Federer na Rolan Garosu, sto ranije nije bio slucaj. Za ’drmanje’ Kraljevog prestola jos su zasluzna dvojica Argentinaca – Giljermo Kanjas i David Nalbandijan. Obojica su uspeli da ga pobede dva puta u kratkom vremenskom intervalu, sto dokazuje da nije rec o slucajnosti ili ’losem danu’, cemu se moze pripisati poraz od Volandrija u Rimu. Kanjas, zbog suspenzije, nije imao prilike da se susrece sa Federerom, pa tako nije ’stigao’ da dobije kompleks Svajcarca. To je iskoristio na najbolji moguci nacin i zahvaljujuci fanaticnoj borbenosti, neverovatnoj kondiciji i prefektnoj defnazivnoj taktici dosao do senzacionalnih trijumfa. Federer je tu naucio lekciju i u narednom dvoboju ’isprasio’ Kanjasa – 6:0, 6:3. Kako ce se stvari odvijati sledeci put, videcemo, ali realna je prognoza da Rodzer nece imati vecih problema. Situacija sa Nalbandijanom je drugacija po mnogo cemu. Momak rodjen u Unkvilu ne preza ni od cega, kada ’oseca’ udarac i kada je adekvatno motivisan, nema tog tenisera kojeg ne moze da pobedi. A, ni istorija sa Federerom mu nije toliko losa, uspesno mu je parirao i kada je Rodzer bio na vrhuncu. Secate se mozda polufinala Rolan Garosa od pre dve sezone, kada je Nalbandijan imao set prednosti i 3:0 u drugom, a nesto kasnije bio je primoran da preda mec zbog bolova u stomaku. Jos bolji primer je epohalno finale Mastersa 2005. godine, u kojem je David nadoknadio deficit od 0:2 u setovima i trijumfovao. Ako me secanje ne vara, to je jedini put da je iko tako nesto ucinio protiv Federera. Nalbandijan po talentu spada u sam vrh muskog tenisa. Svestran je teniser, ume jako dobro da odigra na mrezi, iako mu se taktika prevashodno zasniva na udarcima sa osnovne linije. Ima prefinjen osecaj za igru, ume strpljivo da ceka sansu za napad ili gresku rivala, ali vrlo lako i ’nanjusi’ nesigurnost kod protivnika i zatim ga pritiska sa svih strana. Servis mu ne spada u najjaca oruzja, ali ni u slabosti koje bi ostali mogli da eksploatisu. Sjajno se krece po terenu i zna da napravi ’viner’ iz ne bas povoljne situacije. Lako se adaptira na sve vrste podloga, o cemu svedoci to sto je igrao polufinale na sva cetiri Gren slem turnira. Obratite paznju na snagu Davidove podlaktice, koja mu omogucuje da duboko odigra udarac i onda kada ne stigne idealno da se namesti. Povrede su bile presudan faktor zbog kojeg Nalbandijan nije potencijal u potpunosti pretocio u kvalitet. Mucio se sa raznim vrstama povreda, samo prosle sezone je imao nevolja sa stomakom, ledjima i nogom. Uz to, ume cesto da se bespotrebno opusti i zakomplikuje vec dobijene meceve i skoro redovno ima problema sa daleko slabijim rivalima na startu Gren slemova. Takodje, nedostaje mu konstantnost igara na visokom nivou. I Federer i Nalbandijan imaju problema sa povredama pred pocetak Australijan opena i to bi moglo da ostavi traga na njihova izdanja, narocito u prva dva kola. Rafael Nadal vec dve godine u nizu igra po istom principu – solidno na pocetku, vec standardna dominacija na sljaci, izvanredan Vimbldon, a zatim pad. U 2006. je to bilo drasticno, samo na Mastersu je prosao dalje od cetvrtfinala, dok je prosle godine igrao finale u Madridu i polufinale u Montrealu. Pobedio je i u Stutgartu, ali to se moze svesti pod „dominacija na sljaci“. Mnogi strucnjaci postavljaju pitanje koliko ce telo mladog Maljorcanina izdrzati stravican tempo koji je sebi nametnuo nacinom na koji igra, a mnogi se slazu njegova kolena (nosi steznike na oba) nisu u stanju da izdrze veliko opterecenje na betonu i da zato belezi slabije rezultate u drugom delu sezone. Nadalova taktika dobro je poznata – trcanje do iznemoglosti, mnogo top spin udaraca, cekanje greske protivnika i napad iz kontre. Ima sjajne fizicke predispozicije, pa sa lakocom vraca loptice i kada stoji 2-3 metra iza osnovne linije, sto mu je uobicajena pozicija. Price o losem uticaju stila igre na njegovu karijeru ’podgrejala’ je izjava Tonija Nadala, njegovog strica i trenera, da Rafa vuce povredu stopala jos od 2005. godine i da je neizvesno da li moze da nastavi sa profesionalnim bavljenjem tenisom. Naravno, sve je brzo demantovano, ali ako cemo suditi po narodnoj izreci koja glasi „gde ima dima, ima i vatre“, da se zakljuciti da postoji bar delic istine u svemu tome. Nadal nije sujetan, vec, slicno Djokovicu, tezi da konstantno usavrsava sve aspekte svoje igre. Mnogo je napredovao na voleju, a na njegovom licu jasno se vidi sreca i zadovoljstvo kada efektno zavrsi poen na mrezi. Vise nego kada osvoji ’obican’ poen. Radio je dosta i na servisu i vec je dospeo do stadijuma kada se njime izvlaci iz neugodnih situacija i spasava brejk lopte, sto je od neprocenjive vaznosti, pogotovo za meceve sa velikim ulogom. Na Vimbldonu je dokazao da nije jednodimenzionalan teniser kakvim ga mnogi smatraju, vec da ima stofa i za agresivnu igru sa tendecijom ulaska u teren. Pravi vrlo malo neiznudjenih gresaka i protivnici protiv njega znatno teze osvajaju poene, jer ih Nadal svojom brzinom tera na ’dodatni udarac’. Postao je i vrlo nepredvidiv od kada je poceo da igra ofanzivnije, bar na brzim podlogama. Mladi Spanac je jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan skor sa Federerom – 8 pobeda i 6 poraza. Sigurno je da bi taj odnos bio puno drugaciji da njih dvojica nisu odigrali cak sedam meceva na sljaci (6-1 za Nadala), ali nisu u pravu ni oni koji tvrde da je Federer dominantan na svim ostalim podlogama. Doduse, suveren je na travi (2-0), ali na betonu je skor vrlo tesan – 3:2 za Svajcarca. Dvoboj prvog i drugog tenisera sveta u finalu Vimbldona prosle godine proglasen je za najbolji mec sezone u mnogobrojnim anketama. Endi Marej