Dr Tatjana Stevanović: veterinar ljubimcima, a psiholog vlasnicima

Dr Tatjana Stevanovic: veterinar ljubimcima, a psiholog vlasnicima Nakon dugogodisnje prakse u internoj veterinarskoj medicini, hirurgiji malih zivotinja i petnaest godina prakse u stomatologiji pasa, macaka i sitnih glodara dr Tatjana Stevanovic se odlucila da otvori privatnu ambulantu, gde osim preventive i rane dijagnostike razlicitih problema kod pasa, macaka i drugih ljubimaca mozete da lecite i njihove zube. Pre godinu dana, zapocela je saradnju sa sajtom B92 u okviru rubrike Ljubimac - Pitajte veterinara, a od tada je doktorka Tatjana odgovorila na vise od 250 pitanja nasih citalaca, ponosnih vlasnika kucnih ljubimaca. U razgovoru za portal "Super zena", ona otkriva da joj u svakodnevnim izazovima osim neizmerne ljubavi prema poslu kojim se bavi, pomazu i njena verna jazavicarka i usvojena macka Dusanka. Evo kako je sve pocelo.. Kako izgleda jedan vas obican dan na poslu i kako to uklapate sa vasim privatnim zivotom? - Zbog specificnosti posla kojim se bavim, radno vreme sam morala da prilagodim prema slobodnom vremenu vlasnika, odnosno da racunam da ljudi tek kada zavrse posao imaju vreme za svoje ljubimce, pa ambulanta radi od jedan do osam uvece. Od jedan, pa do nekih cetiri sata je vreme rezervisano za hirurske intervencije i administrativne poslove vezane za ambulantu, a popodne vlasnici dolaze sa ljubimcima na konsultacije, preglede i sve ostalo. Svoje vreme sam slicno organizovala, odnosno pre podne posvetila porodici, cerkama bliznakinjama koje su u pubertetu, muzu, ali i svim kucnim poslovima koji cekaju zenu. Na posao dolazim sa mojojm jazavicarkom - damom u godinama, a u ambulanti je uvek i maca koju sam usvojila i nazvala je Dusanka, jer je jako mazna i dobra. dr Tatjana Stevanovic Sa kakvim se sve izazovima susrecete u poslu? - Uvek je najveci izazov resiti problem i na pravi nacin ukazati pomoc pri lecenju zivotinje. Ipak je najbitnije da oni budu izleceni, a problem saniran i trajno resen. Kroz visegodisnju praksu sam naucila da posao kojim se bavim ne podrazumeva samo lecenje ljubimca, vec i specifican odnos sa vlasnikom koji isto tako treba da izace zadovoljan iz ordinacije. Nije retko da vlasnici misle da veterinar moze na osnovu samo jednog pregleda da konstatuje problem koji ce resiti jednom jedinom injekcijom. To bi verovatno bilo idealno, ali cesto je slucaj sasvim obrnut, sto ponekad komplikuje situaciju. Ponekad u sali volim da kazem da sam veterinar ljubimcima, a psiholog vlasnicima, jer nije lako zadovoljiti svacije potrebe. Zbog toga apelujem, ali i potenciram na svom sajtu da se svi koji vec imaju ljubimca ili zele da ga imaju dobro informisu o tome kakvog ljubimca uzimaju i kakvog bi oni ljubimca zeleli da imaju. Kako se taj ljubimac uklapa u njihovu porodicu, ali i koliki su troskovi koji podrazumevaju njegovu adekvatnu negu. Kako ste se odlucili za stomatologiju u veterini, s obzirom na to da se prema statistickim podacima u Srbiji ljudi malo interesuju za svoje oralno zdravlje? - Kada sam upisivala veterinu moj san, kao i vecine onih koji upisu taj fakultet, je bio da radim sa kucnim ljubimcima. Tako da se mi jos za vreme studija medjusobno podelimo na one koji ce raditi malu i one koji ce raditi veliku praksu. Mala praksa podrazumeva rad sa kucnim ljubimcima. Po zavrsetku studija tri godine sam volontirala, jer nisam mogla da nadjem posao u struci. Za to vreme sam trazila nesto po cemu cu u poslu kojim se bavim biti drugacija od drugih, nesto sto ce me izdvajati od ostatka kolega, a