Majka troje dece o borbi s depresijom: "Ne postoje loše i dobre emocije" VIDEO
Okolina možda nije videla njenu borbu, ali je stvarnost bila drugačija. Depresija ima mnogo lica, a simptomi i manifestacije variraju od osobe do osobe. Podrška i razumevanje igraju ključnu ulogu, a Doris Turčinović svojom otvorenošću za razgovor pomaže da se izborite za bolje mentalno zdravlje.
Utorak, 09.01.2024.
16:02
"Kroz osmeh ja to sve nekako i hendlujem, zato se to uglavnom retko primeti i to je ono što ljude često navede na pogrešan trag kada je u pitanju depresija, jer depresivni ljudi često ne pokazuju da su depresivni i depresija zapravo i kreće od nekog potiskivanja emocija i ubeđivanja sebe da smo dobro i kada nismo. I ono kada ne dozvoljavamo sebi da odmorimo, taj čuveni burnout, ambicioznost, perfekcija, neka težnja ka tome, zna da nas vrlo lako gurne u depresiju, jer zaista to su neki nemogući zadaci koje nekad postavljamo pred sebe, što je u današnje vreme vrlo rasprostranjeno i postala onako neka globalna težina. To je konstantna produktivnosti, popunjavanju svakog slobodnog trenutka, sve vaše vreme mora da bude na neki način dobro iskorišćeno."
Ne postoje loše i dobre emocije, samo emocije
"Ljudi misle da ti neki statusi i uloge koje ste ostvarili u toku života i uopšte uspesi koji su iza vas, da je to sad kao dovoljan razlog da vi budete sasvim okej i da nema potrebe da imate loše periode ili loš dan ili bilo kakve negativne emocije. I, uopšte, ta zabrana na negativne emocije je u stvari jako velik problem. Ne postoje loše i dobre emocije, sve emocije su normalne i ako ih isprocesujemo zapravo, onda ćemo biti dobro. Često i taj moment - misli pozitivno, pa će ti se dobro i dešavati pozitivno."
Otkrila je i da je u redu da njena deca vide mamu kako plače, da nije dobro, da se iznervira... Jednostavno, da je u redu biti živ čovek.
"Treba da vide da je okej zaplakati, da je okej da si nekada tužna, da je okej da se mama nekad iznervira, da je i ona živ čovek. Jer ako mi gledamo roditelje koji su uvek savršeni, i mi ćemo se onda osećati loše što mi nismo tako uvek savršeni. Jer, evo, mama je uvek nasmejana, što sad ja, ako plačem, onda znači da nisam dovoljno dobra. Ono kada sam stvarno prihvatila sve te svoje emocije i vratila se zapravo na neki put vere, isto mogu da kažem slobodno, jer sam se dosta i od toga udaljila u svom tom haosu svakodnevnice, i tom nekom svom unutrašnjem stanju svoje duše i miru koji zapravo i govori da mi kroz život moramo podnositi razne teškoće i da je to sve okej i da zapravo život ne može biti nikad savršen i idealan i da ne treba zbog toga da očajavamo niti da se poredimo s drugima. Da treba više da se pitamo kako smo, da pomognemo drugima u nevolji, da ponesemo i njihovo breme, jer nekad nam naše onda mnogo manje deluje kada učestvujemo i u tuđem bolu i kada delimo jedni sa drugima i sam taj razgovor nekad, kada se ljudi otvore dosta pomogne, jer vidiš da nisi sam u tome, nisi jedini u tome. Nije sve tako crno."
Razgovor je važan da prebrodite depresiju
"Nekih godinu dana sam ja intenzivno prolazila kroz to, gde sam u početku radila s psihoterapeutom, koja mi je onda i posavetovala da se obratim psihijatru, jer je videla već da ti naši razgovori nisu bili dovoljni, da kod mene to već možda predugo traje. Zapravo, bilo mi je lakše, jer sam ja duboko u sebi osećala da to nisam ja i da se sa mnom nešto dešava što ja ne mogu da kontrolišem. I tu je kod osoba koje su u depresiji i svi misle, da li sada ne uživaju što su depresivni, tako lenje i tako leže kod kuće, gledaju u zid i ništa se ne radi, i razmažene su i traže pažnju. Zapravo tim osobama je jako teško to stanje kroz koje tada prolaze. I njima je to užasno. One čak i same sebe onda krive zbog toga što se tako osećaju. Pa sam i ja sama sebi nabijala pritisak."
"Razgovori su jako važni, sa psihologom, psihoterapeutom, psihijatrom. Koga god vi izaberete da imate najviše poverenja, to može biti i vaš duhovnik. Ja zaista mislim da su oni izvanredni psihoterapeuti, jer jako puno iskustva imaju u razgovorima s ljudima. I uopšte ta filozofija i vera koja nas, kako da kažem, trgne da nismo mi centar sveta, da nismo mi jedini kojima se dešavaju neke teške stvari i da zaista je to jednako jedna bolest iz koje možemo da se izvučemo kao i bilo koja druga bolest koja nas zadesi - da li je to virus, kašalj, znači, sve je to prolazno i to nije sad deo našeg identiteta, nego je prosto situacija iz koje treba da se borimo da izađemo", poručila je Doris Turčinović, gošća emisije TV Prva.
Pogledajte video-prilog iz emisije:
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 9
Pogledaj komentare