je prosle sezone propustio jedan deo sezone zbog povrede rucnog zgloba (nije ucestvovao na Rolan Garosu i Vimbldonu), sto je usporilo njegov napredak. Skot je nedavno prekinuo saradnju sa trenerom Bredom Gilbertom i poceo da radi sa timom strucnjaka, koji predvodi Majls Meklagan. Pred pocetak sezone izjavio je da je imao najbolje pripreme u zivotu, sto je odmah i dokazao trijumfom u Dohi. Endi je u Kataru u polufinalu savladao Nikolaja Davidenka i izborio povratak u Top 10. Marej igra najvise sa osnovne linije i cilj u mecu mu je da pravi sto manje neiznudjenih gresaka. Ima odlicne udarce, mada mi jos mogao da poradi na tehnici. Ranije je imao puno problema sa servisom, pravio je veliki broj dvostrukih greski, a procenat ubacenog prvog servisa cesto nije prelazio 50%. Ipak, ono sto mu najvise odmaze u igri jeste njegov temperament, posto se vrlo lako iznervira. Eksperti mu zameraju i nedostatak pobednickog mentaliteta, sto se izrazava kroz smanjenu borbenost u situacijama kada je u podredjenom polozaju. Na tom planu je napravio veliki pomak u odnosu na 2006. godinu. Ukoliko ga povrede mimoidju i bude imao malo srece pri zrebu, mozemo ocekivati Endijev skori proboj ka Top 5 i bar jedno polufinale na Gren slem turnirima. David Ferer je do drugog dela prosle sezone vazio za klasicnog ’sljakasa’, iako je osvojio i dva trofeja na betonu – u Oklendu i Tokiju. U prethodnoj godini zabelezio je 61 pobedu i samo cetiri puta izgubio na startu turnira. Na US openu je igrao najbolji tenis u zivotu. Pored standardno odlicnih trkackih sposobnosti i riterna, cesce i uspesnije je izlazio na mrezu, a borbenoscu neretko uspeva da ’pokrije’ odredjene nedostatke u igri. Savladao je Nalbandijana i Nadala, ali je u polufinalu porazen od Djokovica. Ne zelim nikako da nipodastavam Fererov veliki podvig i plasman u finale Mastersa u Sangaju, ali cini mi se da je on vise dosao kao posledica fizicke i psihicke premorenosti konkurenata (Djokovic, Nadal, Rodik), nego objektivnoj razlici u kvalitetu. Ferer je dobar teniser, ali igra u naletima, sto nije dovoljno za stabilne rezultate i ocuvanje pozicije u Top 5. Ipak, on ce sigurno predstavljati neugodnog rivala za ostale iz krema svetskog tenisa. Endi Rodik vec godinama opstaje u Top 10, a najzasluzniji za to je njegov fantastican servis kojim osvaja puno lakih poena. Uz to, forhend udara vrlo snazno i precizno, uglavnom ravno. Najveca slabost mu je bekhend i jednostrana igra – za servis kakav poseduje, morao bi mnogo bolje i vise da igra voleje. Takodje, retko pokusava ’drop sotom’ ili na bilo koji drugi nacin da promeni tempo igre kada mu ne ide, pa retko pravi preokrete. S obzirom na stil igre, Rodik najvise voli brze podloge, travu i beton, a na sljaci je daleko losiji – cak cetiri puta je ispao vec na startu Rolan Garosa. Endi je prosle sezone osvojio dve titule (Kvins i Vasington), a u zavrsnici sezone je dosao do polufinala Mastersa i cetvrtfinala US opena. U Njujorku se pokazalo da ce Rodik tesko ikada uspeti da parira Federeru. Usao je Amerikanac maksimalno motivisan u mec, iz svakog njegovog pokreta izbijala je velika volja da konacno pobedi Rodzera. Maksimalno je bio koncentrisan na servis, kao da je pre susreta rekao sebi da jednostavno ne sme da dozvoli nijedan brejk. Ipak, Federer je cuvao svoj servis i mudro cekao taj brejk, u kojem je pokazao nadmoc. Tako je bilo u prva dva seta, u trecem je Rodik psihicki pao, a Federer rutinski obezbedio prolaz u polufinale. Risar Gaske vazi za jedog od najtalentovanijih igraca na Turu, britanski voditelj Beri Kauan je jednom izjavio da Gaske „ima vise prirodnog dara za tenis od Federera“. Prosle godine je napravio ozbiljan pomak na Gren slem turnirima, posto je na fantastican nacin obezbedio plasman u polufinale Vimbldona – eliminisao je Rodika u cetvtfinalu nakon deficita od 0:2 u setovima. Vec sutradan igrao je polufinale sa Federerom, pa nije bio u stanju da pruzi jaci otpor. Zavrsio je sezonu na 8. mestu na listi i za ocekivati je da napredak 21-godisnjeg Francuza u 2008. godini tece isto kao i do sada – sporo, ali konstantno i sigurno. Postoji jos dosta igraca koji imaju kvalitet da naprave odlican rezultat. Pre svih, tu mislim na Nikolaja Davidenka, naravno ukoliko postane bar malo psihicki stabilniji i potpuno resi aferu oko kladjenja. Zatim, nepredvidivi Fernando Gonsales razornim forhendom uvek moze da podigne igru na visi nivo nego inace, Tomi Has je kompletan teniser koji zbog brojnih povreda nije ispunio ono sto su mu svi predvidjali, a to je fantasticna karijera i prvo mesto na svetu. Na treba zaboraviti ni Robreda, Bagdatisa, Juznog i Berdiha, a i dvojac spanskih veterana – Huan Karlos Ferero i Karlos Moja zna s vremena na vreme da zablista. Najprijatnije iznenadjenje protekle sezone svakako je Dzon Izner. Ovaj 22-godisnji Amerikanac igrao je tenis za Univerzitet u Dzordziji, a profesionalnu karijeru zapoceo je proslog leta. Vec na kraju sezone bio je 106. na ATP listi, trijumfovao je na dva ’fjucersa’, a zatim zbog povrede Fernanda Gonsalesa dobio ’vajld kard’ za turnir u Vasingtonu. Tu je Izner maksimalno iskoristio priliku, na putu do finala eliminisao je Henmana, Hasa i Monfisa, ali je u borbi za trofej bolji bio Rodik. Na US openu je stigao do trece runde, osvojio prvi set protiv Federera, ali za nesto vise nije imao snage i znanja. Izner je visok 206 cm i servis mu je ubedljivo najkvalitetniji udarac, a strucnjaci posebno isticu Dzonovu hrabrost da u najbitnijim trenucima cesto napravi as ili ’servis viner’. Evidentno je bilo tokom njegovih meceva da jos nije sazreo za vrhunska ostvarenja, cesto je pravio pocetnike propuste koje su