ujedno mi pricinjavati izazov i zadovoljstvo. Stomatologija u veterini u tom momentu nije postojala kao odvojena grana kod nas u zemlji, a delom je za to zasluzna i moja sestra koja je proteticar, pa mi je bilo nekako prirodno da se opredelim bas za tu granu. Po zavrsetku specijalizacije sam kupitala pokretnu stomatolosku jedinicu sa idejom da dolazim na zakazane konsultacije u ambulante kolega i lecim iskljucivo zube njihovih pacijenata, ali sam na kraju ipak otvorila svoju ordinaciju. Kiki i Dusa Sta najvise volite u poslu, na kakva sve iznenadjenja nailazite i da li delite to sa vasim najblizima? - Moram da kazem da nijedan dan nije isti, sto nosi sa sobom dozu neizvesnosti, jer nikad ne znate ko i sta ce vam uci na vrata. To uglavnom jesu psi, macke i glodari. Ja ne radim sa egzoticnim vrstama, jer je za to potrebna specificna obuka, ali dosta radim sa glodarima, najvise kunicima, morskim prasicima, cincilama i feretkama. Ovo je posao koji se nosi kuci, jednostavno se vezete za pacijenta. Nije retko da cak i sanjam neke od njih, odnosno problem koji treba da resim. To je neizbezno kada radite sa zivim stvorenjima, tako da sve zanimljive, ali i manje lepe trenutke delim sa svojim najblizima. Jedna od cerki zeli da upise veterinu, pa je tokom ovog letnjeg raspusta dosta vremena provodila u ordinaciji. Ipak, najlepse je kada uspete da izlecite pacijenta, poseban je izazov kada imate komplikovan slucaj, pa kada morate da razmislite kako da mu na pravi nacim pomognete, to je zaista najveca satisfakcija! Moram da istaknem da me i saradnja, odnosno konsultacije sa kolegama iz inostrastva koji su uvek spremni da vam izadju u susret poslebno raduje, jer me konstantno podseca na bitnost nesebicnog deljenja informacija i znanja, kaze doktorka Tatjana. Clan tima macka Dusa Imali ste prilike da radite u Slovenije, kakva je praksa tamo, da li su vlasnici ljubimaca odgovorniji u odnosu na nase? - Osim cinjenice da su Slovenci po mentalitetu drugaciji od nas, sto se reflektuje i na odnos koji imaju prema svojim ljubimcima nema neke razlike kada je odgovornost u pitanju. Cak su tamosnji vlasnici skloniji da izbace svoje ljubimce iz kuce i napuste ih pred odlazak na godisnji odmor, sto svakako nije dobro. Problem je donekle resen cipovanjem zivotinja, ali taj los trend je rasprostranjen i u susednoj Italiji, tako da ne mogu reci da su odgovorniji prema ljubimcima u odnosu na nas. Zabavne situacije na poslu su…. - Ima ih puno, jedna od uloga ljubimaca je i da nas zabavljaju, odnosno da kroz igru pokazuju svoju nestasnu prirodu koja je cesto smesna. Ipak, i cudna pitanja vlasnika su veoma zabavna, jer oni cesto ne shvataju da ljubimci imaju slicne problem kao i mi ljudi. Savet mladim buducim veterinarima - Kada je veterina u pitanju, Zapad je mnogo vise napredovao po pitanju edukacije, ali i po pitanju opreme sa kojom se u svakodnevnom radu sluzimo. Svako treba sam da odluci o svojoj buducnosti. I mene ceka suocavanje sa tim pitanjem, jer jedna od cerki zeli da nastavi mojim koracima, zakljucuje doktorka Tatjana. stomatoloska intervencija Kada pomislite na zubara, obicno vam ni ne pada na pamet da i zivotinje mogu da imaju svog. U Beogradu zivi i radi dr vet. med. Tatjana Stevanovic koja je jedini sertifikovani stomatolog za pse, macke i glodare kod nas. Patricia Lazarevic Kada pomislite na zubara, obicno vam ni ne pada na pamet da i zivotinje mogu da imaju svog. U Beogradu zivi i radi dr vet. med. Tatjana Stevanovic koja je jedini sertifikovani stomatolog za pse, macke i glodare kod nas. dr Tatjana Stevanovic

