SZO poziva na reviziju sistema zaštite mentalnog zdravlja
Svetska zdravstvena organizacija (ZO) pozvala je na globalnu transformaciju zaštite mentalnog zdravlje u uvodniku najvećeg izveštaja o stanju mentalnog zdravlja u svetu od početka ovog veka koje pokazuje da su depresija i anksioznost porasle za 25 odsto samo u prvoj godini pandemije koronavirusa.
SZO poziva na reviziju sistema zaštite mentalnog zdravlja
Svetska zdravstvena organizacija (ZO) pozvala je na globalnu transformaciju zaštite mentalnog zdravlje u uvodniku najvećeg izveštaja o stanju mentalnog zdravlja u svetu od početka ovog veka koje pokazuje da su depresija i anksioznost porasle za 25 odsto samo u prvoj godini pandemije koronavirusa.
Skoro milijardu ljudi, ili skoro svaka osma osoba u svetu, živela je 2019. godine, pre početka pandemije, sa problemima mentalnog zdravlja, a osobe sa teškim mentalnim bolestima umiru 10 do 20 godina ranije od ostatka populacije, upozorava se u izveštaju.
SZO upozorava da ulaganje u mentalno zdravlje nije poraslo u godinama pandemije pa je samo dva odsto nacionalnog proračuna posvećeno mentalnom zdravlju, odnosno manje od jedan odsto celokupne međunarodne pomoći.
Mark Van Omeren iz Odeljenja za mentalno zdravlje u SZO rekao je da ovaj izveštaj upozorava na "veliku patnju" širom svita, napominje agencija France presse.
On ističe se da je stanje još teže za ljude koji žive u zonama sukoba gde se procenjuje da svaka peta osoba pati od nekog problema mentalnog zdravlja.
Mladi, žene i osobe koje već imaju probleme sa mentalnim zdravljem najteže su pogođeni kovidom i ograničenjima koje su vlade nametale.
Izveštaj takođe upozorava na velika odstupanja između zemalja kad je reč o pristupu mentalnom zdravlju, piše dalje AFP.
Više od 70 odsto osoba koje pate od psihoze prima terapiju u zemalja visokog dohotka, ali samo 12 odsto u zemljama niskog dohotka.
Izveštaj poziva da se stane na kraj stigmatizaciji mentalnih bolesti i napominje da i danas 20 zemalja u svetu kriminalizuje pokušaj samoubistva.
Neki od najznačajnijih uzroka depresije su seksualno zlostavljanje i maltretiranje u detinjstvu, navodi se u izveštaju, pa se poziva na rešavanje oba problema putem društvene nege, podrške porodicama u nevolji i programa socijalne i emocionalne edukacije u školama.
Društvene i ekonomske nejednakosti, rat, klimatska kriza i zdravstvene pretnje poput pandemije navode se kao faktori rizika za mentalne bolesti.
"Svako od nas ima kontakt s nekim ko ima problem sa mentalnim zdravljem. Dobro mentalno zdravlje znači dobro fizičko zdravlje i ovaj novi izveštaj daje uverljiv argument za promenu", rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
