Skup "Srebrenica – pravda za sve"

Sa skupa je upućen zahtev zvaničnicima BiH da se do 11. jula ispune zahtevi srebreničkih udruženja, od kojih je najvažniji onaj o posebnom statusu Srebrenice. Predsednik Inicijativnog odbora za poseban status Srebrenice Ćamil Duraković poručio je kako je taj čin samo sprovođenje presude Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Nekoliko hiljada ljudi na protestnom skupu "Srebrenica - pravda za sve" ispred zgrade drzavnih institucija u Sarajevu. Sa skupa je upucen zahtev zvanicnicima BiH da se do 11. jula ispune zahtevi srebrenickih udruzenja, od kojih je najvazniji onaj o posebnom statusu Srebrenice. Predsednik Inicijativnog odbora za poseban status Srebrenice Camil Durakovic porucio je kako je taj cin samo sprovodjenje presude Medjunarodnog suda pravde u Hagu. Skup "Srebrenica – pravda za sve" "Srebrenici se pod hitno mora vratiti status kakav je imala prije genocida, a to je van ingerencije bilo kog entiteta i pod iskljucivu ingerenciju Bosne i Hercegovine. U Srebrenici se mora izmenama izbornog zakona Bosne i Hercegovine uspostaviti sistem u kome Bosnjaci ne smeju postati manjina u vlasti. Jer, ukoliko se to desi, za nas zivota tamo nema“, kaze Durakovic. Skupu je prisustvovao i clan drzavnog predsednistva Haris Silajdzic, koji je porucio da ce, ako to ne ucini Predsednistvo, uputiti zahtev generalnom sekretaru UN da postupi u skladu sa nadleznostima, jer je nakon presude u Hagu, svetska organizacija duzna da ispravi dejtonske greske. "Tada se znalo, ali nije bilo zvanicno. To je bilo samo moje misljenje ili nekog drugog. Mi kazemo jeste genocid, oni kazu nije genocid. Danas je to sasvim drugacije. U Dejtonu je bila prisila, pitanje zivota i smrti", rekao je Silajdzic. Sadasnja situacija je, kako su porucili Srebrenicani, neprihvatljiva i zbog cinjenice da brojni izvrsioci genocida i danas rade u drzavnim institucijama, obrazovanju i drugim znacajnim delatnostima, pa bi poseban status Srebrenice onemogucio ovaj vid negiranja genocida. Prica o investicijama u Srebrenici je, kako je poruceno, samo pokusaj skretanja paznje sa zahteva Srebrenicana. Oni su na danasnjem skupu zatrazili i ukidanje clana 17 Zakona o BH drzavljanstvu. Daljom primenom ovog clana vise od milion proteranih gradjana Bosne i Hercegovine, medju kojima je i veliki broj gradjana Srebrenice, ostao bi bez drzavljanstva, sto bi znacilo nastavak etnickog ciscenja.

"Srebrenici se pod hitno mora vratiti status kakav je imala prije genocida, a to je van ingerencije bilo kog entiteta i pod isključivu ingerenciju Bosne i Hercegovine. U Srebrenici se mora izmenama izbornog zakona Bosne i Hercegovine uspostaviti sistem u kome Bošnjaci ne smeju postati manjina u vlasti. Jer, ukoliko se to desi, za nas života tamo nema“, kaže Duraković.

Skupu je prisustvovao i član državnog predsedništva Haris Silajdžić, koji je poručio da će, ako to ne učini Predsedništvo, uputiti zahtev generalnom sekretaru UN da postupi u skladu sa nadležnostima, jer je nakon presude u Hagu, svetska organizacija dužna da ispravi dejtonske greške.

"Tada se znalo, ali nije bilo zvanično. To je bilo samo moje mišljenje ili nekog drugog. Mi kažemo jeste genocid, oni kažu nije genocid. Danas je to sasvim drugačije. U Dejtonu je bila prisila, pitanje života i smrti", rekao je Silajdžić.

Sadašnja situacija je, kako su poručili Srebreničani, neprihvatljiva i zbog činjenice da brojni izvršioci genocida i danas rade u državnim institucijama, obrazovanju i drugim značajnim delatnostima, pa bi poseban status Srebrenice onemogućio ovaj vid negiranja genocida.

Priča o investicijama u Srebrenici je, kako je poručeno, samo pokušaj skretanja pažnje sa zahteva Srebreničana.

Oni su na današnjem skupu zatražili i ukidanje člana 17 Zakona o BH državljanstvu. Daljom primenom ovog člana više od milion proteranih građana Bosne i Hercegovine, među kojima je i veliki broj građana Srebrenice, ostao bi bez državljanstva, što bi značilo nastavak etničkog čišćenja.