Nakon dugogodišnje prakse u internoj veterinarskoj medicini, hirurgiji malih životinja i petnaest godina prakse u stomatologiji pasa, mačaka i sitnih glodara dr Tatjana Stevanović se odlučila da otvori privatnu ambulantu, gde osim preventive i rane dijagnostike različitih problema kod pasa, mačaka i drugih ljubimaca možete da lečite i njihove zube.

Pre godinu dana, započela je saradnju sa sajtom B92 u okviru rubrike Ljubimac - Pitajte veterinara, a od tada je doktorka Tatjana odgovorila na više od 250 pitanja naših čitalaca, ponosnih vlasnika kućnih ljubimaca. U razgovoru za portal "Super žena", ona otkriva da joj u svakodnevnim izazovima osim neizmerne ljubavi prema poslu kojim se bavi, pomažu i njena verna jazavičarka i usvojena mačka Dušanka. Evo kako je sve počelo..

Kako izgleda jedan vaš običan dan na poslu i kako to uklapate sa vašim privatnim životom?

- Zbog specifičnosti posla kojim se bavim, radno vreme sam morala da prilagodim prema slobodnom vremenu vlasnika, odnosno da računam da ljudi tek kada završe posao imaju vreme za svoje ljubimce, pa ambulanta radi od jedan do osam uveče. Od jedan, pa do nekih četiri sata je vreme rezervisano za hirurške intervencije i administrativne poslove vezane za ambulantu, a popodne vlasnici dolaze sa ljubimcima na konsultacije, preglede i sve ostalo. Svoje vreme sam slično organizovala, odnosno pre podne posvetila porodici, ćerkama bliznakinjama koje su u pubertetu, mužu, ali i svim kućnim poslovima koji čekaju ženu. Na posao dolazim sa mojojm jazavičarkom - damom u godinama, a u ambulanti je uvek i maca koju sam usvojila i nazvala je Dušanka, jer je jako mazna i dobra.

Kiki i Duša

Sa kakvim se sve izazovima susrećete u poslu?

- Uvek je najveći izazov rešiti problem i na pravi način ukazati pomoć pri lečenju životinje. Ipak je najbitnije da oni budu izlečeni, a problem saniran i trajno rešen. Kroz višegodišnju praksu sam naučila da posao kojim se bavim ne podrazumeva samo lečenje ljubimca, već i specifičan odnos sa vlasnikom koji isto tako treba da izaće zadovoljan iz ordinacije. Nije retko da vlasnici misle da veterinar može na osnovu samo jednog pregleda da konstatuje problem koji će rešiti jednom jedinom injekcijom. To bi verovatno bilo idealno, ali često je slučaj sasvim obrnut, što ponekad komplikuje situaciju. Ponekad u šali volim da kažem da sam veterinar ljubimcima, a psiholog vlasnicima, jer nije lako zadovoljiti svačije potrebe. Zbog toga apelujem, ali i potenciram na svom sajtu da se svi koji već imaju ljubimca ili žele da ga imaju dobro informišu o tome kakvog ljubimca uzimaju i kakvog bi oni ljubimca želeli da imaju. Kako se taj ljubimac uklapa u njihovu porodicu, ali i koliki su troškovi koji podrazumevaju njegovu adekvatnu negu.

Kako ste se odlučili za stomatologiju u veterini, s obzirom na to da se prema statističkim podacima u Srbiji ljudi malo interesuju za svoje oralno zdravlje?

