Pastamanija

Pastamanija Istorija paste Istorija paste je zamrsena poput spageta u tanjiru - postoji vise teorija o njenom nastanku i poreklu, ukljucujuci i onu po kojoj je Marko Polo doneo pastu u Italiju, nakon povratka iz Kine 1295. godine. Bez sumnje, Marko mora da je bio odusevljen finocom izrade kineskih rezanaca od pirinca, ali je teorija po kojoj je on iz Kine doneo vestinu pravljenja paste – odavno napustena. Najverovatnije je da za nastanak paste Italijani, ipak, treba da zahvale Arapima, barem kada su dugi rezanci u pitanju. Sa lazanjama stvari drugacije stoje. Postoje razne teorije, od kojih je najpopularnija ona koja tvrdi da su lazanje poreklom iz Stare Grcke i da su na jug Italije i Siciliju donete u vreme grckog osvajanja u 8. veku pre nase ere. Bilo je to testo razvijeno u siroke trake (na starogrckom laganon)– tj. u nesto sto je licilo na lazanje. Valja napomenuti da laganon nije kuvan ili krckan u sosu poput danasnjih lazanja, vec pecen na vrelom kamenu ili u peci. Lazanje na stranu, prve dugacke rezance koji se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajaci u 7.veku. Suvi, otporni na budj i uvek spremni da nahrane vojsku, rezanci su bili idealna hrana za duga putovanja brodovima, kojima su Arapi dolazili na Siciliju. Uskoro je Palermo, tada arapska kolonija, postao poznat po testenini u obliku dugih rezanaca. Ali, avaj, na iznenadjenje onih, koji danas svoje spagete vole u sto vise socnog sosa, u to vreme spagete su se jele u “hard-core” varijanti, odnosno bez icega! Za socnost danasnjih jela sa pastom odgovoran je iskljucivo italijanski kulinarski genije, koji je tokom vremena osmislio bezbroj sosova, ali i oblika same paste. Ali, najpopularniji od svih sosova jos nije mogao biti izmisljen! Italijani su morali da cekaju sve do 16. veka, da bi im Spanci iz novootkrivene Amerike doneli mozda najvazniju biljku u istoriji paste, bez koje su danasnje spagete gotovo nezamislive – paradajz! Savrseni par - pasta i paradajz, bili su jednostavno rodjeni jedno za drugo! Ipak, prvi pisani recept za pastu, tacnije vermicele, u paradajz sosu, potice tek iz 1839. Danasnju planetarnu popularnost spagete, lazanje i ostalo “drustvo” duguju italijanskoj emigraciji u Americi. Italijani, koji su masovno dosli u Ameriku oko 1900. godine, doneli su sa sobom i popularne recepte za spagete kakve se danas jedu u celom svetu. Pasta je tako postala deo americke, a time i pop-kulture, i rezancima vise niko nije mogao da stane na put! Kako se kuva pasta? Prema italijanskom zakonu, susena pasta se pravi iskljucivo od krupnog brasna psenice durum (Triticum durum), vode i soli. Ako ste se ikad pitali zasto se vecina domacih testenina lepi tokom kuvanja, dok se svaka italijanska kuva kao od sale, odgovor je upravo u psenici durum, bogatoj glutenom, koji pasti daje rastegljivost. Ako se, kao sto to rade neki domaci proizvodjaci, za pravljenje paste koristi brasno obicne psenice, bogate skrobom, a ne glutenom, kao rezultat nakon kuvanja dobiju se gnjecavi rezanci, koje vise ni najbolji sos ne moze da spase! Kao rezultat borbe nasih kuvarica sa spagetama loseg kvaliteta nastala je i gotovo neiskorenjiva zabluda na nasim prostorima – da se u vodu tokom kuvanja dodaje malo ulja. O, ne! Ovo je vise nego pogresno, jer vam to nece mnogo pomoci ako ste kupili losu testeninu. Jedini efekat koji cete postici jesu rezanci oblozeni uljem i, kao takvi, nesposobni da upiju sos, sto im je inace osnovna namena! Dakle, jednom za svagda: u vodu za kuvanje paste stavlja se samo malo soli i nista vise! Takodje, ni ispiranje