Vaspitanje dece: Šta je prirodno roditeljstvo i kako da podižete decu bez kazni i nagrada

Kada je odnos između deteta i roditelja pun poverenja i bliskosti, kada dete sme da se prepusti u odnosu, onda i roditelj ima veći uticaj na njega, što dovodi i do toga da dete bude poslušnije. O ovoj temi razgovaramo sa Tomislavom Kuljišem, osnivačem Centra Prirodno roditeljstvo, i autorom programa Roditeljstvo i rani razvoj. „Pravo pitanje nije kako da vaspitavamo svoju decu, već šta je ono što je deci od nas potrebno kako bismo podržali njihov emotivni, psihološki, socijalni i intelektualni razvoj. Prirodno roditeljstvo se oslanja upravo na principe koji u centar stavljaju detetove emocije, njegovu potrebu za povezanošću i emocionalnom bliskošću sa roditeljima, odnosno njegove primarne potrebe.“

Zašto je povezanost toliko važna?

Kao što su za optimalan razvoj tela neophodni određeni nutrijenti, fizička aktivnost, san, čist vazduh, tako su i za razvoj limbičkog mozga (koji je zadužen za emotivnu inteligenciju) i celokupnog neurološkog sistema deteta neophodna ona stanja koja omogućavaju njihov pravilan razvoj. Za dete su to stanja prepuštenosti, sigurnosti, povezanosti sa roditeljem, bliskosti, poverenja, prihvatanja, tačnije sva ona stanja koja nastaju kao posledica lučenja hormona u koje spadaju oksitocin, dopamin, serotonin... Tomislav Kuljiš objašnjava da kada se ovi hormoni luče u punoj meri, oni u mozgu aktiviraju gene koji se bave izgrađivanjem i preslagivanjem mozga kako bi se on razvio u svoj potencijal. „Stanje sreće, sigurnosti, prepuštenosti i povezanosti sa roditeljem predstavljaju preduslove celovitog razvoja detetovog mozga, što dalje vodi do pravilnog razvoja detetove ličnosti i individualnosti. Savremena neuronaučna istraživanja, kao i razvojna psihologija dokazuju da rani period, tačnije prvih nekoliko godina života predstavljaju formativni period od kog zavisi ne samo to da li će se dete lepo ponašati, već i kakvo će biti kad odraste. Osobe koje nisu imale adekvatne uslove tokom odrastanja često u sebi nose osećaj nemira, ili su pak odsečeni od svojih emocija, a tu su i sklonost ka raznim oblicima zavisnosti, podložnost oboljevanjima, loši međuljudski, a pre svega partnerski odnosi.“

Kada znamo šta je ono što je deci od nas potrebno u emotivnom smislu i kada im to pružamo, ona izrastaju u ljude koji imaju dobru sliku o sebi i osećaj unutrašnje vrednosti, dobru emotivnu samoregulaciju i izvršne funkcije.

Kako bez nagrada i kazni?

Koliko god da je to razumljivo i dalje ostaje nejasno kako da naučimo dete da se lepo ponaša ukoliko ga ne vaspitavamo na klasičan način. Naime, uobičajene vaspitne metode podrazumevaju da decu kažnjavamo, nagrađujemo, kritikujemo ili hvalimo, a prirodno roditeljstvo isključuje upotrebu ovakvih - bihjvioralnih metoda. Bihejvioralni pristup podrazumeva da je roditelj često izvor straha i povređivanja za dete, a tada nema dovoljnog lučenja onih hormona koji podstiču razvoj limbičkog dela mozga i neurološkog sistema. „Za roditelje je važno da razumeju, ali i osete na svojoj koži, kako se dete oseća kada ga kažnjavamo. Kroz iskustvene radionice u našem centru roditelji se stavljaju u poziciju da osete kako se oseća dete u određenim situacijama. Roditelj tada jasno može da oseti kako je detetu kada se ponaša na određen način, kada nam recimo kontrira (dobro poznata faza „neću“). Kada to osete, više ne moramo da učimo roditelje šta je ono što treba da čine – oni, naime to u sebi već znaju i osećaju. Sve što je potrebno je to probuditi, odnosno dovesti roditelje u situaciju da se povežu sa osećajima iz sopstvenog detinjstva.“

Svako dete je priča za sebe

Suština je u tome da ne postoji univerzalni recept ili određena tehnika koja će nam pomoći da navedemo dete na lepo ponašanje. Pre nego što zauzmemo određeni stav prema detetu treba da uzmemo u obzir kog je uzrasta dete, kakvog je temperamenta i senzibilnosti, ali i kako se mi kao roditelji osećamo sami sa sobom. Recimo ako detetu nešto branimo, nije bitno to šta ćemo reći, već kako ćemo reći. Dete ne reaguje na naše reči, već na energiju i poslušaće nas samo ako smo odlučni i dosledni u svojim reakcijama prema njemu.

Iako zvuči paradoksalno, vrlo je važno naglasiti da ovaj pristup roditeljstvu podrazumeva i jasno postavljanje granica. Tomislav Kuljiš o tome kaže „Za detetov razvoj je neophodno i razvijanje sposobnosti prihvatanja neprihvaljivog, što dete nema izgrađeno u sebi. Dete mora da nauči da se nosi sa frustracijom i zato je izuzetno važno da se deci postave granice, ali treba voditi računa o uzrastu deteta, njegovom senzibilitetu i temperamentu. Takođe treba znati kako dete provesti kroz frustraciju, kako ga umiriti i pomoći mu da izrazi i izbaci frustraciju.“

Besplatno predavanje

Ukoliko želite detaljnije da se informišete o prirodnom roditeljstvu i onome što je detetu potrebno od roditelja prijavite se za besplatno live streaming predavanje preko youtube-a koje organizuje Centar Prirodno roditeljstvo 1. oktobra od 18 do 20.30 h. Kroz neuronaučno utemeljeno predavanje „Roditeljstvo kakvo dete treba i očekuje“ Tomislava Kuljiša, autora programa Roditeljstvo i rani razvoj, imaćete priliku da saznate šta je ono što je detetu potrebno od roditelja kako bi se razvilo u srećnu, samosvesnu, optimističnu osobu koja koristi svoje potencijale i ostvaruje kvalitetne međuljudske odnose.

Ovo predavanje namenjeno je svesnim roditeljima koji istinski žele da razumeju svoje dete (nezavisno od uzrasta deteta), kao i onima koji se spremaju da to postanu, bakama i dekama, stručnjacima.... Kroz ovaj video materijal dobićete ključne informacije o preduslovima celovitog razvoja deteta, što roditeljstvo u značajnoj meri čini jednostavnijim i kvalitetnijim.

Za praćenje live streaming besplatnog predavanja neophodno je da popunite prijavu na sajtu www.prirodnoroditeljstvo.com. Svi prijavljeni stiču mogućnost da tokom predavanja putem chat-a postavljaju pitanja i da po simboličnoj ceni dobiju i uvodno video predavanje „Zašto su prve godine najvažnije“.