Mikotoksini - opasnost koja vreba iz plesni

Mikotoksini - opasnost koja vreba iz plesni Razmnozavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage. Sto je veca vlaznost, razvoj plesni je brzi. Otkrice mikotoksina Stetni ucinci hrane s plesnima otkriveni su jos u Kini, pre najmanje pet hiljada godina. Medjutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni. Zasad se zna da stotinjak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je vise od trista vrsta mikotoksina razlicitih nivoa stetnosti. Toksini gljivica poceli su ozbiljno da se proucavaju tek pre pedesetak godina, nakon sto je 1960. godine u Engleskoj zabelezena smrt velikog broja pernatih zivotinja. Otkriveno je da je u smesi hrane od kikirikija kojom su zivotinje hranjene nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas najpoznatiji od svih mikotoksina. Akutne i hronicne mikotoksikoze Mikotoksini mogu imati karncerogena, mutagena, imunotoksicna i teratogena svojstva. Ljudi i zivotinje najcesce su izlozeni mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hronicnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze ocitavaju se jasno izrazenim simptomima trovanja, cak i smrcu. Hronicne kontaminiraju organizam na duze razdoblje uzrokujuci bolesti kao sto su karcinomi, teski poremecaji hormonskog sistema, problemi imunoloskog sistema, ciroza jetre i ostecenja bubrega. Takodje je moguce da izazovu pobacaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlecnim zlezdama, misicima i kostima. Vrste mikotoksina Plesni koje proizvode ove otrove najcesce se javljaju u zitaricama i stocnoj hrani. Aflatoksini Dele se na vise podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se medju zitaricama i orasastim plodovima. Preko stocne hrane, mogu doci u mleko i mlecne proizvode. Uzrokuju bezvoljnost, mrsavljenje, smanjenu elasticnost krvnih sudova i unutrasnja krvarenja, neuroloske poremecaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povracanje, grceve; crevna krvarenja; unutrasnje edeme; krvarenja bubrega; zuticu; ostecenja i karcinom jetre. Okratoksin A Javlja se u zitaricama, kafi i grozdju. Uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i ostecenja bubrega, a ima i kancerogeno dejstvo. Trihoteceni Obuhvataju mnogo podvrsta, a najcesce se otkrivaju u psenici, kukuruzu, zobi i jecmu. Uzrokuju negativne promene u celom tijelu, osipe na kozi; stvaraju ozbiljne poteskoce s disanjem i krvarenje iz pluca; napadaju zivcani sustav, manifestujuci se glavoboljama, drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta i depresijom. Zearalenon Najcesce je prisutan u kukuruzu, ali i u psenici, rizi, soji, jecmu i prosu. Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, ukljucujuci neplodnost. Kako dospevaju u ljudski organizam Covek unosi toksine gljivica u telo preko biljne hrane (zitarice, orasasto voce) i zivotinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30 odsto svetske proizvodnje zitarica vise ili manje zagadjeno mikotoksinima. Stocna hrana takodje moze sadrzati ove otrove. Namirnice najizlozenije razvoju plesni: zitarice: kukuruz, psenica, zob, raz, jecam i pirinac orasasti plodovi: bademi, lesnici, pistaci, orasi i kokosov orah mahunarke: kikiriki i soja voce: najvise grozdje i smokve i suvo voce povrce napici: kafa, kakao, vino i pivo mlecni proizvodi: mleko i sirevi preradjeni proizvodi: brasno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojcad Kako se odbraniti od mikotoksina Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre zetve, tokom zetve, za vreme skladistenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj moze spreciti raznim metodama, ali nijedan postupak nije efikasan za unistavanje vec nastale plesni. Nije je moguce uspesno ukloniti vodom odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i przenje. Ipak, postoji resenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlace molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma. Ovaj proces moguce je postici jedino u probavnom traktu. Na taj se nacin sprecava resorpcija u krvotok, pa se velika kolicina mikotoksina stolicom eliminise iz organizma. Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi se uzimaju nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela. Prirodni antioksidansi takodje mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljno dejstvo mikotoksina. Za prevenciju je preporucljivo je kupovati samo sveze, domace namirnice. Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogucnost razvoja plesni naspram rinfuznih zitarica, orasastih plodova i suvog voca. Autor: Ana Marija Pscenicnik Izvor: alternativa-za-vas.com, photoexplorer/FreeDigitalPhotos.net Foto: sxc.hu alternativa-za-vas Mikotoksini su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne bioloske posledice na ljude i zivotinje. Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj ljudima ili zivotinjama. Mikotoksini su otrovni i imaju negativne bioloske posledice na ljude i zivotinje!

Razmnožavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage. Što je veća vlažnost, razvoj plesni je brži.

Otkriće mikotoksina

Štetni učinci hrane s plesnima otkriveni su još u Kini, pre najmanje pet hiljada godina. Međutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni. Zasad se zna da stotinjak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od trista vrsta mikotoksina različitih nivoa štetnosti.

Toksini gljivica počeli su ozbiljno da se proučavaju tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja pernatih životinja. Otkriveno je da je u smesi hrane od kikirikija kojom su životinje hranjene nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas najpoznatiji od svih mikotoksina.

Akutne i hronične mikotoksikoze

Mikotoksini mogu imati karncerogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane.

Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze očitavaju se jasno izraženim simptomima trovanja, čak i smrću. Hronične kontaminiraju organizam na duže razdoblje uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, problemi imunološkog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe je moguće da izazovu pobačaj.

Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Vrste mikotoksina

Plesni koje proizvode ove otrove najčešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode.

Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.

Okratoksin A

Javlja se u žitaricama, kafi i grožđu.

Uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega, a ima i kancerogeno dejstvo.

Trihoteceni

Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobi i ječmu.

Uzrokuju negativne promene u celom tijelu, osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju živčani sustav, manifestujući se glavoboljama, drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta i depresijom.

Zearalenon

Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, riži, soji, ječmu i prosu.

Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost.

Kako dospevaju u ljudski organizam

Čovek unosi toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka.

Smatra se da je oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.

Namirnice najizloženije razvoju plesni:

žitarice: kukuruz, pšenica, zob, raž, ječam i pirinač

orašasti plodovi: bademi, lešnici, pistaći, orasi i kokosov orah

mahunarke: kikiriki i soja

voće: najviše grožđe i smokve i suvo voće

povrće

napici: kafa, kakao, vino i pivo

mlečni proizvodi: mleko i sirevi

prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad

Kako se odbraniti od mikotoksina

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade.

U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, ali nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno ukloniti vodom odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.

Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma.

Ovaj proces moguće je postići jedino u probavnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok, pa se velika količina mikotoksina stolicom eliminiše iz organizma.

Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi se uzimaju nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.

Prirodni antioksidansi takođe mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljno dejstvo mikotoksina.

Za prevenciju je preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice. Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.

Autor: Ana Marija Pščeničnik

Izvor: alternativa-za-vas.com, photoexplorer/FreeDigitalPhotos.net
Foto: sxc.hu