NE DAMO ĐENERALA!

NE DAMO DjENERALA! Niposto! Nikako! Ne dolazi u obzir! Bezbednosni sistem Srbije pasce preko noci ako Oni odu u Hag, rasturice nam se Vojska i Policija, ostacemo nemocno goli – na milost & nemilost podlim Hrvatima, lukavim Bosnjacima i opakim Siptarima, u znak protesta pokazacemo Svijetu koliko smo jedinstveni; iz takve teorije dogodila se praksa - u vojnickim formacijama, na Trgu Republike, u Beogradu, proslog petka, tisuce policajaca, u stavu mirno, podrzale su svog sefa djenerala Lukica, objasnjavajuci da ovaj “miran protest” dokazuje koliko je Srbija druzeljubivo-principijelna, upravo sad branimo haske optuzenike/generale koji su, gle, branili otadzbinu na isti nacin kao sto su to radili dragi nam Gotovina ili jos drazi Norac, beskompromisno, od srca, principijelno, zar Srbi & Hrvati nisu jedina obrana od bezboznicke Europe, jebemo joj together sve po policijskom spisku? Bizarni detalj: da smo do jucer bili uvereni izjavama srpske Vlade da je, recimo, Zorana Djindjica likvidirao “antihaski lobi”, a da ta ista Vlada sad postaje integralni deo “antihaskog lobija” aktivnim odbijanjem da optuzene izruci u Hag – samo je replika vase hrvatske price u kojoj se g. Racan jucer ponasa kao danas nas Zivkovic, pokusavajuci da u izbornoj euforiji/panici pomiri ono nepomirljivo, lijevo & desno, fasiste & antifasiste, pa se iz galimatijasa vise ne vidi tko je tko, jesu li svi nasi Generali (srpsko-hrvatsko-hrvatsko-srpski) bas toliko zaduzili milione ljudi da bez njih vise ne mozemo? Pitanje Haga (citaj: ratnih zlocina) mozda, moralno, izgleda prevazidjeno iz kuta izborne statistike, ali kad se vratimo pomenutom Sudu i pogledamo neke od slucajeva – recimo, ubojstvo preko 250 Bosnjaka na nekakvim Koricanskim stijenama blizu Prijedora, gde su ponositi Srbi zrtve bacali s litica i ubijali ih mecima i bombama, da bi se neki od dzelata sad pokajali i izvinuli kao da je u pitanju dzeparenje, a ne likvidacija, onda se cini da Nasi Narodi imaju velicanstveni mentalni problem ne samo da se suoce sa onim sto je bilo vec i sa verzijom da je zlocina uopce bilo. Pricam to iz sopstvenog iskustva: pre neko vece, u jednom od bgd-restorana, sistemom “jebem ti mater preko stola” imao sam zapenusanu diskusiju s jednim od ovdasnjih zlocinaca koji tvrde da su politicari: Obren Joksimovic, bivsi minister zdravstva, kadar Kostunicinine stranke, Srbin iz Republike Srpske, zapoceo je svoj dijalog sa mnom tvrdnjom da Srbi nisu zlocinci i da su Turci (dakle: Muslimani) samo u Sarajevu izgradili 2000 dzamija (!!!) i da sam ja – buduci da nisam bio na ratistu i nemam pojma o Srpskoj Istini – ne samo izdajnik nego i ustasa i mudzahedin… i da je, na kraju, malo ubijeno Muslimana koliko je u stvari trebalo. Samo me je nekoliko ljudi drzalo da ne udarim Kostunicinog licnog fasistu koji, nemojte da sumnjate, predstavlja uzorni dokaz danasnje Srbije spremne da opet zakolje cim joj se ukaze prilika. Hocu da kazem da izmedju pomahnitalog naciste Joksimovica i svih onih koji se kunu u generalsku nevinost nema gotovo nikakve razlike, jer ce se na kraju ispostaviti da je sve to Srpska Stvar: da se okupimo oko policijsko-vojnih generala, sacuvamo ih za pokolenja, nakrivimo kapu, jebes one ubijene na Koricanskim stijenama, tko se njih uopce seca? Detalj da je generalu Lukicu svojim prisustvom dao podrsku Nenad Canak – do juce najveci zagovornik Haskog Tribunala, jos jedan je zacin za srpsku politicku konfuziju u kojoj vise nista nije jasno, sem evidentne cinjenice da se Haga, ma koliko se trudili, lako necemo osloboditi. Tako, recimo, cujemo da ministar unutarnjih poslova Srbije – Dusan Mihajlovic – tvrdi da on nece hapsiti nikoga, da on ne zeli da bude izdajnik i da je vreme da prestanemo da pricamo o “komandnoj odgovornosti” kad je rec o “herojima i junacima”. Svaka namerna slicnost s Hrvatskom nastavlja se istovremenim napadima na sve sto ima okus Europe: usred grada strajkuju nekadasnji Milosevicevi sindikalisti – podrzani profasistickom opozicijom – zahtevajuci da se “obustavi privatizacija”! Da se lijepo vratimo u samoupravljanje, u OOUR sistem, da se manemo privatnika i trulog kapitalizma, da krupnim korakom obnovimo lenjinisticko Potemkinovo selo i kulake strpamo na Goli otok, tamo gdje im je odavno bilo mjesto. U Skupstini Srbije – upravo dok ovo pisem – Kostunicini nacionalsocijalisti SS-usmerenja probace da smene Natasu Micic, predsednicu Parlamenta; Seseljevi radikali, na krilima opstenarodne simpatije, ozbiljno veruju da ce 16. 11. dobiti predsednika na izborima; G17, specijalizovan za otkrivanje tudjih, ali nikako svojih skandala, svakodnevno otkriva pikanterije za listove koji se zovu Kurir, Balkan, Nacional ili Glas javnosti i koji su po ideoloskom vektoru negde blizu Goebbelsovih ideja o cistoj rasi. A kad onda cujem da je nedavno, u Opatiji, na nekakvom skupu “pomirenja” nasih i vasih glavnih urednika (srpskohrvatski susret na vrhu), medju prisutnima bio i glavni urednik Glasa javnosti Slavoljub Kacarevic – nacista Joksimovicevog diskursa – onda je sve tako logicno i tako sexy. Taj gestapovac koji je godinama sirio istinu da je svaki Hrvat ustasa, dosao je po prvi put u Hrvatsku, i to direktno u Opatiju kao dio slobodarske srpske delegacije u kojoj se nije znalo tko pije i tko placa; ako ce Srbe & Hrvate miriti Kacarevic & don Anto Bakovic (ne bi me cudilo da je i on bio dio ovog ljupkog skupa), mislim da za likove poput Ivancica, Lucica ili Lukovica u medijima vise nema mjesta. Nismo “antihaska grupa”, nismo slabi na generale, vojska nam odavno ide na spolovilo, rat smo – bez razloga – kritikovali umesto da ga podrzimo i u njemu licno ucestvujemo. Da sam bio kao Kacarevic, pozvalo bi me u Opatiju: ovako, citacemo sta Slavoljub cirilicom pise o ustaskim bunkerima u navodno turistickom mestu. I to je Srbija, da ne kazem – Hrvatska! Pero s onoga sveta

