Kako je kafa osvojila svet?

Kako je kafa osvojila svet? Kada neko spomene kafu u Evropi obicno se misli na italijanski espresso ili francusku cafe au lait, a lanci coffee shopova nalaze se po citavom svetu. Kafa se proizvodi u podrucjima tople klime poput Juzne Amerike, subsaharske Afrike, Vijetnama i Indonezije, pa ljudi cesto pogresno pomisle da je ona proizvod novog sveta, a zapravo potice sa visoravni na jugu Crvenog mora, Jemena i Etiopije. Popularnost kafe je u svetu pocela da se siri u 16. i 17. veku. Prvu kafu, od zrnevlja divlje biljke, pili su etiopski ovcari, a prva kultivacija kafe desila se u Jemenu, ciji su joj stanovnici dali ime "kahva", odakle poticu sve varijacije imena. Rec "kahva" je isprva znacila "vino", a sufijski mistici koristili su je kako bi poboljsali koncentraciju i za duhovnu intoksikaciju, pise BBC. Sirenje po arapskim zemljama Do 1414. godine postala je poznata u Meki, a pocetkom 16. veka, iz jemenske luke Moka dolazi i u Egipat. I dalje je bila usko povezana sa sufijama, a kuce kafe sire se oko kairskog Univerziteta Azhar. Ubrzo se sire i na Siriju, a zatim i na Otomansko carstvo, 1554. godine. U Meki, Kairu i Istanbulu, verske vlasti su pokusale zabraniti upotrebu kafe, nakon sto su sufije raspravljale da li kafa ima iste efekte kao i alkohol, a neko je rekao da kruzenje dzezve kafe ima nesto zajednicko sa kruzenjem bokala vina. Kuce kafe postale su institucije u kojima su muskarci mogli razgovarati, slusati pesnike ili igrati sah i tavlu. Postale su centar intelektualnog zivota i bile konkurencija dzamiji, kao centralnom mestu okupljanja ljudi. Neki ucenjaci tog doba tvrdili su da su kuce kafe gore od vinskih podruma. Ipak, svi pokusaji zabranjivanja kafe su propali, cak iako je za vreme vladavine Murata IV jedna od kazni bila i smrtna. Verski ucenjaci su na kraju zakljucili da je kafa, u principu, dopustiva. Klement VIII i "pokrstavanje" kafe U Evropu se kafa prosirila preko Otomanskog carstva, a prosla je kroz slicne probleme pokusaja zabrane. Vek kasnije, u Procopeu, cuvenoj pariskoj kuci kafe, okupljali su se Mara, Danton i Robespjer, zaverenici koji su pokrenuli Francusku revoluciju. Isprva je na kafu u Evropi gledano kao na muslimansko pice, sve dok je, oko 1600. godine, nije probao papa Klement VIII i rekako kako je uzivao u njoj te da bi bilo pogresno dopustiti muslimanima da drze monopol nad kafom i da je treba "krstiti". U Becu je, nakon turske opsade, i danas ostala navika ispijanja kafe sa casom vode, a kafa, koju u svetu nazivaju "turskom" zapravo je kafa vise zemalja, od kojih je svaka naziva svojim imenom. U Grckoj je grcka, u Bosni i Hercegovini bosanska, a tu su i Egipat, Liban, Sirija, Palestina, Jordan... Razlicite tradicije ispijanja Ispijanje kafe u arapskom svetu ima razlicite tradicije. Kafa u Persijskom zalivu je gorka i ponekad se pije sa kardamomom i drugim zacinima. Obicno se sluzi malo nakon sto gosti dodju. Ukoliko bi se posluzila odmah, to bi bio nepristojan izraz nedobrodoslice. Kafa se sluzi jos jednom, pre odlaska gostiju. Sluzi se pre ili nakon soljice crnog i zasladjenog caja. Redosled varira zavisno od raspolozenja domacina. Nazalost, iako je kafa postala trazena sirom sveta, proizvodnja u njenoj domovini, Jemenu, je drasticno opala. Zemlja je postala zrtva jeftinog uvoza i sirenja plantaza narkotika. Iako postoje pokusaji ozivljavanja kultivisanja najbolje kafe u njenoj domovini, danas se vise nijedna od arapskih zemalja ne nalazi medju znacajnim svetskim proizvodjacima. Izvor: klix.ba Foto: GiniMiniGi/sxc.hu, flaivoloka/sxc.hu, sxc.hu klix.ba Arapski svet izrodio je mnoge mislioce i otkrica, izmedju ostalih trodelni obrok (predjelo, glavno jelo, desert), alkohol i kafu. Najbolja kafa jos uvek je poznata pod imenom Arabica, a presla je dug put od arapskih mistika do kafica na svakom koraku. Arapski svet izrodio je mnoge mislioce i otkrica, izmedju ostalih trodelni obrok (predjelo, glavno jelo, desert), alkohol i kafu. Najbolja kafa jos uvek je poznata pod imenom Arabica, a presla je dug put od arapskih mistika do kafica na svakom koraku.

