Hrono dijeta

Hrono dijeta Ko je "izmislio" hrono dijetu? Francuz Delabos je jos davne 1986. godine postavio osnove hrononutricije, a njen razvoj tece do danasnjih dana. A sta je to dr Delabos otkrio? Jednostavno, da nije svaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za dorucak a druge za rucak i veceru... Naravno, i uzina ima svoj posebni "tajming". Prilikom drzanja hrono dijete ne samo da treba brzo da izgubite tezinu vec i da NIKADA ne osecate glad! Hrononutricionisti obecavaju i dobrobiti ove dijete, kao sto su generalno popravljanje zdravstvenog stanja, preoblikovanje tela pa cak i nestanak celulita (ukoliko ga imate). Hrono dijeta - prakticna primena Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje, imate malo znanja o namirnicama - veoma lako cete usvojiti (mozda i zavoleti) ovaj novi nacin ishrane. Osnovno pravilo koje treba da odmah upamtite je: ugljeni hidrati i proteini se, osim kada je dorucak u pitanju, ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija sta treba da radite ako drzite hrono dijetu: Za dorucak: Jedite zivotinjske masti i integralne zitarice (integralni hleb, pirinac i sl.) Prema Delabosu, nase telo luci dovoljno enzima koji razgradjuju masti i proteine kada se probudimo, pa dorucak moze da bude bogat, masni obrok uz hleb, puter, jaja, sunku, kobasice i sireve. Obilan i bogat dorucak omogucava da ste manje gladni tokom dana. Sve je dopusteno osim secera i voca jer se suvise brzo razgradjuju. Za rucak: Jedite uglavnom proteine (zivotinjske ili druge) i neko povrce, najbolje lako pareno i/ili u obliku sveze salate. Dva puta nedeljno mozete za rucak jesti i namirnice koje sadrze ugljene hidrate i to sa povrcem. Ali, nikako proteine i ugljene hidrate u istom obroku! Popodnevna uzina: Jedite malu kolicinu biljnih masti: masline, orasi, kikiriki puter, med ili 30 grama tamne cokolade - nesto vise od dve supene kasike. Ili neko voce sa niskim glikemijskim indeksom. Vecera: Ovo je najlaksi obrok u toku dana koji ukljucuje ribu, posno meso i nesto zelenog povrca. Ako ste i dalje siti od ostalih obroka, samo je preskocite! Izbegavajte ugljene hidrate uvece - sporo se vare i imaju tendenciju da se pretvaraju u masnoce. Dakle u osnovi, doruckujte kao kralj, rucajte kao princ i vecerajte kao siromah. Dodatne napomene Dorucak je OBAVEZAN Za dorucak nikada ne jedite voce Pijte dovoljno tecnosti Ne treba da gladujete ni u jednom delu dana Pozeljno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak izmedju obroka bude minimum 4 sata, kako bi se smirila pankreasna aktivnost Hleb, testenine i skrobna povrca (krompir) jedu se najkasnije do 15 casova Proteini iz biljnih izvora mogu da zamene proteine zivotinjskog porekla Nema grickanja izmedju obroka! Znaci, apsolutno nista! Slatko mleko se ne koristi vec njegove preradjevine: kiselo mleko i sir Nikada ne idite na spavanje neposredno posle obroka - ostavite zelucu bar dva sata pre spavanja da se "izbori" sa hranom. Razmimoilazenja Oko dijetnog plana i centralne ideje vecina istrazivaca se slaze. Medjutim, oko nekih drugih stvari vladaju polemike. Neki autori navode da je potrebno 4 do 6 nedelja da dodje do preraspodele masti u organizmu, drugi uvode intoleranciju na namirnice (jos uvek nepotvrdjena prica), treci mogucnost konzumiranja alkohola (uglavnom vina i sampanjca) za vreme dijete. Ove stvari cemo ostaviti po strani mada se ideja o konzumiranju vina cini jako primamljivom i, verovatno je dobri doktor Delabos zeleo da ugodi malo i psihi... Inace, istrazivanja potvrdjuju da obilan dorucak bogat proteinima, mastima i ugljenim hidratima daje bolje rezultate nego niskokalorijski i nisko ugljenohidratni dorucak. U studiji Virdzinija Komonvelt Univerziteta, zene koje su jele svoj najveci obrok u toku dana za dorucak, gubile su tezinu i narednih osam meseci, u poredjenju sa zenama koje su na niskomasnom dorucku sa malo ugljenih hidrata (koje su, odmah posle prestanka eksperimenta pocele i da dobijaju na tezini). Zakljucak je da vredi probati! Izvor: dijeta.net Foto: Stoonn/FreeDigitalPhotos.net, BeverlyLR/sxc.hu dijeta.net Osnovna ideja hrono dijete je da nije svaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za dorucak, a druge za rucak i veceru... Osnovna ideja hrono dijete je da nije svaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za dorucak, a druge za rucak i veceru...