hladnom vodom ne dolazi u obzir, osim ukoliko ne kuvate testeninu (npr. farfalle tj. masnice) za salatu koja ce se jesti hladna. Pored susene paste, koja se najcesce koristi, pravi se i sveza, u koju se dodaju i jaja. Sveza pasta, koju cete naci u nasim bolje opremljenim supermarketima, kuva se znatno krace nego susena – cim ispliva na povrsinu, vreme je za hitno cedjenje! I jos nesto – pasta nikako ne sme da bude prekuvana, vec “al dente”, kako bi Italijani rekli. To znaci da je rezanac skuvan, ali jos uvek zilav pod zubima. Zabluda je da ce vas boleti stomak ako “dobro” ne skuvate pastu. Istina je upravo obrnuta, slabije kuvana testenina se lakse vari! Ponasanje za stolom: zaboravite na kasiku i pripremite parce hleba! Spagete se prema italijanskom bontonu jedu samo viljuskom. Koriscenje kasike, da bi se spagete namotale na viljusku je nepotrebno i cak se smatra nekulturnim. Inace, spagete se retko pripremaju u svecanim prilikama, jer lako mogu da isprskaju odecu. Ako pripremate pastu za ekskluzivne goste, odaberite radije "penne" ili neke druge kratke rezance. S druge strane, ako ste sa bliskim prijateljima, nema niceg boljeg i zabavnijeg od spageta, a dozvoljeni su i mali “nevaljaluci” za stolom, recimo "scarpetta" – sto podrazumeva da vam je sos bio toliko ukusan, da morate, nakon sto pojedete pastu, da pomazete tanjir parcetom hleba! Na ovome potezu ce vam svaka italijanska domacica biti zahvalna, jer je to direktan kompliment upucen njenoj kulinarskoj vestini. Recepti: Postoji na desetine raznih vrsta paste, kao i sosova sa kojima se sluze. Postoje odredjene tipicne kombinacije, ali nema strogih pravila. Pasta je upravo zato i zabavna – daje svakom slobodu da smisli svoj originalni recept! Neki od recepata koji slede su su sa onim sastojcima koje svi znamo kao tipicne za italijansku kuhinju: paradajz, maslinovo ulje, bosiljak, parmezan, gorgonzola sir... Ali, italijanska kuhinja je mnogo vise od toga! Zato su se medju receptima nasli i oni sastojci za koje biste mozda pomislili da nikako “ne idu” sa pastom – recimo, trenutno sezonsko povrce: karfiol i bundeva. Pasta koja se koristi u receptima je ona koja najcesce moze da se kupi u nasim prodavnicama. Bez straha – svi recepti su “italijanski” jednostavni i nema sanse da vam ne uspeju! Penne all’ Arrabbiata "Penne" je testenina u obliku kratkih cevcica sa koso secenim krajevima. Za ovo jelo najbolje su "penne rigate", tj. one sa brazdama, kako bi se sos bolje zadrzavao na njima. Potrebno vam je: 500 g paradajza, svezeg ili u komadima, iz konzerve 3 kasike devicanskog maslinovog ulja 2 cena belog luka, iseckana 3-4 sveze cili papricice (ili 1-2 domace crvene ljute, mogu i susene) bosiljak, svez ili susen 500 g paste "penne rigate" so Priprema: U velikom tiganju proprzite na maslinovom ulju beli luk I iseckane papricice. Nakon desetak sekundi, dodajte paradajz u komadima iz konzerve, ili svez paradajz isecen na krupnije komade. Dodajte malo bosiljka i krckajte oko 10 minuta. Izgnjecite viljuskom komade paradajza, da biste dobili gusci i ujednaceniji sos. Posolite po ukusu. Skuvajte "penne", procedite ih i izmesajte odmah sa sosom. Po mogucnosti, posluzite "penne" posute iscepkanim listovima bosiljka. Farfalle u sosu od gorgonzola sira "Farfalle" ili masnice jedu se najcesce u kombinaciji sa jednostavnim paradajz sosom. Ipak, predlazemo vam malo izdasnije "farfalle" u sosu od gorgonzola sira! Potrebno vam je: 400 g masnica (farfalle) 2 lista sveze zalfije ili 2 prstohvata susene 250 g gorgonzola sira ili nekog drugog sira sa plavom plesni 50 g