Ćorava kosovska kutija

Corava kosovska kutija Recimo da su u pravu oni tumaci domace politicke scene koji tvrde da je zahtev Demokratske stranke Srbije da se odloze svi izbori tek manevar stranke kojim zele da isposluju bolji trgovacki aranzman s Demokratskom strankom bas u poslovima izbora, na lokalnom nivou. Sve da je to i tacno, a nesto nisam siguran u pouzdanost takvog tumacenja stvari, duh je pusten iz boce i kruzi Srbijom, bez obzira na to sta mu je cilj. DSS je dobar deo svoje reputacije izgradio na ideji da je zakon jedini plot za koji se mozemo pouzdano drzati i gradio je sliku o sebi kao stranci i posebno lideru stranke, Vojislavu Kostunici, na kojoj je jarkim bojama isticano da im je legalizam jaca strana od pragmatizma. Kao i svako opste mesto i doskocica da vlast kvari ljude ima svojih slabosti i sadrzi pausalno preterivanje, ali cinjenica je da sa porastom stepena odgovornosti za nacionalne i drzavne poslove rastu i izazovi pragmatskog dela politickog bica. Aman, to je jos nedovoljan razlog da se suspenduju ili menjaju resenja iz Zakona o sprovodjenju Ustava, sve i zbog Kosova, ili, najpre, zbog Kosova. Tvrdnja da se izbori moraju odloziti dok status Kosova ne bude resen problematicna je iz vise razloga. Meni se najvaznijim cini to sto takva ideja govori o krhkosti opredeljenja da se brani Kosovo i slaboj veri da ce nadlezni uspeti u tom naumu. Kao da ocekuju da ce gubitak Kosova debalansirati politicku scenu Srbije, a ne veruju da je kohabitaciona politika srpske politicke, demokratske elite sposobna da ga sacuva u ustavnim granicama, odnosno salju poruku da je ovo sada neregularno stanje, a da ce ono posle biti pravo stanje stvari. Radi se o tome da jedan od temelja na kome je sazdano ono sto se naziva uspesnom akcijom oko kosovskih pregovora pociva i na cvrstom i zajednickom delovanju svih srpskih politickih faktora, na jednoj vrsti unutrasnje stabilnosti koja je iznenadila, po njihovom sopstvenom priznanju, i one aktere pregovora koji su ocekivali da bi nesloga na unutrasnjem planu mogla da im olaksa i ubrza posao oko tih pregovora. Nema jaceg znaka unutrasnje stabilnosti od postovanja procedure i zakona. Ako je, dakle, predvidjeno da se predsednicki izbori i izbori za lokalne organe uprave imaju zakazati do kraja godine, onda se moraju i zakazati, jer ce to pokazati snagu drzave i drzavne uprave i nece dati nikom povoda da osporava demokratski potencijal drustva, na cijem osporavanju i pociva ideja da nam treba oduzeti makar simbolicko upravljanje delom svoje teritorije. Dakle, manevar je toliko glup da je tesko osporavati one koji tvrde da je na delu „tihi“, „puzeci“ i ne znam kakav sve drugi oblik drzavnog udara, jer se ova ideja DSS-a razmatra kao ideja o suspenziji redovnog drzavnog stanja i legalnih okvira politickog zivota. Istina, DSS racuna da bi mogao da obezbedi skupstinsku vecinu za promenu ustavnog zakona, pa da ideja bude umotana u legalisticku oblandu, ali na koliko bi se to odlaganje orocilo – osim ako ne na opstu odrednicu: dok status Kosova ne bude konacno definisan. Ja sam mislio da je status definisan srpskim ustavom i ne vidim da neko od aktera na domacoj politickoj sceni, a da ima odgovornost izvrsne vlasti, tu ustavnu odredbu dovodi u sumnju. Po logici koja se sada primenjuje na izbore, onda je i ustavna preambula o Kosovu mogla da saceka, dok status ne bude resen. Recimo da taj status ne bude resen u naredne dve, tri... pet, sest ili deset godina. Da li to znaci da izbora ne bi bilo, pa bi Kostunica bio premijer i 2017. godine, Boris Tadic predsednik, a srpski radikali pokazali strpljenje da budu opozicija sve do tada. Izbori su jednako ozbiljna stvar kao i Kosovo. O zakonima da i ne govorim. Oni su garancija drustvene pristojnosti. Glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Dragoljub Zarkovic Od petka do petka Ako je predvidjeno da se izbori imaju zakazati do kraja godine, onda se moraju i zakazati, jer ce to pokazati snagu drzave i nece dati nikom povoda da osporava demokratski potencijal drustva, na cijem osporavanju i pociva ideja da nam treba oduzeti makar simbolicko upravljanje delom svoje teritorije

