Prodata prva međunarodna licenca

Indeks BELEX15 je prvi domaći proizvod tržišta kapitala za koji su interesovanje pokazale velike evropske investicione banke i koji će se od 11. juna, kotirati na Frankfurtskoj i Štutgartskoj berzi u formi indeksnog sertifikata.

Beogradska berza je zakljucila Ugovor o kupoprodaji licence za indeks BELEX15 sa Bayerische Hypo-und Vereinsbank Bank AG Minhen. Indeks BELEX15 je prvi domaci proizvod trzista kapitala za koji su interesovanje pokazale velike evropske investicione banke i koji ce se od 11. juna, kotirati na Frankfurtskoj i Stutgartskoj berzi u formi indeksnog sertifikata. Prodata prva medjunarodna licenca Posle prve prodate licence na indeks SRX (indeks srpskih akcija proizveden od Becke berze), samo nekoliko meseci kasnije paznju evropskih investitora privukli su i domaci proizvodi koji zadovoljavaju svetski prihvacene standarde. Prodaja licence na BELEX15 znaci odobrenje prava da se na bazi ovog indeksa izrade strukturisani proizvodi kojima se moze trgovati na razlicitim trzistima. Dakle, prodaja licence ne podrazumeva trgovanje hartijama koje se nalaze u sastavu indeksne korpe vec iskljucivo trgovanje indeksom kao trzisnim materijalom. Indeksni sertifikati su jedna od vrsta strukturisanih proizvoda, koji su zasnovani na kretanjima vrednosti indeksa na trzistima kapitala. Takva vrsta hartije od vrednosti je pogodna za trzisne ucesnike koji zele da imaju portfolio koji replicira kretanje indeksa. U slucaju Beogradske berze, indeksni sertifikat na BELEX15 prati kretanja petnaest najlikvidnijih akcija koje se nalaze u indeksnoj korpi, sa odredjenim odstupanjima. Ona su prouzrokovana mogucnoscu slobodnog trgovanja sertifikatom, pa su samim tim i kretanja njegove vrednosti podlozna promenama prouzrokovanim odnosima ponude i traznje. Imajuci u vidu da u sastav indeksa BELEX15 ulaze najreprezentativnija preduzeca sa srpskog trzista, odnosno najlikvidnije hartije, neprofesionalnim investitorima je znatno olaksan izbor investicionih alternativa. Najcesce se kao baza za kreiranje strukturisanih proizvoda koristi neki od indeksa koje publikuju berze ili renomirani indeksni provajderi Sa druge strane, malim investitorima se daje mogucnost da sa manjom kolicinom sredstava ostvare bolju diversifikaciju svog portfolija, nego sto bi bili u mogucnosti da samostalno kupuju akcije na trzistu. Prvi indeksni sertifikati su se na svetskom trzistu pojavili tokom devedesetih godina proslog veka, ali je prava ekspanzija zapocela pocetkom ovog veka. Osnovni razlog ekspanzije je u nizim troskovima pasivnog upravljanja portfolijom, nasuprot aktivnog upravljanja koje je zastupljeno u investicionim fondovima. Sirenje trzista Izrada sertifikata na indekse koji prate trzista u razvoju je u velikoj ekspanziji poslednjih nekoliko godina, jer su prinosi ovih indeksa neuobicajeno visoki za investitore sa razvijenijih trzista. Uprkos visokom riziku, atraktivni prinosi privlace strane investitore, posebno one koji nisu spremni da ulazu direktno na lokalnim berzama zemalja u razvoju. Alternativna mogucnost je upravo izrada indeksnih sertifikata kojima se trguje na razvijenim berzama, a koji investitorima omogucavaju ulazak na nedomicilna trzista. Efekat koji kotiranje indeksnih sertifikata stvara je visestruk i deluje po principu pozitivne povratne sprege. Da bi se kreirao indeksni sertifikat, izdavalac, odnosno kreator indeksnog sertifikata mora na domicilnom trzistu kupiti hartije od vrednosti koje cine indeks i napraviti svoj portfolio. Nakon kreiranja portfolija emituju se sertifikati, a vec samo kotiranje sertifikata na drugoj berzi omogucava vecu vidljivost domaceg trzista kapitala, kojom se privlace potencijalni investitori sa drugih trzista. Porast atraktivnosti sertifikata dovodi i do rasta likvidnosti na domicilnom trzistu hartija od vrednosti koje se nalaze u sastavu indeksa, a to posledicno dovodi i do porasta ukupne likvidnosti trzista na kojem je baziran indeks. Sinergetskim efektom to dovodi do porasta kvaliteta i daljeg razvoja trzista kapitala.