maslaca 250 ml slatke pavlake krupno mleveni beli biber parmezan prepeceni krupno seckani orasi Priprema: Izdrobite gorgonzola sir na manje komade i dodajte ga u tiganj sa zagrejanim maslacem. Mesajte polako na blagoj temperaturi, dolivajte pavlaku, malo po malo, i sacekajte da se sir istopi. Kuvati 5 minuta, da se dobije gust sos. Posuti biberom. Skuvati masnice u blago posoljenoj vodi, u koju ste dodali sveze listove zalfije ili 2 prstohvata susene zalfije u vrecici od gaze ili jajetu za caj. Procediti i ukloniti zalfiju. Masnice treba da budu zilave kad ih procedite, jer ce se jos kuvati u sosu. Takodje, nemojte da ocedite svu vodu u kojoj se pasta kuvala, ostavite nekoliko kasika i izmesajte ih zajedno sa masnicama i sosom. Krckajte sve zajedno na blagoj temperature jos minut i sluzite odmah, po zelji posuto parmezanom i krupno seckanim orasima, prepecenim u suvom tiganju. Conchiglie sa brokolijem "Conchiglie" ili skoljkice, odlicno zadrzavaju sosove zahvaljujuci svom obliku. Predlazemo vam jednostavan vegetarijanski recept, sa izuzetno zdravim brokolijem. Potrebno vam je: 500g brokolija, iscepkanog na cvetice 400 g skoljkica 60 ml devicanskog maslinovog ulja 2 cena belog luka 1 crvena ljuta papricica, ociscena od semenki i iseckana kasicica origana 25 g razmeksanog maslaca so i krupno mleveni biber 75 g parmezana Priprema: Kuvajte brokoli 5-10 minuta i ocedite vodu (mozete je sacuvati i iskoristiti kasnije kao osnovu za corbicu od povrca). Skuvajte skoljkice prema uputstvu sa pakovanja. Zagrejte ulje u velikom tiganju i proprzite beli luk i papricicu. Nakon minut dodajte obareni brokoli i origano, pa przite 2 minuta. Umesajte skuvane skoljkice, dodajte maslac, posolite i pospite sveze samlevenim biberom. Posluzite skoljkice odmah, posute parmezanom. Fusilli alla siciliana (sa karfiolom i incunima) Pasta u obliku spirala, "fussili", odlicna je za bogate sosove sa mesom i sirom. Cesto cete ih naci u verziji "fusilli tricolore", u tri boje italijanske zastave: beloj, crvenoj i zelenoj (bez brige, boje su biljnog porekla). Ovi "fusilli" idealni su u kombinaciji sa povrcem. Sledi tradicionalni recept sa juga Italije, odlicna ideja kako da mastovito upotrebite karfiol... Potrebno vam je: so 500 g spiralica (fusilli) 500 g karfiola, iscepkanog na cvetice 150 ml devicanskog maslinovog ulja 5 cenova belog luka 100 g crnih maslina bez kostice 4 kasika kapra iz teglice, ispranih od sirceta u kojem su stajali 5 fileta incuna saka seckanog svezeg persuna Priprema: Zagrejati puno vode u velikoj serpi, dodati kasicicu soli i, kad provri, ubaciti spiralice i karfiol da se zajedno kuvaju. Kada je pasta blago zilava (al dente), ocediti vodu, ali sacuvati oko 120 ml za kasnije. U medjuvremenu, zagrejati u velikom tiganju polovinu ulja i proprziti iseckani beli luk. Dodati masline, kapre, iseckane incune, ostatak ulja i persun. Smanjiti vatru i krckati jos 2 minuta. Dodati spiralice i 120 ml sacuvane vode od kuvanja. Izmesati i odmah servirati. Spaghetti con salsa di noci Ko jos nije cuo za spagete?Broj recepata sa ovom vrstom paste je skoro beskonacan: karbonara, sa pesto sosom, sa jednostavnim paradajz sosom... Ovog puta pravimo nesto novo, zdravo i - naravno - italijanski jednostavno! Potrebno vam je: 200 g jezgra oraha cen belog luka sredina dve kifle ili zemicke punomasno mleko 3 kasike maslinovog ulja 500 g spageta 60 g maslaca 80 g parmezana Priprema: Potopite jezgra oraha u vrelu vodu, kako biste ih lakse oljustili od smedje kozice. Ocedite i oljustite orahe. Stavite orahe zatim u blender, dodajte beli luk, ulje