Jedno je od najzdravijih jela na svetu: Možete ga pripremiti kod kuće

Kimči (Kimchi) je jedno od najpoznatijih korejskih jela, ali i jedna od najčešće pogrešno shvaćenih namirnica. Mnogi ga doživljavaju kao "ljutu salatu od kupusa", ali u stvarnosti je reč o fermentisanom jelu s milenijumskom tradicijom, jasnim pravilima pripreme i prepoznatljivim ukusom koji nije samo ljut, nego i kiseo, slan i duboko omami. Dobra vest? Pravi kimči možemo napraviti i kod kuće, bez posebne opreme.

Inače, kimči je poznat i po svojim zdravstvenim prednostima. Kao fermentisana namirnica bogat je probioticima koji pozitivno utiču na probavu i zdravlje crevne flore. Osim toga, sadrži puno vlakana, vitamina A, C i K te antioksidanse iz belog luka, đumbira i čili paprike. Redovna, umerena konzumacija kimčija povezuje se s jačanjem imuniteta i boljim metabolizmom, a zbog niskog udela kalorija često se smatra i namirnicom pogodnom za uravnoteženu ishranu.

Hyejin Kang/Shutterstock

Kako se zapravo priprema pravi kimči

Osnova klasičnog kimčija je kineski kupus (napa kupus), iako postoje stotine varijacija s drugim povrćem. Prvi i ključni korak je soljenje kupusa. Kupus se seče na veće komade i obilno soli, zatim ostavlja nekoliko sati da pusti vodu. Time se omekšava struktura povrća i stvara okruženje pogodno za fermentaciju.

Nakon soljenja kupus se ispire kako ne bi bio preslan. Sledi priprema začinske paste, koja je srce svakog kimčija. U klasičnoj verziji ona sadrži gočugaru (korejsku mlevenu čili papriku), beli luk, đumbir, mladi luk i nešto slatko - najčešće pirinčanu kašu ili šećer - kako bi se podstakla fermentacija. Tradicionalno se dodaje i riblji element, poput ribljeg sosa ili fermentisanih kozica, koji daje dubinu ukusa.

Kupus se zatim temeljno premaže tom pastom, list po list, i sprema u posudu gde počinje fermentacija. Na sobnoj temperaturi kimči obično fermentiše jedan do tri dana, a potom se čuva u frižideru, gde se proces usporava, ali se ukusi i dalje razvijaju.

Nungning20/Shutterstock

Možemo li ga napraviti kod kuće?

Kratak odgovor: možemo - i to vrlo uspešno. Domaći kimči ne zahteva nikakvu posebnu opremu, samo čistu teglu ili plastičnu posudu s poklopcem. Ključ uspeha je čistoća, dovoljno soli i strpljenje.

Ako nemate sve tradicionalne sastojke, moguće su modifikacije. Gočugaru se može zameniti drugim čili pahuljicama (iako ukus neće biti isti), a riblji sos se može izostaviti ili zameniti sojinim sosom za vegetarijansku verziju. Važno je znati da kimči nije recept koji mora biti savršen - u Koreji gotovo svaka porodica ima svoju verziju.

Tokom fermentacije važno je povremeno proveriti kimči i po potrebi ga lagano pritisnuti kako bi ostao prekriven sopstvenim sokom. Prvi dani donose blaži, svežiji ukus, dok nakon sedmicu ili dve postaje izraženije kiseo i intenzivan.

Kimči se može jesti samostalno, kao prilog, ali i koristiti u kuvanju - u supama, prženom pirinču, palačinkama ili čak sendvičima. Upravo ta svestranost, uz zdravstvene benefite fermentisane hrane, razlog je zašto je kimči odavno prešao granice Koreje.

Ako volite fermentisanu hranu i ne bojite se malo eksperimentisanja, domaći kimči je jedan od najzahvalnijih projekata u kuhinji - i gotovo uvek ispadne bolje nego što očekujete.

AlexeiLogvinovich/Shutterstock