cak i zasmejavali publiku. Ukoliko napreduje jos u igri na mrezi, muski tenis bi konacno mogao da dobije profil tenisera kakav mu vec dugo fali – servis-volej. Zaista, kada bi bilo vise igraca slicnih Patriku Rafteru ili bar Tejloru Dentu, igra bi bila mnogo dinamicnija i zasigurno bi bilo mnogo vise uzbudljivih i neizvesnih meceva, pogotovo na Vimbldonu. Fabris Santoro i Maks Mirnji nemaju potreban kvalitet da proizvedu ozbiljniji udar na ’linijase’. Jos jedan teniser sa topovskim servisom igrao je sjajno prosle godine. Rec je o Hrvatu Ivu Karlovicu, koji je trijumfovao na tri turnira (Hjuston, Notingem i Stokholm) i godinu zavrsio kao 24. igrac sveta. Njegovi servis su neodbranjivi, a Lejton Hjuit je jednom prilikom rekao, aludirajuci na Karlovicevu visinu od 208 cm, da je imao utisak „da mu neko servira sa drveta“. Karlovic sa Joakimom Johansonom deli rekord po broju asova na jednom mecu, odservirao je cak 51 protiv Danijelea Bracalija u prvom kolu Vimbldona 2005. godine, a zanimljivo je da je na tom susretu porazen. Marej, Gaske i Djokovic su se vec ustalili u vrhu, a jedini iz tog ’talasa’ koji nije opravdao ocekivanja jeste Gael Monfis. Sada su se vec pojavili neki novi momci i red je da im ukazemo paznju. Najmladji predstavnik novih nada je 18-godisnji Donald Jang iz SAD-a. Igra levom rukom, a u prosloj godini je napravio pomak od cak 386 mesta, da bi godinu zavrsio kao 98. na svetu, najmladji u prvih 100. Na ’celindzerima’ je imao skor 34-14, osvojio jednu titulu i igrao cetiri finala. Bio je najbolji na juniorskom Vimbldonu, a prvu profesionalnu pobedu zabelezio je u Nju Hejvnu, gde je savladao Amera Delica. Kao i vecina Amerikanaca, najbolje partije pruza na betonu, jer je na toj vrsti podloge najvise trenirao u mladjim kategorijama. Hrvat Marin Cilic je u prosloj godini napravio skok sa 173. na 71. poziciju na ATP listi. Na ’celindzerima’ je zabelezio 16 pobeda i 5 poraza, a bitno je istaci i cetvrtfinale u Pekingu, kao i polufinale u Sankt Petersburgu. Na oba ova turnira eliminisao je Nikolaja Davidenka. Fenomelno je zapoceo i ovu sezonu, stigao do polufinala u Cenaju i sad je vec na 57. mestu. Ima dobar servis i vise voli brze od sporh podloga. Huan Martin del Potro je trenutno 53. na ATP listi, a rekordni rang bio mu je 44. mesto. U prosloj sezoni trijumfovao je na 28 meceva na Turu, igrao polufinale Adelajda, cetvrtfinale Notingema i cetvrto kolo u Majamiju. Najvise voli da igra na betonu, servis mu je poprilicno jak i precizan, a ima i veliki raspon ruku, sto mu olaksava igru na mrezi. Moze jos mnogo da napreduje. Letonac Ernest Gulbis je pruzao solidne partije tokom cele prethodne godine, a siroj teniskoj javnosti postao je poznat na US openu, kada se plasirao u osminu finala, prethodno eliminisavsi Tomija Robreda. Ponikao je na akademiji Nikole Pilica, a prosle godine je bio briljantan na ’celindzerima’ – tri trofeja, uz skor 23-4. Trenutno je 61. na listi, a najvisi plasman mu je 46. pozicija. Kaze da mu je beton omiljena podloga, a smatra da su mu servis i ’drop sot’ iz bekhenda najbolji udarci. Jevgenij Koroljev uskoro puni 20 godina, prosle godine je zabelezio 20 ATP pobeda i drugu godinu u nizu bio plasiran u najboljih 100. Novu sezonu zapoceo je uspesno, cetvrtfinalom u Sidneju. Trenutno je 82. na svetu, a jos nijednom nije uspeo da udje u Top 50. Podjednako dobro se snalazi na sljaci i na betonu, a omiljeni udarac mu je bekhend. Sve u svemu, ocekuje nas jos jedna dinamicna i uzbudljiva sezona u muskom tenisu. Preostaje nam samo da uzivamo. Cetvrti i poslednji deo uvoda u tenisku 2008. godinu posvecen je onome sto nas ocekuje na ATP turu. Proslu sezonu, kao i prethodne cetiri, obelezio je Rodzer Federer. Svajcarac je trijumfovao na tri Gren slem turnira i Mastersu i dokazao da je najbolji teniser danasnjice. Rafael Nadal je, kao kao i prosle godine, briljirao do Vimbldona, a po prelasku na beton je imao puno problema sa povredama. Novak Djokovic se determinisao kao vrhunski igrac, a Endi Marej je pobedom na turniru u Dohi pokazao odlucnost da brzo uhvati prikljucak. Finis sezone obelezio je David Ferer, koji je dosao do polufinala US opena, finala Mastersa i usunjao se u Top 5. Na kraju godine zablistao je i David Nalbandijan, posto je trijumfovao na dva uzastopna turnira Masters serije – u Madridu i Parizu. Nacin na koji je to ucinio je vise nego impresivan posto je po dva puta pobedio Federera i Nadala i jednom Djokovica. Postoji jos dosta tenisera koji svojim razlicitim karakteristikama doprinose kvalitetu muskog tenisa – Endi Rodik, Risar Gaske, Nikolaj Davidenko... Cetvrti i poslednji deo uvoda u tenisku 2008. godinu posvecen je onome sto nas ocekuje na ATP turu. Proslu sezonu, kao i prethodne cetiri, obelezio je Rodzer Federer. Svajcarac je trijumfovao na tri Gren slem turnira i Mastersu i dokazao da je najbolji teniser danasnjice. Rafael Nadal je, kao kao i prosle godine, briljirao do Vimbldona, a po prelasku na beton je imao puno problema sa povredama. Novak Djokovic se determinisao kao vrhunski igrac, a Endi Marej je pobedom na turniru u Dohi pokazao odlucnost da brzo uhvati prikljucak. Finis sezone obelezio je David Ferer, koji je dosao do polufinala US opena, finala Mastersa i usunjao se u Top 5. Na kraju godine zablistao je i David Nalbandijan, posto je trijumfovao na dva uzastopna turnira Masters serije – u Madridu i Parizu. Nacin na koji je to ucinio je vise nego impresivan posto je po dva puta pobedio Federera i Nadala i jednom Djokovica. Postoji jos dosta tenisera koji svojim razlicitim karakteristikama doprinose kvalitetu muskog tenisa – Endi Rodik, Risar Gaske, Nikolaj Davidenko...