i sredinu kifli ili zemicki prethodno razmeksanu u malo posoljenog punomasnog mleka. Usitnite i, ako je potrebno, dolijte jos malo mleka, da bi se sastojci lakse usitnili u finu kremastu smesu (ne previse retku – treba da bude kao pasteta). Skuvajte spagete i izmesajte ih sa sa prethodno pripremljenom smesom. Dodajte i malo vode u kojoj su se spagete kuvale, da sve bude kremastije. Dok je jos vruce, umesajte maslac i parmezan. Napomena: Salsa di noce, ili sos od oraha, tradicionalni je recept iz Ligurije i tamo se sluzi preko jedne vrste testenine punjene blagim rikota sirom. Kod nas u prodavnicama mozete pronaci sveze raviole punjene sirom, koje se takodje odlicno slazu sa ovom vrstom sosa. Rigatoni alla zucca "Rigatoni" lice na "penne", samo sto nemaju koso secene krajeve. Pogodni su za bogate sosove od povrca i mesa ili izmesane sa bolonjeze sosom i zapecene u rerni sa mocarela sirom. Nas predlog ovog puta su rigatoni sa bundevom, tj. rigatoni alla zucca! Potrebno vam je: 400 g zute bundeve 300 g "rigatoni" paste 30 g slatke pavlake 200 g oljustenog paradajza iz konzerve 20 g pekorino sira ili parmezana 1 glavica luka so, biber Priprema: Iseckajte bundevu na kockice i stavite je u serpu sa iseckanim lukom i izgnjecenim paradajzom iz konzerve. Prokuvajte i smanjite temperaturu. Krckajte poklopljeno oko 20 minuta. Posolite po ukusu. Skuvajte pastu. U pripremljeni sos umesajte slatku pavlaku i pekorino (odnosno parmezan). Izmesajte sos i pastu i pospite sveze krupno samlevenim biberom. Po zelji, u sos mozete tokom kuvanja da dodate i iseckan cen belog luka. Lasagne col pesce Lazanje svi znamo na „bolonjeze“ nacin – sa mlevenim mesom, paradajzom i besamel sosom. Zato cemo ovog puta pripremati nesto laganiju verziju, sa ribom. Potrebno vam je: 500 g fileta ribe, najbolje raznih vrsta: oslica, lista, lososa 500 g bundeve 700 ml pasiranog paradajza saka persuna 2 kasicice mlevenog lovora prstohvat aleve paprike 2 jajeta 250 ml suvog belog vina 5 kasika devicanskog maslinovog ulja prezle so Priprema: Iseckajte filete ribe na komadice. Isecite bundevu na komade i stavite u serpu sa malo vode i soli. Poklopite i kuvajte na laganoj vatri dok bundev ne omeksa. Ispasirajte bundevu, odnosno izgnjecite je viljuskom. U velikom tiganju ili plitkoj serpi prokuvajte paradajz, vino, seckani persun i lovor. Krckajte nekoliko minuta, pa dodajte pire od bundeve i 4 kasike maslinovog ulja. Krckati jos nekoliko minuta, pa dodati iseckanu ribu. Krckati jos nekoliko minuta. Razmutiti viljuskom 2 jajeta sa malo aleve paprike. Zagrejte rernu na 180 stepeni. Preostalim uljem namazite vatrostalnu posudu za lazanje. Pospite dno prezlama. Sipajte sosa u posudu, tako da prekrije dno. Poprskajte sa nekoliko kasicica umucenog jajeta i poredjajte red lazanja. Odozgo namazite opet sosom, pa poprskajte jajetom. Redjajte tako lazanje i sos u vise redova i zavrsite sa debljim slojem sosa. Pospite na kraju prezlama i stavite u rernu da se pece oko 30 minuta. Italijanska kuhinja je jedna od najbogatijih na svetu, ali je svakako najpoznatija po testeninama. Danas je italijanska testenina, ili pasta, kako je oni zovu, sastavni deo ishrane skoro svih ljudi na planeti. U vreme kada se sve vise traze jela koja su zdrava, ukusna i brzo se pripremaju, pasta svakako ispunjava sve navedene uslove. pise: Nikola Pesic, kuvar od malih nogu Italijanska kuhinja je jedna od najbogatijih na svetu, ali je svakako najpoznatija po testeninama. Danas je italijanska testenina, ili pasta, kako je oni zovu, sastavni deo ishrane skoro svih ljudi na planeti.