Ko je "izmislio" hrono dijetu?

Francuz Delabos je još davne 1986. godine postavio osnove hrononutricije, a njen razvoj teče do današnjih dana. A šta je to dr Delabos otkrio? Jednostavno, da nije svaka hrana za svaki deo dana - jedna vrsta namirnica je primerena za doručak a druge za ručak i večeru... Naravno, i užina ima svoj posebni "tajming". Prilikom držanja hrono dijete ne samo da treba brzo da izgubite težinu već i da NIKADA ne osećate glad! Hrononutricionisti obećavaju i dobrobiti ove dijete, kao što su generalno popravljanje zdravstvenog stanja, preoblikovanje tela pa čak i nestanak celulita (ukoliko ga imate).

Hrono dijeta - praktična primena

Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje, imate malo znanja o namirnicama - veoma lako ćete usvojiti (možda i zavoleti) ovaj novi način ishrane. Osnovno pravilo koje treba da odmah upamtite je: ugljeni hidrati i proteini se, osim kada je doručak u pitanju, ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija šta treba da radite ako držite hrono dijetu:

Za doručak: Jedite životinjske masti i integralne žitarice (integralni hleb, pirinač i sl.) Prema Delabosu, naše telo luči dovoljno enzima koji razgrađuju masti i proteine kada se probudimo, pa doručak može da bude bogat, masni obrok uz hleb, puter, jaja, šunku, kobasice i sireve. Obilan i bogat doručak omogućava da ste manje gladni tokom dana. Sve je dopušteno osim šećera i voća jer se suviše brzo razgrađuju.

Za ručak: Jedite uglavnom proteine (životinjske ili druge) i neko povrće, najbolje lako pareno i/ili u obliku sveže salate. Dva puta nedeljno možete za ručak jesti i namirnice koje sadrže ugljene hidrate i to sa povrćem. Ali, nikako proteine i ugljene hidrate u istom obroku!

Popodnevna užina: Jedite malu količinu biljnih masti: masline, orasi, kikiriki puter, med ili 30 grama tamne čokolade - nešto više od dve supene kašike. Ili neko voće sa niskim glikemijskim indeksom.

Večera: Ovo je najlakši obrok u toku dana koji uključuje ribu, posno meso i nešto zelenog povrća. Ako ste i dalje siti od ostalih obroka, samo je preskočite! Izbegavajte ugljene hidrate uveče - sporo se vare i imaju tendenciju da se pretvaraju u masnoće.

Dakle u osnovi, doručkujte kao kralj, ručajte kao princ i večerajte kao siromah.

Dodatne napomene

• Doručak je OBAVEZAN
• Za doručak nikada ne jedite voće
• Pijte dovoljno tečnosti
• Ne treba da gladujete ni u jednom delu dana
• Poželjno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak između obroka bude minimum 4 sata, kako bi se smirila pankreasna aktivnost
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Proteini iz biljnih izvora mogu da zamene proteine životinjskog porekla
• Nema grickanja između obroka! Znači, apsolutno ništa!
• Slatko mleko se ne koristi već njegove prerađevine: kiselo mleko i sir
• Nikada ne idite na spavanje neposredno posle obroka - ostavite želucu bar dva sata pre spavanja da se "izbori" sa hranom.

Razmimoilaženja

Oko dijetnog plana i centralne ideje većina istraživača se slaže. Međutim, oko nekih drugih stvari vladaju polemike. Neki autori navode da je potrebno 4 do 6 nedelja da dođe do preraspodele masti u organizmu, drugi uvode intoleranciju na namirnice (još uvek nepotvrđena priča), treći mogućnost konzumiranja alkohola (uglavnom vina i šampanjca) za vreme dijete. Ove stvari ćemo ostaviti po strani mada se ideja o konzumiranju vina čini jako primamljivom i, verovatno je dobri doktor Delabos želeo da ugodi malo i psihi...

Inače, istraživanja potvrđuju da obilan doručak bogat proteinima, mastima i ugljenim hidratima daje bolje rezultate nego niskokalorijski i nisko ugljenohidratni doručak. U studiji Virdžinija Komonvelt Univerziteta, žene koje su jele svoj najveći obrok u toku dana za doručak, gubile su težinu i narednih osam meseci, u poređenju sa ženama koje su na niskomasnom doručku sa malo ugljenih hidrata (koje su, odmah posle prestanka eksperimenta počele i da dobijaju na težini).

Zaključak je da vredi probati!

Izvor: dijeta.net
Foto: Stoonn/FreeDigitalPhotos.net, BeverlyLR/sxc.hu