Rodžer Federer je na prošlogodišnjem Australijen openu postao prvi teniser posle 27 godina koji je uspeo da osvoji jedan od turnira ’velike četvorke’, a da ne izgubi niti jedan set. Izjednačio je rekord Bjerna Borga, pošto je peti put u nizu osvojio Vimbldon, a nadmoć je demonstrirao i trofejom na US openu. Uz sve to, konačno je uspeo da savlada Nadala na šljaci, dogodilo se to u finalu Hamburga. Najveći izazov za Federera u novoj sezoni je osvajanje Rolan Garosa. To bi ga definitivno izdvojilo kao najboljeg tenisera svih vremena. On, pored toga, kao prioritet ističe i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Ipak, pored svih navedenih dostignuća, dominacija Švajcarca u prethodnoj sezoni poprilično je ometena. Jedan od glavnih pretendenata da ga zameni na mestu ’broj 1’, Srbin Novak Đoković, nadigrao ga je u finalu Montreala i pružio dostojan otpor u finalu US opena. Uz to, Nadal je bio znatno bliži trijumfu na Vimbldonu, nego Federer na Rolan Garosu, što ranije nije bio slučaj. Za ’drmanje’ Kraljevog prestola još su zaslužna dvojica Argentinaca – Giljermo Kanjas i David Nalbandijan. Obojica su uspeli da ga pobede dva puta u kratkom vremenskom intervalu, što dokazuje da nije reč o slučajnosti ili ’lošem danu’, čemu se može pripisati poraz od Volandrija u Rimu. Kanjas, zbog suspenzije, nije imao prilike da se susreće sa Federerom, pa tako nije ’stigao’ da dobije kompleks Švajcarca. To je iskoristio na najbolji mogući način i zahvaljujući fanatičnoj borbenosti, neverovatnoj kondiciji i prefektnoj defnazivnoj taktici došao do senzacionalnih trijumfa. Federer je tu naučio lekciju i u narednom dvoboju ’isprašio’ Kanjasa – 6:0, 6:3. Kako će se stvari odvijati sledeći put, videćemo, ali realna je prognoza da Rodžer neće imati većih problema.

