Jedna navika uništava i najsnažnija prijateljstva

Teško je održavati prijateljstva kada ste odrasli. Između posla, dece, romantičnih odnosa i opšte iscrpljenosti koju donosi svakodnevica, za očuvanje prijateljstva potreban je znatan trud.

Prema časopisu Psychology Today, navika koja će najizglednije uništiti prijateljstvo u odrasloj dobi je nedostatak reciprociteta: spora, postepena dinamika u kojoj jedna osoba neprestano daje, a druga neprestano uzima.

Svako prijateljstvo prolazi kroz periode neravnoteže. Neko ostane bez posla, prolazi kroz raskid veze, ima tešku godinu – i druga osoba tada uskoči i preuzme veći teret. To prijatelji rade jedni za druge. Problem nastaje kada je jedna osoba uvek ona koja podmeće leđa, a druga je uvek ona zbog koje se to čini.

Dean Drobot/Shutterstock

Kada se sve vrti oko njih

Prvi znak neuravnoteženosti obično se ogleda u tome koliko je neko zaista tu za vas. Prijatelja koji se nikad ne javlja lako je uočiti. Puno je teže prepoznati onoga koji se javlja – ali samo kad mu nešto treba. Poslaće poruku jer su imali grozan dan i treba im sat vašeg vremena.

Dve nedelje kasnije, kad vi prolazite kroz nešto teško, uzvratiće s nekoliko reči saosećanja pre nego što razgovor ponovo usmere na sebe. Komunikacija postoji, samo što nikad ne ide u vašem smeru.

Nauka nudi objašnjenje zašto je to problem. Kako prenosi Vice, studija iz 2009. godine, koja se koristila podacima Nacionalne longitudinalne studije o zdravlju adolescenata, pokazala je da su uzajamna prijateljstva jedan od najjačih pokazatelja socijalne podrške, važniji od samog broja prijatelja ili učestalosti kontakata. Nije, dakle, bitna količina komunikacije, već da li je ta razmena zaista korisna za obe strane.

Alejandro J./VivasShutterstock

Kad to nije slučaj, to osetite i pre nego što situaciju možete da opišete rečima. Razgovori počinju da izgledaju kao obaveza. Nakon što završite razgovor, osećate se iscrpljenije nego ranije, uz blagi osećaj ogorčenosti. Budući da spolja prijateljstvo izgleda normalno, više vremena provodite preispitujući sebe nego samu dinamiku odnosa.

Kada važe samo njihove granice

Granice su postale toliko uobičajen pojam u razgovorima o mentalnom zdravlju da već i samo pominjanje te reči sugeriše emocionalnu zrelost. Međutim, granica koja se koristi kao oružje može da nanese jednaku štetu prijateljstvu, pogotovo kada važi samo za jednu stranu.

Scenario obično izgleda ovako: njima treba prostora, jer su preopterećeni i vi im to omogućite. Kada se vi povučete iz istog razloga, oni se uvrede. Oni otkazuju dogovore kad god im je mrsko, ali kad oni žele da se vide s vama, otkazivanje s vaše strane zapravo nije opcija. Granice jedne osobe tretiraju se kao zakon, a granice druge kao nešto o čemu može da se pregovara.

adriaticfoto/Shutterstovk

Studija iz 2008. godine objavljena u časopisu Journal of Emotional Abuse opisuje ovo kao "brisanje granica" – narušavanje primerenih granica među pojedincima koje povećava rizik od emocionalnog povređivanja. Granice bi trebalo da štite obe osobe u odnosu.

Kada služe samo interesima jedne osobe, postaju nešto drugo: nepisana pravila koja uspostavljaju jasnu hijerarhiju o tome čije su potrebe zaista važne. Ako ste ikada izašli iz nekog prijateljstva osećajući se neobjašnjivo lošije, to je vaš odgovor.