Nipošto! Nikako! Ne dolazi u obzir! Bezbednosni sistem Srbije pašće preko noći ako Oni odu u Hag, rasturiće nam se Vojska i Policija, ostaćemo nemoćno goli – na milost & nemilost podlim Hrvatima, lukavim Bošnjacima i opakim Šiptarima, u znak protesta pokazaćemo Svijetu koliko smo jedinstveni; iz takve teorije dogodila se praksa - u vojničkim formacijama, na Trgu Republike, u Beogradu, prošlog petka, tisuće policajaca, u stavu mirno, podržale su svog šefa đenerala Lukića, objašnjavajući da ovaj “miran protest” dokazuje koliko je Srbija druželjubivo-principijelna, upravo sad branimo haške optuženike/generale koji su, gle, branili otadžbinu na isti način kao što su to radili dragi nam Gotovina ili još draži Norac, beskompromisno, od srca, principijelno, zar Srbi & Hrvati nisu jedina obrana od bezbožničke Europe, jebemo joj together sve po policijskom spisku?

Bizarni detalj: da smo do jučer bili uvereni izjavama srpske Vlade da je, recimo, Zorana Đinđića likvidirao “antihaški lobi”, a da ta ista Vlada sad postaje integralni deo “antihaškog lobija” aktivnim odbijanjem da optužene izruči u Hag – samo je replika vaše hrvatske priče u kojoj se g. Račan jučer ponaša kao danas naš Živković, pokušavajući da u izbornoj euforiji/panici pomiri ono nepomirljivo, lijevo & desno, fašiste & antifašiste, pa se iz galimatijasa više ne vidi tko je tko, jesu li svi naši Generali (srpsko-hrvatsko-hrvatsko-srpski) baš toliko zadužili milione ljudi da bez njih više ne možemo?

Pitanje Haga (čitaj: ratnih zločina) možda, moralno, izgleda prevaziđeno iz kuta izborne statistike, ali kad se vratimo pomenutom Sudu i pogledamo neke od slučajeva – recimo, ubojstvo preko 250 Bošnjaka na nekakvim Korićanskim stijenama blizu Prijedora, gde su ponositi Srbi žrtve bacali s litica i ubijali ih mecima i bombama, da bi se neki od dželata sad pokajali i izvinuli kao da je u pitanju džeparenje, a ne likvidacija, onda se čini da Naši Narodi imaju veličanstveni mentalni problem ne samo da se suoče sa onim što je bilo već i sa verzijom da je zločina uopće bilo.