Situacija sa Nalbandijanom je drugačija po mnogo čemu. Momak rođen u Unkvilu ne preza ni od čega, kada ’oseća’ udarac i kada je adekvatno motivisan, nema tog tenisera kojeg ne može da pobedi. A, ni istorija sa Federerom mu nije toliko loša, uspešno mu je parirao i kada je Rodžer bio na vrhuncu. Sećate se možda polufinala Rolan Garosa od pre dve sezone, kada je Nalbandijan imao set prednosti i 3:0 u drugom, a nešto kasnije bio je primoran da preda meč zbog bolova u stomaku. Još bolji primer je epohalno finale Mastersa 2005. godine, u kojem je David nadoknadio deficit od 0:2 u setovima i trijumfovao. Ako me sećanje ne vara, to je jedini put da je iko tako nešto učinio protiv Federera.

Nalbandijan po talentu spada u sam vrh muškog tenisa. Svestran je teniser, ume jako dobro da odigra na mreži, iako mu se taktika prevashodno zasniva na udarcima sa osnovne linije. Ima prefinjen osećaj za igru, ume strpljivo da čeka šansu za napad ili grešku rivala, ali vrlo lako i ’nanjuši’ nesigurnost kod protivnika i zatim ga pritiska sa svih strana. Servis mu ne spada u najjača oružja, ali ni u slabosti koje bi ostali mogli da eksploatišu. Sjajno se kreće po terenu i zna da napravi ’viner’ iz ne baš povoljne situacije. Lako se adaptira na sve vrste podloga, o čemu svedoči to što je igrao polufinale na sva četiri Gren slem turnira. Obratite pažnju na snagu Davidove podlaktice, koja mu omogućuje da duboko odigra udarac i onda kada ne stigne idealno da se namesti.