Posle prve prodate licence na indeks SRX (indeks srpskih akcija proizveden od Bečke berze), samo nekoliko meseci kasnije pažnju evropskih investitora privukli su i domaći proizvodi koji zadovoljavaju svetski prihvaćene standarde. Prodaja licence na BELEX15 znači odobrenje prava da se na bazi ovog indeksa izrade strukturisani proizvodi kojima se može trgovati na različitim tržištima.

Dakle, prodaja licence ne podrazumeva trgovanje hartijama koje se nalaze u sastavu indeksne korpe već isključivo trgovanje indeksom kao tržišnim materijalom.

Indeksni sertifikati su jedna od vrsta strukturisanih proizvoda, koji su zasnovani na kretanjima vrednosti indeksa na tržištima kapitala. Takva vrsta hartije od vrednosti je pogodna za tržišne učesnike koji žele da imaju portfolio koji replicira kretanje indeksa.

U slučaju Beogradske berze, indeksni sertifikat na BELEX15 prati kretanja petnaest najlikvidnijih akcija koje se nalaze u indeksnoj korpi, sa određenim odstupanjima. Ona su prouzrokovana mogućnošću slobodnog trgovanja sertifikatom, pa su samim tim i kretanja njegove vrednosti podložna promenama prouzrokovanim odnosima ponude i tražnje.

Imajući u vidu da u sastav indeksa BELEX15 ulaze najreprezentativnija preduzeća sa srpskog tržišta, odnosno najlikvidnije hartije, neprofesionalnim investitorima je znatno olakšan izbor investicionih alternativa.

Sa druge strane, malim investitorima se daje mogućnost da sa manjom količinom sredstava ostvare bolju diversifikaciju svog portfolija, nego što bi bili u mogućnosti da samostalno kupuju akcije na tržištu.

Prvi indeksni sertifikati su se na svetskom tržištu pojavili tokom devedesetih godina prošlog veka, ali je prava ekspanzija započela početkom ovog veka. Osnovni razlog ekspanzije je u nižim troškovima pasivnog upravljanja portfolijom, nasuprot aktivnog upravljanja koje je zastupljeno u investicionim fondovima.

Širenje tržišta

Izrada sertifikata na indekse koji prate tržišta u razvoju je u velikoj ekspanziji poslednjih nekoliko godina, jer su prinosi ovih indeksa neuobičajeno visoki za investitore sa razvijenijih tržišta. Uprkos visokom riziku, atraktivni prinosi privlače strane investitore, posebno one koji nisu spremni da ulažu direktno na lokalnim berzama zemalja u razvoju.

Alternativna mogućnost je upravo izrada indeksnih sertifikata kojima se trguje na razvijenim berzama, a koji investitorima omogućavaju ulazak na nedomicilna tržišta. Efekat koji kotiranje indeksnih sertifikata stvara je višestruk i deluje po principu pozitivne povratne sprege. Da bi se kreirao indeksni sertifikat, izdavalac, odnosno kreator indeksnog sertifikata mora na domicilnom tržištu kupiti hartije od vrednosti koje čine indeks i napraviti svoj portfolio.

Nakon kreiranja portfolija emituju se sertifikati, a već samo kotiranje sertifikata na drugoj berzi omogućava veću vidljivost domaćeg tržišta kapitala, kojom se privlače potencijalni investitori sa drugih tržišta. Porast atraktivnosti sertifikata dovodi i do rasta likvidnosti na domicilnom tržištu hartija od vrednosti koje se nalaze u sastavu indeksa, a to posledično dovodi i do porasta ukupne likvidnosti tržišta na kojem je baziran indeks. Sinergetskim efektom to dovodi do porasta kvaliteta i daljeg razvoja tržišta kapitala.