Građani i investicioni fondovi

Investicioni fondovi upravljaju sa oko 60 miliona evra na tržištu kapitala. Ipak, procenjuje se da 30 odsto ljudi još uvek čuva novac po slamaricama i tavanu. Tatijana Marković, rešila je da bude među prvima koji će svoja sredstva uložiti u investicioni fond. Njenim novcem upravljaju stručnjaci, i zato je sigurna da će zaraditi minimum 20 odsto više, nego što je investirala.

Sve veci broj gradjana pocinje da ulaze novac u Investicione fondove, i stavlja znacajna sredstva na stednju u banke. Investicioni fondovi upravljaju sa oko 60 miliona evra na trzistu kapitala. Ipak, procenjuje se da 30 odsto ljudi jos uvek cuva novac po slamaricama i tavanu. Tatijana Markovic, resila je da bude medju prvima koji ce svoja sredstva uloziti u investicioni fond. Njenim novcem upravljaju strucnjaci, i zato je sigurna da ce zaraditi minimum 20 odsto vise, nego sto je investirala. Gradjani i investicioni fondovi "Odlucila sam se prvo zato sto je to jedan vid stednje, znaci kad nemam te pare ne mogu ni da ih potrosim. S druge strane, mislim da su investicioni fondovi, pored banaka sada najsigurnij vid i oblik stednje", kaze Markoviceva. Prosecna vrednost investicione jedinice otvorenih fondova u Srbiji je 1000 dinara. Kada se stedi u banci ne placa se naknada, ali u investicionim fondovima ulagac placa troskove i naknadu drustva za upravljanje investicionim fondom, objasnjava Sava Dalbokov, predsednik izvrsnog odbora Erste banke. "Glavna prednost stednje je da gradjanima garantuje fiksni prinos na odredjeni rok, gde za relativno kratke rokove, taj iznos moze da bude prilicno atraktivan", kaze Dalbokov. Stednja u banci je manje rizicna od investiranja u fondove. Banke u slucaju bankrotstva garantuju i povracaj dela sredstava. Investicioni fondovi nose nesto veci rizik, ali po pravilu i veci prinos, kaze Milan Markovic, direktor Fima Investa. "Dakle, uazete u Fond, u kome se vec nalazi mnostvo akcija sto automatski znaci i manji rizik, nego da ste ulozili u jednu, dve, tri akcije, koliko gradjani mogu da investiraju. Jos jedna vazna prednost je sto se ulaganje u Fond moze vrsiti u mnogo manjim iznosima, nego da ste sami prijavili na berzi gde su vam potrebne za bilo kakve ozbiljne investicije znacajne sume novca", navodi Markovic. U Srbiji treba ocekivati ekspanziju svih vrsta Investicionih fondova. Prema istrazivanju sajta Kamatica, najverovatnije da ce veliki deo ulaganja investicionih fondova iz zemalja Evropske unije biti usmeren i u nasu privredu.

"Odlučila sam se prvo zato što je to jedan vid štednje, znači kad nemam te pare ne mogu ni da ih potrošim. S druge strane, mislim da su investicioni fondovi, pored banaka sada najsigurnij vid i oblik štednje", kaže Markovićeva.

Prosečna vrednost investicione jedinice otvorenih fondova u Srbiji je 1000 dinara.

Kada se štedi u banci ne plaća se naknada, ali u investicionim fondovima ulagač plaća troškove i naknadu društva za upravljanje investicionim fondom, objašnjava Sava Dalbokov, predsednik izvršnog odbora Erste banke.

"Glavna prednost štednje je da građanima garantuje fiksni prinos na određeni rok, gde za relativno kratke rokove, taj iznos može da bude prilično atraktivan", kaže Dalbokov.

Štednja u banci je manje rizična od investiranja u fondove. Banke u slučaju bankrotstva garantuju i povraćaj dela sredstava.

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik, ali po pravilu i veći prinos, kaže Milan Marković, direktor Fima Investa.

"Dakle, uažete u Fond, u kome se već nalazi mnoštvo akcija što automatski znači i manji rizik, nego da ste uložili u jednu, dve, tri akcije, koliko građani mogu da investiraju. Još jedna važna prednost je što se ulaganje u Fond može vršiti u mnogo manjim iznosima, nego da ste sami prijavili na berzi gde su vam potrebne za bilo kakve ozbiljne investicije značajne sume novca", navodi Marković.

U Srbiji treba očekivati ekspanziju svih vrsta Investicionih fondova. Prema istraživanju sajta Kamatica, najverovatnije da će veliki deo ulaganja investicionih fondova iz zemalja Evropske unije biti usmeren i u našu privredu.