Povrede su bile presudan faktor zbog kojeg Nalbandijan nije potencijal u potpunosti pretočio u kvalitet. Mučio se sa raznim vrstama povreda, samo prošle sezone je imao nevolja sa stomakom, leđima i nogom. Uz to, ume često da se bespotrebno opusti i zakomplikuje već dobijene mečeve i skoro redovno ima problema sa daleko slabijim rivalima na startu Gren slemova. Takođe, nedostaje mu konstantnost igara na visokom nivou.

I Federer i Nalbandijan imaju problema sa povredama pred početak Australijan opena i to bi moglo da ostavi traga na njihova izdanja, naročito u prva dva kola.

Rafael Nadal već dve godine u nizu igra po istom principu – solidno na početku, već standardna dominacija na šljaci, izvanredan Vimbldon, a zatim pad. U 2006. je to bilo drastično, samo na Mastersu je prošao dalje od četvrtfinala, dok je prošle godine igrao finale u Madridu i polufinale u Montrealu. Pobedio je i u Štutgartu, ali to se može svesti pod „dominacija na šljaci“.

Mnogi stručnjaci postavljaju pitanje koliko će telo mladog Maljorčanina izdržati stravičan tempo koji je sebi nametnuo načinom na koji igra, a mnogi se slažu njegova kolena (nosi steznike na oba) nisu u stanju da izdrže veliko opterećenje na betonu i da zato beleži slabije rezultate u drugom delu sezone. Nadalova taktika dobro je poznata – trčanje do iznemoglosti, mnogo top spin udaraca, čekanje greške protivnika i napad iz kontre. Ima sjajne fizičke predispozicije, pa sa lakoćom vraća loptice i kada stoji 2-3 metra iza osnovne linije, što mu je uobičajena pozicija. Priče o lošem uticaju stila igre na njegovu karijeru ’podgrejala’ je izjava Tonija Nadala, njegovog strica i trenera, da Rafa vuče povredu stopala još od 2005. godine i da je neizvesno da li može da nastavi sa profesionalnim bavljenjem tenisom. Naravno, sve je brzo demantovano, ali ako ćemo suditi po narodnoj izreci koja glasi „gde ima dima, ima i vatre“, da se zaključiti da postoji bar delić istine u svemu tome.

Nadal nije sujetan, već, slično Đokoviću, teži da konstantno usavršava sve aspekte svoje igre. Mnogo je napredovao na voleju, a na njegovom licu jasno se vidi sreća i zadovoljstvo kada efektno završi poen na mreži. Više nego kada osvoji ’običan’ poen. Radio je dosta i na servisu i već je dospeo do stadijuma kada se njime izvlači iz neugodnih situacija i spašava brejk lopte, što je od neprocenjive važnosti, pogotovo za mečeve sa velikim ulogom. Na Vimbldonu je dokazao da nije jednodimenzionalan teniser kakvim ga mnogi smatraju, već da ima štofa i za agresivnu igru sa tendecijom ulaska u teren. Pravi vrlo malo neiznuđenih grešaka i protivnici protiv njega znatno teže osvajaju poene, jer ih Nadal svojom brzinom tera na ’dodatni udarac’. Postao je i vrlo nepredvidiv od kada je počeo da igra ofanzivnije, bar na bržim podlogama.

Mladi Španac je jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan skor sa Federerom – 8 pobeda i 6 poraza. Sigurno je da bi taj odnos bio puno drugačiji da njih dvojica nisu odigrali čak sedam mečeva na šljaci (6-1 za Nadala), ali nisu u pravu ni oni koji tvrde da je Federer dominantan na svim ostalim podlogama. Doduše, suveren je na travi (2-0), ali na betonu je skor vrlo tesan – 3:2 za Švajcarca. Dvoboj prvog i drugog tenisera sveta u finalu Vimbldona prošle godine proglašen je za najbolji meč sezone u mnogobrojnim anketama.

Endi Marej je prošle sezone propustio jedan deo sezone zbog povrede ručnog zgloba (nije učestvovao na Rolan Garosu i Vimbldonu), što je usporilo njegov napredak. Škot je nedavno prekinuo saradnju sa trenerom Bredom Gilbertom i počeo da radi sa timom stručnjaka, koji predvodi Majls Meklagan. Pred početak sezone izjavio je da je imao najbolje pripreme u životu, što je odmah i dokazao trijumfom u Dohi. Endi je u Kataru u polufinalu savladao Nikolaja Davidenka i izborio povratak u Top 10.

Marej igra najviše sa osnovne linije i cilj u meču mu je da pravi što manje neiznuđenih grešaka. Ima odlične udarce, mada mi još mogao da poradi na tehnici. Ranije je imao puno problema sa servisom, pravio je veliki broj dvostrukih greški, a procenat ubačenog prvog servisa često nije prelazio 50%. Ipak, ono što mu najviše odmaže u igri jeste njegov temperament, pošto se vrlo lako iznervira. Eksperti mu zameraju i nedostatak pobedničkog mentaliteta, što se izražava kroz smanjenu borbenost u situacijama kada je u podređenom položaju. Na tom planu je napravio veliki pomak u odnosu na 2006. godinu.