- Kada sam upisivala veterinu moj san, kao i većine onih koji upišu taj fakultet, je bio da radim sa kućnim ljubimcima. Tako da se mi još za vreme studija međusobno podelimo na one koji će raditi malu i one koji će raditi veliku praksu. Mala praksa podrazumeva rad sa kućnim ljubimcima. Po završetku studija tri godine sam volontirala, jer nisam mogla da nađem posao u struci. Za to vreme sam tražila nešto po čemu ću u poslu kojim se bavim biti drugačija od drugih, nešto što će me izdvajati od ostatka kolega, a ujedno mi pričinjavati izazov i zadovoljstvo. Stomatologija u veterini u tom momentu nije postojala kao odvojena grana kod nas u zemlji, a delom je za to zaslužna i moja sestra koja je protetičar, pa mi je bilo nekako prirodno da se opredelim baš za tu granu. Po završetku specijalizacije sam kupitala pokretnu stomatološku jedinicu sa idejom da dolazim na zakazane konsultacije u ambulante kolega i lečim isključivo zube njihovih pacijenata, ali sam na kraju ipak otvorila svoju ordinaciju.

Èlan tima maèka Duša

Šta najviše volite u poslu, na kakva sve iznenađenja nailazite i da li delite to sa vašim najbližima?

- Moram da kažem da nijedan dan nije isti, što nosi sa sobom dozu neizvesnosti, jer nikad ne znate ko i šta će vam ući na vrata. To uglavnom jesu psi, mačke i glodari. Ja ne radim sa egzotičnim vrstama, jer je za to potrebna specifična obuka, ali dosta radim sa glodarima, najviše kunićima, morskim prasićima, činčilama i feretkama. Ovo je posao koji se nosi kući, jednostavno se vežete za pacijenta. Nije retko da čak i sanjam neke od njih, odnosno problem koji treba da rešim. To je neizbežno kada radite sa živim stvorenjima, tako da sve zanimljive, ali i manje lepe trenutke delim sa svojim najbližima.

Jedna od ćerki želi da upiše veterinu, pa je tokom ovog letnjeg raspusta dosta vremena provodila u ordinaciji. Ipak, najlepše je kada uspete da izlečite pacijenta, poseban je izazov kada imate komplikovan slučaj, pa kada morate da razmislite kako da mu na pravi načim pomognete, to je zaista najveća satisfakcija! Moram da istaknem da me i saradnja, odnosno konsultacije sa kolegama iz inostrastva koji su uvek spremni da vam izađu u susret poslebno raduje, jer me konstantno podseća na bitnost nesebičnog deljenja informacija i znanja, kaže doktorka Tatjana.

stomatološka intervencija

Imali ste prilike da radite u Slovenije, kakva je praksa tamo, da li su vlasnici ljubimaca odgovorniji u odnosu na naše?

- Osim činjenice da su Slovenci po mentalitetu drugačiji od nas, što se reflektuje i na odnos koji imaju prema svojim ljubimcima nema neke razlike kada je odgovornost u pitanju. Čak su tamošnji vlasnici skloniji da izbace svoje ljubimce iz kuće i napuste ih pred odlazak na godišnji odmor, što svakako nije dobro. Problem je donekle rešen čipovanjem životinja, ali taj loš trend je rasprostranjen i u susednoj Italiji, tako da ne mogu reći da su odgovorniji prema ljubimcima u odnosu na nas.

Zabavne situacije na poslu su….

- Ima ih puno, jedna od uloga ljubimaca je i da nas zabavljaju, odnosno da kroz igru pokazuju svoju nestašnu prirodu koja je često smešna. Ipak, i čudna pitanja vlasnika su veoma zabavna, jer oni često ne shvataju da ljubimci imaju slične problem kao i mi ljudi.

Savet mladim budućim veterinarima

- Kada je veterina u pitanju, Zapad je mnogo više napredovao po pitanju edukacije, ali i po pitanju opreme sa kojom se u svakodnevnom radu služimo. Svako treba sam da odluči o svojoj budućnosti. I mene čeka suočavanje sa tim pitanjem, jer jedna od ćerki želi da nastavi mojim koracima, zaključuje doktorka Tatjana.