Pričam to iz sopstvenog iskustva: pre neko veče, u jednom od bgd-restorana, sistemom “jebem ti mater preko stola” imao sam zapenušanu diskusiju s jednim od ovdašnjih zločinaca koji tvrde da su političari: Obren Joksimović, bivši minister zdravstva, kadar Koštuničinine stranke, Srbin iz Republike Srpske, započeo je svoj dijalog sa mnom tvrdnjom da Srbi nisu zločinci i da su Turci (dakle: Muslimani) samo u Sarajevu izgradili 2000 džamija (!!!) i da sam ja – budući da nisam bio na ratištu i nemam pojma o Srpskoj Istini – ne samo izdajnik nego i ustaša i mudžahedin… i da je, na kraju, malo ubijeno Muslimana koliko je u stvari trebalo. Samo me je nekoliko ljudi držalo da ne udarim Koštuničinog ličnog fašistu koji, nemojte da sumnjate, predstavlja uzorni dokaz današnje Srbije spremne da opet zakolje čim joj se ukaže prilika.

Hoću da kažem da između pomahnitalog naciste Joksimovića i svih onih koji se kunu u generalsku nevinost nema gotovo nikakve razlike, jer će se na kraju ispostaviti da je sve to Srpska Stvar: da se okupimo oko policijsko-vojnih generala, sačuvamo ih za pokolenja, nakrivimo kapu, jebeš one ubijene na Korićanskim stijenama, tko se njih uopće seća?

Detalj da je generalu Lukiću svojim prisustvom dao podršku Nenad Čanak – do juče najveći zagovornik Haškog Tribunala, još jedan je začin za srpsku političku konfuziju u kojoj više ništa nije jasno, sem evidentne činjenice da se Haga, ma koliko se trudili, lako nećemo osloboditi. Tako, recimo, čujemo da ministar unutarnjih poslova Srbije – Dušan Mihajlović – tvrdi da on neće hapsiti nikoga, da on ne želi da bude izdajnik i da je vreme da prestanemo da pričamo o “komandnoj odgovornosti” kad je reč o “herojima i junacima”.

Svaka namerna sličnost s Hrvatskom nastavlja se istovremenim napadima na sve što ima okus Europe: usred grada štrajkuju nekadašnji Miloševićevi sindikalisti – podržani profašističkom opozicijom – zahtevajući da se “obustavi privatizacija”! Da se lijepo vratimo u samoupravljanje, u OOUR sistem, da se manemo privatnika i trulog kapitalizma, da krupnim korakom obnovimo lenjinističko Potemkinovo selo i kulake strpamo na Goli otok, tamo gdje im je odavno bilo mjesto.

U Skupštini Srbije – upravo dok ovo pišem – Koštuničini nacionalsocijalisti SS-usmerenja probaće da smene Natašu Mićić, predsednicu Parlamenta; Šešeljevi radikali, na krilima opštenarodne simpatije, ozbiljno veruju da će 16. 11. dobiti predsednika na izborima; G17, specijalizovan za otkrivanje tuđih, ali nikako svojih skandala, svakodnevno otkriva pikanterije za listove koji se zovu Kurir, Balkan, Nacional ili Glas javnosti i koji su po ideološkom vektoru negde blizu Goebbelsovih ideja o čistoj rasi.

A kad onda čujem da je nedavno, u Opatiji, na nekakvom skupu “pomirenja” naših i vaših glavnih urednika (srpskohrvatski susret na vrhu), među prisutnima bio i glavni urednik Glasa javnosti Slavoljub Kačarević – nacista Joksimovićevog diskursa – onda je sve tako logično i tako sexy.

Taj gestapovac koji je godinama širio istinu da je svaki Hrvat ustaša, došao je po prvi put u Hrvatsku, i to direktno u Opatiju kao dio slobodarske srpske delegacije u kojoj se nije znalo tko pije i tko plaća; ako će Srbe & Hrvate miriti Kačarević & don Anto Baković (ne bi me čudilo da je i on bio dio ovog ljupkog skupa), mislim da za likove poput Ivančića, Lucića ili Lukovića u medijima više nema mjesta.

Nismo “antihaška grupa”, nismo slabi na generale, vojska nam odavno ide na spolovilo, rat smo – bez razloga – kritikovali umesto da ga podržimo i u njemu lično učestvujemo. Da sam bio kao Kačarević, pozvalo bi me u Opatiju: ovako, čitaćemo šta Slavoljub ćirilicom piše o ustaškim bunkerima u navodno turističkom mestu. I to je Srbija, da ne kažem – Hrvatska!