Ukoliko ga povrede mimoiđu i bude imao malo sreće pri žrebu, možemo očekivati Endijev skori proboj ka Top 5 i bar jedno polufinale na Gren slem turnirima.

David Ferer je do drugog dela prošle sezone važio za klasičnog ’šljakaša’, iako je osvojio i dva trofeja na betonu – u Oklendu i Tokiju. U prethodnoj godini zabeležio je 61 pobedu i samo četiri puta izgubio na startu turnira. Na US openu je igrao najbolji tenis u životu. Pored standardno odličnih trkačkih sposobnosti i riterna, češće i uspešnije je izlazio na mrežu, a borbenošću neretko uspeva da ’pokrije’ određene nedostatke u igri. Savladao je Nalbandijana i Nadala, ali je u polufinalu poražen od Đokovića. Ne želim nikako da nipodaštavam Fererov veliki podvig i plasman u finale Mastersa u Šangaju, ali čini mi se da je on više došao kao posledica fizičke i psihičke premorenosti konkurenata (Đoković, Nadal, Rodik), nego objektivnoj razlici u kvalitetu. Ferer je dobar teniser, ali igra u naletima, što nije dovoljno za stabilne rezultate i očuvanje pozicije u Top 5. Ipak, on će sigurno predstavljati neugodnog rivala za ostale iz krema svetskog tenisa.

Endi Rodik već godinama opstaje u Top 10, a najzaslužniji za to je njegov fantastičan servis kojim osvaja puno lakih poena. Uz to, forhend udara vrlo snažno i precizno, uglavnom ravno. Najveća slabost mu je bekhend i jednostrana igra – za servis kakav poseduje, morao bi mnogo bolje i više da igra voleje. Takođe, retko pokušava ’drop šotom’ ili na bilo koji drugi način da promeni tempo igre kada mu ne ide, pa retko pravi preokrete. S obzirom na stil igre, Rodik najviše voli brze podloge, travu i beton, a na šljaci je daleko lošiji – čak četiri puta je ispao već na startu Rolan Garosa.

Endi je prošle sezone osvojio dve titule (Kvins i Vašington), a u završnici sezone je došao do polufinala Mastersa i četvrtfinala US opena. U Njujorku se pokazalo da će Rodik teško ikada uspeti da parira Federeru. Ušao je Amerikanac maksimalno motivisan u meč, iz svakog njegovog pokreta izbijala je velika volja da konačno pobedi Rodžera. Maksimalno je bio koncentrisan na servis, kao da je pre susreta rekao sebi da jednostavno ne sme da dozvoli nijedan brejk. Ipak, Federer je čuvao svoj servis i mudro čekao taj brejk, u kojem je pokazao nadmoć. Tako je bilo u prva dva seta, u trećem je Rodik psihički pao, a Federer rutinski obezbedio prolaz u polufinale.

Rišar Gaske važi za jedog od najtalentovanijih igrača na Turu, britanski voditelj Beri Kauan je jednom izjavio da Gaske „ima više prirodnog dara za tenis od Federera“. Prošle godine je napravio ozbiljan pomak na Gren slem turnirima, pošto je na fantastičan način obezbedio plasman u polufinale Vimbldona – eliminisao je Rodika u četvtfinalu nakon deficita od 0:2 u setovima. Već sutradan igrao je polufinale sa Federerom, pa nije bio u stanju da pruži jači otpor. Završio je sezonu na 8. mestu na listi i za očekivati je da napredak 21-godišnjeg Francuza u 2008. godini teče isto kao i do sada – sporo, ali konstantno i sigurno.

Postoji još dosta igrača koji imaju kvalitet da naprave odličan rezultat. Pre svih, tu mislim na Nikolaja Davidenka, naravno ukoliko postane bar malo psihički stabilniji i potpuno reši aferu oko klađenja. Zatim, nepredvidivi Fernando Gonsales razornim forhendom uvek može da podigne igru na viši nivo nego inače, Tomi Has je kompletan teniser koji zbog brojnih povreda nije ispunio ono što su mu svi predviđali, a to je fantastična karijera i prvo mesto na svetu. Na treba zaboraviti ni Robreda, Bagdatisa, Južnog i Berdiha, a i dvojac španskih veterana – Huan Karlos Ferero i Karlos Moja zna s vremena na vreme da zablista.

Najprijatnije iznenađenje protekle sezone svakako je Džon Izner. Ovaj 22-godišnji Amerikanac igrao je tenis za Univerzitet u Džordžiji, a profesionalnu karijeru započeo je prošlog leta. Već na kraju sezone bio je 106. na ATP listi, trijumfovao je na dva ’fjučersa’, a zatim zbog povrede Fernanda Gonsalesa dobio ’vajld kard’ za turnir u Vašingtonu. Tu je Izner maksimalno iskoristio priliku, na putu do finala eliminisao je Henmana, Hasa i Monfisa, ali je u borbi za trofej bolji bio Rodik. Na US openu je stigao do treće runde, osvojio prvi set protiv Federera, ali za nešto više nije imao snage i znanja.

