Politička apatija Rusa

Politicka apatija Rusa Prosecni Rus sve manje paznje poklanja politici i sve se vise okrece licnim, zivotnim problemima. Razlozi za to nisu samo ekonomske prirode. Politicka apatija je posledica i suzenog politickog izbora, odnosno nemanja alternative. Rusi su, po istrazivanjima sociologa, u odsustvu dominirajuce ideologije spremni da se pomire sa preovladjujucim uticajem "partije vlasti" - "Jedinstvene Rusije". Kako pise agencija RIA "Novosti", to se dogadja ne zato sto je "Jedinstvena Rusija" toliko dobra, vec zato sto je prosecnom Rusu vec sasvim svejedno ko dominira u politici. Bitno mu je samo da ga ostave na miru i ne ometaju ga u ostvarivanju njegovog "licnog programa" - bilo kako da prezivi, bilo kako da se obogati. Obicni gradjanin ne vidi direktnu vezu izmedju politike i zivotnog standarda. Prema istrazivanju Levada-Centra, svu odgovornost za negativne pojave obican Rus sklon je da svali na vladu. Ali ne na vladu kao na politicku instituciju, vec kao ekonomski organ koji ne moze da izadje na kraj sa glavnim brigama Rusa - rastom cena (prvo mesto u svim anketama), siromastvom, korupcijom. Niska primanja komplikuju zivot 66 odsto anketiranih, a najveca briga 70 odsto Rusa su cene. Dva glavna zadatka vlade, smatraju anketirani, jesu borba protiv korupcije i snizavanje cena. Takodje, Rusi ne vide ozbiljnu alternativu aktuelnom sefu drzave. Po podacima Levada-Centra, ako bi se Vladimir Putin kandidovao za predsednika u trecem mandatu, podrzalo bi ga 48 odsto Rusa, a 40 odsto je spremno da glasa za politicara koga bi aktuelni sef drzave predlozio za svog naslednika. To ce biti neko iz najblizeg Putinovog okruzenja, veruje 55 odsto ispitanika. To je, kako konstatuju RIA "Novosti", ocigledan dokaz politicke apatije Rusa, nespremnosti i nezainteresovanosti da uticu na tok politickih dogadjaja u zemlji, cak i ako se radi o njenoj buducnosti. To je skopcano i sa stavom vecina gradjana da se u skorije vreme situacija u Rusiji i njihov licni polozaj nece ni pogorsati, ni poboljsati, vec da ce ostati kakav je sada. Svoje sadasnje stanje Rusi ocenjuju filozofski-neutralno: 25 odsto ih kaze da im u zivotu i nije tako lose, dok 51 odsto tvrdi da je tesko, ali da se moze ziveti. Broj onih koji imaju nade da ce im sadasnji predsednik osigurati bolji zivot u skorijoj buducnosti smanjio se od 2001. do 2006. sa 43 na 32 odsto, ali se povecao broj onih koji ne vide alternativu - sa 34 na 38 odsto. Neizvesno je koliko ce "politicka apatija" potrajati. Da bi gradjanin glasao svesno i zainteresovano, potrebno je da za to bude stimulisan. Verovatno bi adekvatni stimulans bila demokratizacija izbornog zakonodavstva. Za pocetak, smanjenje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak partije u parlament. Mozda bi se zahvaljujuci tom koraku u Rusiji stvarno uspostavio visepartijski sistem, pa bi cak i apaticni glasac bio zainteresovan za raznovrsniji "meni" koji mu je ponudjen, zakljucuju RIA "Novosti". (Beta) Prosecni Rus sve manje paznje poklanja politici i sve se vise okrece licnim, zivotnim problemima.

Prosečni Rus sve manje pažnje poklanja politici i sve se više okreće ličnim, životnim problemima. Razlozi za to nisu samo ekonomske prirode. Politička apatija je posledica i suženog političkog izbora, odnosno nemanja alternative.

Rusi su, po istraživanjima sociologa, u odsustvu dominirajuće ideologije spremni da se pomire sa preovlađujućim uticajem "partije vlasti" - "Jedinstvene Rusije".

Kako piše agencija RIA "Novosti", to se događa ne zato što je "Jedinstvena Rusija" toliko dobra, već zato što je prosečnom Rusu već sasvim svejedno ko dominira u politici.

Bitno mu je samo da ga ostave na miru i ne ometaju ga u ostvarivanju njegovog "ličnog programa" - bilo kako da preživi, bilo kako da se obogati.

Obični građanin ne vidi direktnu vezu između politike i životnog standarda. Prema istraživanju Levada-Centra, svu odgovornost za negativne pojave običan Rus sklon je da svali na vladu.

Ali ne na vladu kao na političku instituciju, već kao ekonomski organ koji ne može da izađe na kraj sa glavnim brigama Rusa - rastom cena (prvo mesto u svim anketama), siromaštvom, korupcijom.

Niska primanja komplikuju život 66 odsto anketiranih, a najveća briga 70 odsto Rusa su cene. Dva glavna zadatka vlade, smatraju anketirani, jesu borba protiv korupcije i snižavanje cena.

Takođe, Rusi ne vide ozbiljnu alternativu aktuelnom šefu države.

Po podacima Levada-Centra, ako bi se Vladimir Putin kandidovao za predsednika u trećem mandatu, podržalo bi ga 48 odsto Rusa, a 40 odsto je spremno da glasa za političara koga bi aktuelni šef države predložio za svog naslednika. To će biti neko iz najbližeg Putinovog okruženja, veruje 55 odsto ispitanika.

To je, kako konstatuju RIA "Novosti", očigledan dokaz političke apatije Rusa, nespremnosti i nezainteresovanosti da utiču na tok političkih događaja u zemlji, čak i ako se radi o njenoj budućnosti.

To je skopčano i sa stavom većina građana da se u skorije vreme situacija u Rusiji i njihov lični položaj neće ni pogoršati, ni poboljšati, već da će ostati kakav je sada.

Svoje sadašnje stanje Rusi ocenjuju filozofski-neutralno: 25 odsto ih kaže da im u životu i nije tako loše, dok 51 odsto tvrdi da je teško, ali da se može živeti.

Broj onih koji imaju nade da će im sadašnji predsednik osigurati bolji život u skorijoj budućnosti smanjio se od 2001. do 2006. sa 43 na 32 odsto, ali se povećao broj onih koji ne vide alternativu - sa 34 na 38 odsto.

Neizvesno je koliko će "politička apatija" potrajati. Da bi građanin glasao svesno i zainteresovano, potrebno je da za to bude stimulisan. Verovatno bi adekvatni stimulans bila demokratizacija izbornog zakonodavstva.

Za početak, smanjenje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak partije u parlament.

Možda bi se zahvaljujući tom koraku u Rusiji stvarno uspostavio višepartijski sistem, pa bi čak i apatični glasač bio zainteresovan za raznovrsniji "meni" koji mu je ponuđen, zaključuju RIA "Novosti".

(Beta)