Obeležena Godina Dositeja

Obelezena Godina Dositeja U besedi naslovljenoj " Dositej danas i uvek", upravnica Zaduzbine Mirjana Dragas podsetila je da je Zaduzbina osnovana 17. septembra 2004. i da je to obelezila kupovinom Dositejeve rodne kuce u Cakovu (Rumunija) zahvaljujuci svom osnivacu, vrsackom koncernu "Hemofarm". Ona je rekla da ce u godini koju je srpska Vlada na predlog Zaduzbine proglasila Godinom Dositeja, kuca u Cakovu dobiti i stalnu postavku, koja ce biti otvorena tokom tradicionalnih Dositejevih dana, koje svake jeseni organizuje Srpska zajednica u Temisvaru. Dragas je objasnila da se Zaduzbina zalozila da se nizom manifestacija obelezi 200 godisnjica Dositejevog dolaska u Srbiju i da se mogu videti paralele izmedju tog i naseg vremena, jer Srbija se iznova konstituise kao samostalna drzava. Prema njenim recima, Srbi su se u 19 veku mnogo vise i sistematicnije bavili Dositejem, njegovim delima koja su cak tri puta stampana u celini, a vazno je da se ono proucava danas i tumaci u skladu sa savremenim znanjima i izazovima. Nalazeci kod Dositeja niz primera za njegovu dalekovidost, jer je pre svih prepoznao da ustanak nije tek buna protiv zuluma vec budjenje naroda koji zeli da stvori modernu drzavu, koji je prepoznao evropsklu sudbinu te Srbije, Dragas je zakljucila da nam sve to nalaze da proucavamo Dositeja danas i uvek. Prof. dr Mirjana Drndarski se pozabavila Dositejevim boravcima u Dalamaciji, u dva navrata i u Trstu, i njegovim kontaktima sa italijanskim prosvetiteljima, cije je ideje pomno istrazio i koristio da bi ponudio svom srpskom narodu ono sto je najbolje u evropskom prosvetiteljstvu. Za nju je najvazniji rezultat Dositejevog uciteljovanja po Dalmaciji sto je tu stekao svest o pripadnosti juznoslovenskim narodima i shvatio da narodu treba pisati jezikom koji govori. Posebno je naglasila njegov kriticki stav prema crkvi i zalaganje za socijalnu pravdu, savremeno obrazovanje, a od knjizevnosti je ocekivao da bude angazovana, da vaspitava i da uci da se razumno misli. Dositej je celim svojim delovanjem potvrdio da je pripadao jedinstvenom evropskom kulturnom krugu, zakljucila je Drndarski. Ljiljana Cubric je, kao dugogodisnja upravnica Muzeja koji je posvecen nasim najvecim prosvetiteljima Vuku i Dositeju, govorila o njegovom angazovanju tokom cetiri godine - od dolaska u Beograd do smrti 1811. godine. Podsetivsi da je Muzej u zgradi u kojoj je bila Velika skola koju je on osnovao 1808. godine, ona je ukazala da su u blizini temelji zgrade u kojoj je bilo sediste Praviteljstvujuceg sovjeta (vlade), ciji je bio clan kao prvi ministar obrazovanja. Upravnica Muzeja je apelovala da se ovom delu Beograda vrati izgled koji je imao u Dositejevo vreme. Muzej Vuka i Dositeja i Zaduzbina "Dositej Obradovic" obelezili su 12. juna Godinu Dositeja, predavanjima u kojima je istaknuta potreba vracanja njegovom ucenju. Muzej Vuka i Dositeja i Zaduzbina "Dositej Obradovic" obelezili su 12. juna Godinu Dositeja, predavanjima u kojima je istaknuta potreba vracanja njegovom ucenju.

U besedi naslovljenoj " Dositej danas i uvek", upravnica Zadužbine Mirjana Dragaš podsetila je da je Zadužbina osnovana 17. septembra 2004. i da je to obeležila kupovinom Dositejeve rodne kuće u Čakovu (Rumunija) zahvaljujući svom osnivaču, vršačkom koncernu "Hemofarm".

Ona je rekla da će u godini koju je srpska Vlada na predlog Zadužbine proglasila Godinom Dositeja, kuća u Čakovu dobiti i stalnu postavku, koja će biti otvorena tokom tradicionalnih Dositejevih dana, koje svake jeseni organizuje Srpska zajednica u Temišvaru.

Dragaš je objasnila da se Zadužbina založila da se nizom manifestacija obeleži 200 godišnjica Dositejevog dolaska u Srbiju i da se mogu videti paralele između tog i našeg vremena, jer Srbija se iznova konstituiše kao samostalna država.

Prema njenim rečima, Srbi su se u 19 veku mnogo više i sistematičnije bavili Dositejem, njegovim delima koja su čak tri puta štampana u celini, a važno je da se ono proučava danas i tumači u skladu sa savremenim znanjima i izazovima.

Nalazeći kod Dositeja niz primera za njegovu dalekovidost, jer je pre svih prepoznao da ustanak nije tek buna protiv zuluma već buđenje naroda koji želi da stvori modernu državu, koji je prepoznao evropsklu sudbinu te Srbije, Dragaš je zaključila da nam sve to nalaže da proučavamo Dositeja danas i uvek.

Prof. dr Mirjana Drndarski se pozabavila Dositejevim boravcima u Dalamaciji, u dva navrata i u Trstu, i njegovim kontaktima sa italijanskim prosvetiteljima, čije je ideje pomno istražio i koristio da bi ponudio svom srpskom narodu ono što je najbolje u evropskom prosvetiteljstvu.

Za nju je najvažniji rezultat Dositejevog učiteljovanja po Dalmaciji što je tu stekao svest o pripadnosti juznoslovenskim narodima i shvatio da narodu treba pisati jezikom koji govori.

Posebno je naglasila njegov kritički stav prema crkvi i zalaganje za socijalnu pravdu, savremeno obrazovanje, a od književnosti je očekivao da bude angažovana, da vaspitava i da uči da se razumno misli.

Dositej je celim svojim delovanjem potvrdio da je pripadao jedinstvenom evropskom kulturnom krugu, zaključila je Drndarski.

Ljiljana Čubrić je, kao dugogodišnja upravnica Muzeja koji je posvećen našim najvećim prosvetiteljima Vuku i Dositeju, govorila o njegovom angažovanju tokom četiri godine - od dolaska u Beograd do smrti 1811. godine. Podsetivši da je Muzej u zgradi u kojoj je bila Velika škola koju je on osnovao 1808. godine, ona je ukazala da su u blizini temelji zgrade u kojoj je bilo sedište Praviteljstvujućeg sovjeta (vlade), čiji je bio član kao prvi ministar obrazovanja. Upravnica Muzeja je apelovala da se ovom delu Beograda vrati izgled koji je imao u Dositejevo vreme.