Izner je visok 206 cm i servis mu je ubedljivo najkvalitetniji udarac, a stručnjaci posebno ističu Džonovu hrabrost da u najbitnijim trenucima često napravi as ili ’servis viner’. Evidentno je bilo tokom njegovih mečeva da još nije sazreo za vrhunska ostvarenja, često je pravio početnike propuste koje su čak i zasmejavali publiku. Ukoliko napreduje još u igri na mreži, muški tenis bi konačno mogao da dobije profil tenisera kakav mu već dugo fali – servis-volej. Zaista, kada bi bilo više igrača sličnih Patriku Rafteru ili bar Tejloru Dentu, igra bi bila mnogo dinamičnija i zasigurno bi bilo mnogo više uzbudljivih i neizvesnih mečeva, pogotovo na Vimbldonu. Fabris Santoro i Maks Mirnji nemaju potreban kvalitet da proizvedu ozbiljniji udar na ’linijaše’.

Još jedan teniser sa topovskim servisom igrao je sjajno prošle godine. Reč je o Hrvatu Ivu Karloviću, koji je trijumfovao na tri turnira (Hjuston, Notingem i Stokholm) i godinu završio kao 24. igrač sveta. Njegovi servis su neodbranjivi, a Lejton Hjuit je jednom prilikom rekao, aludirajući na Karlovićevu visinu od 208 cm, da je imao utisak „da mu neko servira sa drveta“. Karlović sa Joakimom Johansonom deli rekord po broju asova na jednom meču, odservirao je čak 51 protiv Danijelea Bračalija u prvom kolu Vimbldona 2005. godine, a zanimljivo je da je na tom susretu poražen.

Marej, Gaske i Đoković su se već ustalili u vrhu, a jedini iz tog ’talasa’ koji nije opravdao očekivanja jeste Gael Monfis. Sada su se već pojavili neki novi momci i red je da im ukažemo pažnju.

Najmlađi predstavnik novih nada je 18-godišnji Donald Jang iz SAD-a. Igra levom rukom, a u prošloj godini je napravio pomak od čak 386 mesta, da bi godinu završio kao 98. na svetu, najmlađi u prvih 100. Na ’čelindžerima’ je imao skor 34-14, osvojio jednu titulu i igrao četiri finala. Bio je najbolji na juniorskom Vimbldonu, a prvu profesionalnu pobedu zabeležio je u Nju Hejvnu, gde je savladao Amera Delića. Kao i većina Amerikanaca, najbolje partije pruža na betonu, jer je na toj vrsti podloge najviše trenirao u mlađim kategorijama.

Hrvat Marin Čilić je u prošloj godini napravio skok sa 173. na 71. poziciju na ATP listi. Na ’čelindžerima’ je zabeležio 16 pobeda i 5 poraza, a bitno je istaći i četvrtfinale u Pekingu, kao i polufinale u Sankt Petersburgu. Na oba ova turnira eliminisao je Nikolaja Davidenka. Fenomelno je započeo i ovu sezonu, stigao do polufinala u Čenaju i sad je već na 57. mestu. Ima dobar servis i više voli brze od sporh podloga.

Huan Martin del Potro je trenutno 53. na ATP listi, a rekordni rang bio mu je 44. mesto. U prošloj sezoni trijumfovao je na 28 mečeva na Turu, igrao polufinale Adelajda, četvrtfinale Notingema i četvrto kolo u Majamiju. Najviše voli da igra na betonu, servis mu je poprilično jak i precizan, a ima i veliki raspon ruku, što mu olakšava igru na mreži. Može još mnogo da napreduje.

Letonac Ernest Gulbis je pružao solidne partije tokom cele prethodne godine, a široj teniskoj javnosti postao je poznat na US openu, kada se plasirao u osminu finala, prethodno eliminisavši Tomija Robreda. Ponikao je na akademiji Nikole Pilića, a prošle godine je bio briljantan na ’čelindžerima’ – tri trofeja, uz skor 23-4. Trenutno je 61. na listi, a najviši plasman mu je 46. pozicija. Kaže da mu je beton omiljena podloga, a smatra da su mu servis i ’drop šot’ iz bekhenda najbolji udarci.

Jevgenij Koroljev uskoro puni 20 godina, prošle godine je zabeležio 20 ATP pobeda i drugu godinu u nizu bio plasiran u najboljih 100. Novu sezonu započeo je uspešno, četvrtfinalom u Sidneju. Trenutno je 82. na svetu, a još nijednom nije uspeo da uđe u Top 50. Podjednako dobro se snalazi na šljaci i na betonu, a omiljeni udarac mu je bekhend.

Sve u svemu, očekuje nas još jedna dinamična i uzbudljiva sezona u muškom tenisu. Preostaje nam samo da uživamo.