Istorija paste

Istorija paste je zamršena poput špageta u tanjiru - postoji više teorija o njenom nastanku i poreklu, uključujući i onu po kojoj je Marko Polo doneo pastu u Italiju, nakon povratka iz Kine 1295. godine. Bez sumnje, Marko mora da je bio oduševljen finoćom izrade kineskih rezanaca od pirinča, ali je teorija po kojoj je on iz Kine doneo veštinu pravljenja paste – odavno napuštena.
Najverovatnije je da za nastanak paste Italijani, ipak, treba da zahvale Arapima, barem kada su dugi rezanci u pitanju. Sa lazanjama stvari drugačije stoje. Postoje razne teorije, od kojih je najpopularnija ona koja tvrdi da su lazanje poreklom iz Stare Grčke i da su na jug Italije i Siciliju donete u vreme grčkog osvajanja u 8. veku pre naše ere. Bilo je to testo razvijeno u široke trake (na starogrčkom laganon)– tj. u nešto što je ličilo na lazanje. Valja napomenuti da laganon nije kuvan ili krčkan u sosu poput današnjih lazanja, već pečen na vrelom kamenu ili u peći.
Lazanje na stranu, prve dugačke rezance koji se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajači u 7.veku. Suvi, otporni na buđ i uvek spremni da nahrane vojsku, rezanci su bili idealna hrana za duga putovanja brodovima, kojima su Arapi dolazili na Siciliju. Uskoro je Palermo, tada arapska kolonija, postao poznat po testenini u obliku dugih rezanaca. Ali, avaj, na iznenađenje onih, koji danas svoje špagete vole u što više sočnog sosa, u to vreme špagete su se jele u “hard-core” varijanti, odnosno bez ičega! Za sočnost današnjih jela sa pastom odgovoran je isključivo italijanski kulinarski genije, koji je tokom vremena osmislio bezbroj sosova, ali i oblika same paste.

Ali, najpopularniji od svih sosova još nije mogao biti izmišljen! Italijani su morali da čekaju sve do 16. veka, da bi im Španci iz novootkrivene Amerike doneli možda najvažniju biljku u istoriji paste, bez koje su današnje špagete gotovo nezamislive – paradajz! Savršeni par - pasta i paradajz, bili su jednostavno rođeni jedno za drugo! Ipak, prvi pisani recept za pastu, tačnije vermičele, u paradajz sosu, potiče tek iz 1839.
Današnju planetarnu popularnost špagete, lazanje i ostalo “društvo” duguju italijanskoj emigraciji u Americi. Italijani, koji su masovno došli u Ameriku oko 1900. godine, doneli su sa sobom i popularne recepte za špagete kakve se danas jedu u celom svetu. Pasta je tako postala deo američke, a time i pop-kulture, i rezancima više niko nije mogao da stane na put!

Kako se kuva pasta?

