Izgaranje je dobro poznata nuspojava današnjeg načina života i radnog okruženja. Američko psihološko udruženje (APA) upozorava da je profesionalno izgaranje na vrhuncu uzrokovano snažnom mešavinom ličnog, profesionalnog i zdravstvenog stresa. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izgaranje naziva "profesionalnim fenomenom" koji je neraskidivo povezan s psihološkim teretom modernog zaposlenja.
Šta je izgaranje i koliko je loše?
Izgaranje je rezultat hroničnog stresa, obično (iako ne isključivo) stresa na radnom mestu.
Ako se zaposleni oseća preopterećenim, nedovoljno cenjenim i nemoćnim da napravi delotvorne promene na svom radnom mestu, tada će verovatno doći do izgaranja, kaže dr Džoš Brajli, klinički psiholog i saradnik na Američkom institutu za stres.
Važno je da ne ignorišete ovo stanje, jer se može proširiti na svaki deo vašeg života i drastično povećati verovatnoću da se pojave ozbiljniji problemi vezani za vaše zdravstveno stanje.
Ljudi sa hroničnim izgaranjem će verovatnije patiti od anksioznosti, nesanice ili depresije. Dugotrajni stres takođe povećava rizik od fizičke bolesti, napominje Brajli, i dodaje da su visoki krvni pritisak, srčani problemi, visok holesterol i dijabetes samo neka od stanja koja se povezuju sa hroničnim stresom.
Pet uobičajenih znakova izgaranja
Iscrpljenost
Osećanje psihičke preopterećenosti može se manifestovati fizičkom iscrpljenošću i umorom, što može otežati rešavanje osnovnih uzroka vašeg izgaranja. Čak i najosnovniji zadaci, poput tuširanja ili kuvanja, tada se mogu činiti opterećujućim, dok dug radni dan izgleda nemoguće izdržati. Ako se osećate umornije nego inače, moguće je da se radi o izgaranju.
Osećaj straha i nedostatka motivacije
Brajli kaže da se izgaranje često podudara sa osećanjem "teskobe ili osećajem straha u vezi s poslom, naročito nakon nekoliko slobodnih dana". Ako proživljavate izgaranje, verovatno ćete primetiti da su vam motivacija i entuzijazam osetno niski čak i nakon vikenda ili godišnjeg odmora. Odgađanje obaveza je još jedan ključni znak. Naravno, ne radi svako posao koji voli i u kojem uživa, ali ako primećujete da vam je sve teže da prolazite kroz dane, da vaš kvalitet rada opada, a mogućnost ponovnog rada čak i nakon odmora dovodi vas u stanje straha, definitivno je u pitanju izgaranje.
Poteškoće sa spavanjem
Higijena spavanja je ključni deo našeg zdravlja. Loša higijena spavanja može doprineti sagorevanju, dok samo sagorevanje može uticati na kvalitet sna i tako prouzrokovati začarani krug nemira i nesanice, glavobolja, telesne napetosti i želudačanih problema.
Nedosledan apetit
Odnos prema hrani takođe može biti jasan pokazatelj da nešto nije u redu. Iako različiti ljudi reaguju na različite načine kada je u pitanju hrana, gubitak apetita ili prejedanje grickalicama mogu biti znakovi da nije sve potaman.
Cinizam i razdražljivost
Raspoloženje je jedna od prvih stvari koja strada pri sagorevanju. Ako ste neko ko je obično dobro raspoložen, ali ste u poslednje vreme više frustrirani ili iritirani, to bi mogao biti znak da se približavate izgaranju, kaže terapeutkinja Nikol O'Konor.
Pet načina za rešavanje izgaranja
Razmislite o vremenu koje provodite ispred ekrana
Savremeni život opterećen je digitalnim uređajima i ekranima. Neophodno je pratiti korišćenje elektronskih uređaja kad god možete i voditi računa o pritisku digitalnog života. Naučnica Beka Kedi savetuje postavljanje ograničenja na aplikacije društvenih medija tako da im ne možete pristupiti nakon 20 sati. Na taj način vreme provedeno u "skrolovanju", kaže ona, neće uticati na vaš san.
Usredsredite se na brigu o sebi
Briga o sebi je važna praksa, i to ne samo za rešavanje problema sagorevanja, već i za njegovu prevenciju. Brajli savetuje aktivnosti kao što su vežbanje, meditacija i zdrava ishrana.
"Takođe se pobrinite da se odvojite od posla tokom svog slobodnog vremena, što znači da se u potpunosti uključite u aktivnosti u kojima uživate, s ljudima koje volite, i smanjite količinu vremena za izbacivanje svojih frustracija zbog posla", kaže ona.
Odmorite se, zaslužili ste
Ako je ikada vreme za slobodne dane, onda je to kada dođe do izgaranja. Odmor je važan kako biste sebi dali vremena i prostora za rešavanje onoga što vam se događa. Brajli takođe naglašava važnost udaljavanja od radnog stola: "Provođenje vremena u prirodi, kao što je šetnja parkom ili otvaranje prozora da se bolje čuje i oseti kiša, pokazalo se da smanjuje i akutni i hronični stres".
Razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje
Iskopavanje iz poteškoća s izgaranjem može biti vrlo teško. Nije sramota potražiti pomoć.
"Nekima može biti dovoljno da usvoje praksu meditacije i postave čvršće granice između posla i privatnog života. Za druge bi poseta stručnjaku mogao biti nužan korak kako bi imali svakodnevni vodič na putu do oporavka od izgaranja", kaže O'Konorova.
Budite otvoreni za promene
Teško je zamisliti drugačiji život ili drugačiji odnos prema poslu kada su vam energija i motivacija na izmaku. Važno je da sagledate i širu sliku, odnosno promene koje možete napraviti u svom životu – bilo da se radi o promeni posla, skraćenju radnog vremena ili o pregovaranju sa poslodavcem o drugačijem skupu odgovornosti.
"To nije jednostavan zadatak, ali pronalaženje hrabrosti za prihvatanje ovog izazova prilika je za uspostavljanje novih granica između poslovnog i privatnog života i praksi koje će koristiti vašem odnosu s poslom u budućnosti", zaključila je Nikol O'Konor.
