Roditeljstvo "tera" ljude na konzervativnije stavove, tvrde istraživači

Ljudi koji imaju decu imaju tendenciju da postanu društveno konzervativniji u poređenju s ljudima koji je nemaju, pokazalo je istraživanje.

Subota, 10.09.2022.

07:28

Izvor: Index

Roditeljstvo
Foto: Ground Picture/shutterstock

Podeli:

Često se veruje da stanovništva ljudi postaju sve konzervativnija kako stare, ali istraživači su otkrili da godine ipak nisu primarni uzrok toga. U studiji su nastojali da se razume kako nastaju stavovi koji izazivaju podele o raznim pitanjima, uključujući pobačaj, pitanje imigranata i seks.

Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji su smatrali da ljudi koji više ulažu u roditeljsku brigu mogu više da naginju konzervativnim politikama i vrednostima. U sklopu studije ispitali su 2610 ljudi iz 10 zemalja i pronašli dokaze da su ljudi koji su već roditelji ili koji to žele postaju povezani s rastućim društvenim konzervativizmom širom svieta.

Ljudi koji nemaju decu dosledno imaju liberalnije stavove kako stare, kažu istraživači.

Profesor Nikolas Kerri koautor studije, rekao je za Njuzvik da su nalazi u suprotnosti s uobičajenim uverenjem da ljudi s godinama postaju konzervativniji.

"Ovo uverenje je sadržano u izrazu koji navodi: 'Ko nije liberal s 20 nema srca, a ko nije konzervativan s 30 nema mozga'", rekao je.

"Zapravo, kada statistički kontrolišete učinke roditeljstva, stariji ljudi nisu ništa društveno konzervativniji od mlađih".

Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society, takođe je primetila da su globalne stope plodnosti u stalnom padu od 1950. godine, što bi moglo da dovede do liberalnije budućnosti.

"S obzirom na to da stope rađanja opadaju u većem delu sveta - ali naglo rastu u nekim regijama - trenutna otkrića mogla bi da imaju duboke implikacije na političke orijentacije u budućnosti", napisali su autori.

Manje dece podrazumeva i liberalnije društvo?

"Konkretno, naša otkrića sugeriršu da bi globalno povećanje broja ljudi koji nemaju decu potencijalno moglo pridoneti procesu liberalizacije društvenih pitanja", dodali su.

Međutim, profesor Paul Higins upozorio je da je nedostatak studije to što političke sklonosti reducira na vrlo specifičan skup ličnih iskustava.

Rekao je za The Guardian da studija ne uzima u obzir promene u kasnijim fazama života niti razmatra učinke promena u društvu i društvenim ulogama. Profesor Kerri dodao je da uprkos nalazima treba shvatiti da su politički stavovi "barem delomično" rezultat osobe u određenoj fazi života.

Razumevanje ovoga može da pomogne ljudima da shvate da se i njihovi lični pogledi na različite stvari ponekad mogu da promene zbog izmenjenih prioriteta, a ne samo zato što imaju neki poseban uvid u objektivnu istinu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.