Porodično srebro

Porodicno srebro Fabrike duvana u Nisu i Vranju prodate su skuplje nego sto se ocekivalo. Uskoro stizu i pare - oko 605 miliona evra, od kojih ce najveci deo, cak 437 miliona, otici u republicki budzet. Kako ce se te pare potrositi? Ocekivanja da ce to omoguciti povecanje plata u prosveti, zdravstvu i drzavnoj administraciji, a da ce verovatno nesto kapnuti i penzionerima - izgleda da se nece obistiniti. Ministar za finansije Bozidar Djelic je vec izjavio da nece biti rebalansa budzeta. Novac ce, kaze on, najvecim delom biti upotrebljen za pokrivanje ovogodisnjeg budzetskog deficita, a deo ce se iskoristiti kao budzetska rezerva za popunjavanje drzavne kase u iducoj godini. Laburisticka partija Srbije je, inace, vec apelovala na vladu da delom novca dobijenog od prodaje duvanske industrije plati visegodisnje zaostale doprinose za penzijsko osiguranje za 280. hiljada zaposlenih u drustvenim preduzecima i tako im omoguci da odu u zasluzenu penziju. Apel ne bi trebalo tek tako, bez razmisljanja odbaciti, ali je veliko pitanje da li za sva socijalna davanja zaista ima para. Uostalom, mozda bi se i penzionerima koji danas penziju dobijaju sa tromesecnim zakasnjenjem mogla isplatiti bar jos jedna penzija kako bi se to zakasnjenje smanjilo. Ovde, medjutim, stizemo do dileme koju je prilicno nesrecno i nespretno svojevremeno otvorio premijer Zivkovic - hocemo li socijalni ili razvojni budzet. Da li ce od tih silnih para nesto ostati i za privredu i za podsticaj privrednog razvoja? Kad je svojevremeno prodat Telekom za cak milijardu dolara, dakle gotovo dvostruko skuplje nego fabrike duvana, ocekivalo se da ce to malte ne doneti privredni preporod. Privreda jeste dobila znatan deo tih para, ekonomski pokazatelji su se te godine zaista nesto popravili, ali nikakvog preporoda nije bilo. Pare su se istopile za nekih godinu dana. Strani ekonomski analiticari su, inace, odmah cim je posao sklopljen upozoravali da su neophodne strukturne promene i da bez njih sve lici na prodaju porodicnog srebra. Uzroci loseg poslovanja se ne otklanjaju, a novac od porodicnog srebra ce se brzo potrositi. Takva prognoza se pokazala tacnom. Propadanje privrede se nastavilo. Danas smo u nesto drugacijoj situaciji. Uprkos svim primedbama reforme su ne samo zapocete vec su u nekim segmentima poprilicno odmakle. Ipak, drzavna ulaganja ni danas ne bi donela znatniju korist. Po prirodi stvari drzava bi ulagala u nekadasnje privredne gigante kojima, na zalost, nema spasa. Cak i kada bi se to izbeglo od drzavnih ulaganja u privredu ne bi bilo mnogo koristi. Socijalizam je, uostalom, i propao zbog toga sto se pokazalo da je drzava los privrednik. Utesna vest je, medjutim, da ce od celog tog posla privreda ipak imati koristi. Ne toliko zbog cinjenice da Nis najavljuje kako ce najveci deo para koje mu pripadaju od prodaje fabrike duvana, a rec je o 20 miliona evra, utrositi na kreditiranje privrede. Cak i kada odu za socijalna davanja pare stizu i do privrede, jer povecavaju kupovnu moc stanovnistva. Ipak, to je samo onaj trenutni efekat. Trajnije je to sto treba ocekivati veci profit od fabrika duvana i vece plate zaposlenih, sto znaci i veci porez, a krenuce i izvoz cigareta sto ce nam u izvesnoj meri smanjiti spoljnotrgovinski deficit. To, mozda, i nije tako mnogo, ali nije ni korist koju treba potcenjivati. Komentar

Fabrike duvana u Nišu i Vranju prodate su skuplje nego što se očekivalo. Uskoro stižu i pare - oko 605 miliona evra, od kojih će najveći deo, čak 437 miliona, otići u republički budžet. Kako će se te pare potrošiti? Očekivanja da će to omogućiti povećanje plata u prosveti, zdravstvu i državnoj administraciji, a da će verovatno nešto kapnuti i penzionerima - izgleda da se neće obistiniti. Ministar za finansije Božidar Đelić je već izjavio da neće biti rebalansa budžeta. Novac će, kaže on, najvećim delom biti upotrebljen za pokrivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita, a deo će se iskoristiti kao budžetska rezerva za popunjavanje državne kase u idućoj godini.

Laburistička partija Srbije je, inače, već apelovala na vladu da delom novca dobijenog od prodaje duvanske industrije plati višegodišnje zaostale doprinose za penzijsko osiguranje za 280. hiljada zaposlenih u društvenim preduzećima i tako im omogući da odu u zasluženu penziju. Apel ne bi trebalo tek tako, bez razmišljanja odbaciti, ali je veliko pitanje da li za sva socijalna davanja zaista ima para. Uostalom, možda bi se i penzionerima koji danas penziju dobijaju sa tromesečnim zakašnjenjem mogla isplatiti bar još jedna penzija kako bi se to zakašnjenje smanjilo.

Ovde, međutim, stižemo do dileme koju je prilično nesrećno i nespretno svojevremeno otvorio premijer Živković - hoćemo li socijalni ili razvojni budžet. Da li će od tih silnih para nešto ostati i za privredu i za podsticaj privrednog razvoja? Kad je svojevremeno prodat Telekom za čak milijardu dolara, dakle gotovo dvostruko skuplje nego fabrike duvana, očekivalo se da će to malte ne doneti privredni preporod. Privreda jeste dobila znatan deo tih para, ekonomski pokazatelji su se te godine zaista nešto popravili, ali nikakvog preporoda nije bilo. Pare su se istopile za nekih godinu dana. Strani ekonomski analitičari su, inače, odmah čim je posao sklopljen upozoravali da su neophodne strukturne promene i da bez njih sve liči na prodaju porodičnog srebra. Uzroci lošeg poslovanja se ne otklanjaju, a novac od porodičnog srebra će se brzo potrošiti. Takva prognoza se pokazala tačnom. Propadanje privrede se nastavilo.

Danas smo u nešto drugačijoj situaciji. Uprkos svim primedbama reforme su ne samo započete već su u nekim segmentima poprilično odmakle. Ipak, državna ulaganja ni danas ne bi donela znatniju korist. Po prirodi stvari država bi ulagala u nekadašnje privredne gigante kojima, na žalost, nema spasa. Čak i kada bi se to izbeglo od državnih ulaganja u privredu ne bi bilo mnogo koristi. Socijalizam je, uostalom, i propao zbog toga što se pokazalo da je država loš privrednik.

Utešna vest je, međutim, da će od celog tog posla privreda ipak imati koristi. Ne toliko zbog činjenice da Niš najavljuje kako će najveći deo para koje mu pripadaju od prodaje fabrike duvana, a reč je o 20 miliona evra, utrošiti na kreditiranje privrede. Čak i kada odu za socijalna davanja pare stižu i do privrede, jer povećavaju kupovnu moć stanovništva. Ipak, to je samo onaj trenutni efekat. Trajnije je to što treba očekivati veći profit od fabrika duvana i veće plate zaposlenih, što znači i veći porez, a krenuće i izvoz cigareta što će nam u izvesnoj meri smanjiti spoljnotrgovinski deficit. To, možda, i nije tako mnogo, ali nije ni korist koju treba potcenjivati.