Recimo da su u pravu oni tumači domaće političke scene koji tvrde da je zahtev Demokratske stranke Srbije da se odlože svi izbori tek manevar stranke kojim žele da isposluju bolji trgovački aranžman s Demokratskom strankom baš u poslovima izbora, na lokalnom nivou. Sve da je to i tačno, a nešto nisam siguran u pouzdanost takvog tumačenja stvari, duh je pušten iz boce i kruži Srbijom, bez obzira na to šta mu je cilj.

DSS je dobar deo svoje reputacije izgradio na ideji da je zakon jedini plot za koji se možemo pouzdano držati i gradio je sliku o sebi kao stranci i posebno lideru stranke, Vojislavu Koštunici, na kojoj je jarkim bojama isticano da im je legalizam jača strana od pragmatizma.

Kao i svako opšte mesto i doskočica da vlast kvari ljude ima svojih slabosti i sadrži paušalno preterivanje, ali činjenica je da sa porastom stepena odgovornosti za nacionalne i državne poslove rastu i izazovi pragmatskog dela političkog bića. Aman, to je još nedovoljan razlog da se suspenduju ili menjaju rešenja iz Zakona o sprovođenju Ustava, sve i zbog Kosova, ili, najpre, zbog Kosova.

Tvrdnja da se izbori moraju odložiti dok status Kosova ne bude rešen problematična je iz više razloga. Meni se najvažnijim čini to što takva ideja govori o krhkosti opredeljenja da se brani Kosovo i slaboj veri da će nadležni uspeti u tom naumu.

Kao da očekuju da će gubitak Kosova debalansirati političku scenu Srbije, a ne veruju da je kohabitaciona politika srpske političke, demokratske elite sposobna da ga sačuva u ustavnim granicama, odnosno šalju poruku da je ovo sada neregularno stanje, a da će ono posle biti pravo stanje stvari.

Radi se o tome da jedan od temelja na kome je sazdano ono što se naziva uspešnom akcijom oko kosovskih pregovora počiva i na čvrstom i zajedničkom delovanju svih srpskih političkih faktora, na jednoj vrsti unutrašnje stabilnosti koja je iznenadila, po njihovom sopstvenom priznanju, i one aktere pregovora koji su očekivali da bi nesloga na unutrašnjem planu mogla da im olakša i ubrza posao oko tih pregovora.

Nema jačeg znaka unutrašnje stabilnosti od poštovanja procedure i zakona. Ako je, dakle, predviđeno da se predsednički izbori i izbori za lokalne organe uprave imaju zakazati do kraja godine, onda se moraju i zakazati, jer će to pokazati snagu države i državne uprave i neće dati nikom povoda da osporava demokratski potencijal društva, na čijem osporavanju i počiva ideja da nam treba oduzeti makar simboličko upravljanje delom svoje teritorije.

Dakle, manevar je toliko glup da je teško osporavati one koji tvrde da je na delu „tihi“, „puzeći“ i ne znam kakav sve drugi oblik državnog udara, jer se ova ideja DSS-a razmatra kao ideja o suspenziji redovnog državnog stanja i legalnih okvira političkog života. Istina, DSS računa da bi mogao da obezbedi skupštinsku većinu za promenu ustavnog zakona, pa da ideja bude umotana u legalističku oblandu, ali na koliko bi se to odlaganje oročilo – osim ako ne na opštu odrednicu: dok status Kosova ne bude konačno definisan.

Ja sam mislio da je status definisan srpskim ustavom i ne vidim da neko od aktera na domaćoj političkoj sceni, a da ima odgovornost izvršne vlasti, tu ustavnu odredbu dovodi u sumnju. Po logici koja se sada primenjuje na izbore, onda je i ustavna preambula o Kosovu mogla da sačeka, dok status ne bude rešen.

Recimo da taj status ne bude rešen u naredne dve, tri... pet, šest ili deset godina. Da li to znači da izbora ne bi bilo, pa bi Koštunica bio premijer i 2017. godine, Boris Tadić predsednik, a srpski radikali pokazali strpljenje da budu opozicija sve do tada. Izbori su jednako ozbiljna stvar kao i Kosovo. O zakonima da i ne govorim. Oni su garancija društvene pristojnosti.

Glavni urednik nedeljnika „Vreme“

Dragoljub Žarković