Kada neko spomene kafu u Evropi obično se misli na italijanski espresso ili francusku cafe au lait, a lanci coffee shopova nalaze se po čitavom svetu. Kafa se proizvodi u područjima tople klime poput Južne Amerike, subsaharske Afrike, Vijetnama i Indonezije, pa ljudi često pogrešno pomisle da je ona proizvod novog sveta, a zapravo potiče sa visoravni na jugu Crvenog mora, Jemena i Etiopije. Popularnost kafe je u svetu počela da se širi u 16. i 17. veku.

Prvu kafu, od zrnevlja divlje biljke, pili su etiopski ovčari, a prva kultivacija kafe desila se u Jemenu, čiji su joj stanovnici dali ime "kahva", odakle potiču sve varijacije imena. Reč "kahva" je isprva značila "vino", a sufijski mistici koristili su je kako bi poboljšali koncentraciju i za duhovnu intoksikaciju, piše BBC.

Širenje po arapskim zemljama

Do 1414. godine postala je poznata u Meki, a početkom 16. veka, iz jemenske luke Moka dolazi i u Egipat. I dalje je bila usko povezana sa sufijama, a kuće kafe šire se oko kairskog Univerziteta Azhar. Ubrzo se šire i na Siriju, a zatim i na Otomansko carstvo, 1554. godine.

U Meki, Kairu i Istanbulu, verske vlasti su pokušale zabraniti upotrebu kafe, nakon što su sufije raspravljale da li kafa ima iste efekte kao i alkohol, a neko je rekao da kruženje džezve kafe ima nešto zajedničko sa kruženjem bokala vina.

Kuće kafe postale su institucije u kojima su muškarci mogli razgovarati, slušati pesnike ili igrati šah i tavlu. Postale su centar intelektualnog života i bile konkurencija džamiji, kao centralnom mestu okupljanja ljudi.

Neki učenjaci tog doba tvrdili su da su kuće kafe gore od vinskih podruma. Ipak, svi pokušaji zabranjivanja kafe su propali, čak iako je za vreme vladavine Murata IV jedna od kazni bila i smrtna. Verski učenjaci su na kraju zaključili da je kafa, u principu, dopustiva.

Klement VIII i "pokrštavanje" kafe

U Evropu se kafa proširila preko Otomanskog carstva, a prošla je kroz slične probleme pokušaja zabrane. Vek kasnije, u Procopeu, čuvenoj pariskoj kući kafe, okupljali su se Mara, Danton i Robespjer, zaverenici koji su pokrenuli Francusku revoluciju.

Isprva je na kafu u Evropi gledano kao na muslimansko piće, sve dok je, oko 1600. godine, nije probao papa Klement VIII i rekako kako je uživao u njoj te da bi bilo pogrešno dopustiti muslimanima da drže monopol nad kafom i da je treba "krstiti".

U Beču je, nakon turske opsade, i danas ostala navika ispijanja kafe sa čašom vode, a kafa, koju u svetu nazivaju "turskom" zapravo je kafa više zemalja, od kojih je svaka naziva svojim imenom. U Grčkoj je grčka, u Bosni i Hercegovini bosanska, a tu su i Egipat, Liban, Sirija, Palestina, Jordan...

Različite tradicije ispijanja

Ispijanje kafe u arapskom svetu ima različite tradicije. Kafa u Persijskom zalivu je gorka i ponekad se pije sa kardamomom i drugim začinima.

Obično se služi malo nakon što gosti dođu. Ukoliko bi se poslužila odmah, to bi bio nepristojan izraz nedobrodošlice. Kafa se služi još jednom, pre odlaska gostiju. Služi se pre ili nakon šoljice crnog i zaslađenog čaja. Redosled varira zavisno od raspoloženja domaćina.

Nažalost, iako je kafa postala tražena širom sveta, proizvodnja u njenoj domovini, Jemenu, je drastično opala. Zemlja je postala žrtva jeftinog uvoza i širenja plantaža narkotika. Iako postoje pokušaji oživljavanja kultivisanja najbolje kafe u njenoj domovini, danas se više nijedna od arapskih zemalja ne nalazi među značajnim svetskim proizvođačima.

Izvor: klix.ba
Foto: GiniMiniGi/sxc.hu, flaivoloka/sxc.hu, sxc.hu