Prema italijanskom zakonu, sušena pasta se pravi isključivo od krupnog brašna pšenice durum (Triticum durum), vode i soli. Ako ste se ikad pitali zašto se većina domaćih testenina lepi tokom kuvanja, dok se svaka italijanska kuva kao od šale, odgovor je upravo u pšenici durum, bogatoj glutenom, koji pasti daje rastegljivost. Ako se, kao što to rade neki domaći proizvođači, za pravljenje paste koristi brašno obične pšenice, bogate skrobom, a ne glutenom, kao rezultat nakon kuvanja dobiju se gnjecavi rezanci, koje više ni najbolji sos ne može da spase! Kao rezultat borbe naših kuvarica sa špagetama lošeg kvaliteta nastala je i gotovo neiskorenjiva zabluda na našim prostorima – da se u vodu tokom kuvanja dodaje malo ulja. O, ne! Ovo je više nego pogrešno, jer vam to neće mnogo pomoći ako ste kupili lošu testeninu. Jedini efekat koji ćete postići jesu rezanci obloženi uljem i, kao takvi, nesposobni da upiju sos, što im je inače osnovna namena! Dakle, jednom za svagda: u vodu za kuvanje paste stavlja se samo malo soli i ništa više! Takođe, ni ispiranje hladnom vodom ne dolazi u obzir, osim ukoliko ne kuvate testeninu (npr. farfalle tj. mašnice) za salatu koja će se jesti hladna.
Pored sušene paste, koja se najčešće koristi, pravi se i sveža, u koju se dodaju i jaja. Sveža pasta, koju ćete naći u našim bolje opremljenim supermarketima, kuva se znatno kraće nego sušena – čim ispliva na površinu, vreme je za hitno ceđenje! I još nešto – pasta nikako ne sme da bude prekuvana, već “al dente”, kako bi Italijani rekli. To znači da je rezanac skuvan, ali još uvek žilav pod zubima. Zabluda je da će vas boleti stomak ako “dobro” ne skuvate pastu. Istina je upravo obrnuta, slabije kuvana testenina se lakše vari!

Ponašanje za stolom: zaboravite na kašiku i pripremite parče hleba!

Špagete se prema italijanskom bontonu jedu samo viljuškom. Korišćenje kašike, da bi se špagete namotale na viljušku je nepotrebno i čak se smatra nekulturnim. Inače, špagete se retko pripremaju u svečanim prilikama, jer lako mogu da isprskaju odeću. Ako pripremate pastu za ekskluzivne goste, odaberite radije "penne" ili neke druge kratke rezance. S druge strane, ako ste sa bliskim prijateljima, nema ničeg boljeg i zabavnijeg od špageta, a dozvoljeni su i mali “nevaljaluci” za stolom, recimo "scarpetta" – što podrazumeva da vam je sos bio toliko ukusan, da morate, nakon što pojedete pastu, da pomažete tanjir parčetom hleba! Na ovome potezu će vam svaka italijanska domaćica biti zahvalna, jer je to direktan kompliment upućen njenoj kulinarskoj veštini.

Recepti:

Postoji na desetine raznih vrsta paste, kao i sosova sa kojima se služe. Postoje određene tipične kombinacije, ali nema strogih pravila. Pasta je upravo zato i zabavna – daje svakom slobodu da smisli svoj originalni recept! Neki od recepata koji slede su su sa onim sastojcima koje svi znamo kao tipične za italijansku kuhinju: paradajz, maslinovo ulje, bosiljak, parmezan, gorgonzola sir... Ali, italijanska kuhinja je mnogo više od toga! Zato su se među receptima našli i oni sastojci za koje biste možda pomislili da nikako “ne idu” sa pastom – recimo, trenutno sezonsko povrće: karfiol i bundeva. Pasta koja se koristi u receptima je ona koja najčešće može da se kupi u našim prodavnicama. Bez straha – svi recepti su “italijanski” jednostavni i nema šanse da vam ne uspeju!

Penne all’ Arrabbiata

"Penne" je testenina u obliku kratkih cevčica sa koso sečenim krajevima. Za ovo jelo najbolje su "penne rigate", tj. one sa brazdama, kako bi se sos bolje zadržavao na njima.

Potrebno vam je:
500 g paradajza, svežeg ili u komadima, iz konzerve
3 kašike devičanskog maslinovog ulja
2 čena belog luka, iseckana
3-4 sveže čili papričice (ili 1-2 domaće crvene ljute, mogu i sušene)
bosiljak, svež ili sušen
500 g paste "penne rigate"
so

Priprema: U velikom tiganju propržite na maslinovom ulju beli luk I iseckane papričice. Nakon desetak sekundi, dodajte paradajz u komadima iz konzerve, ili svež paradajz isečen na krupnije komade. Dodajte malo bosiljka i krčkajte oko 10 minuta. Izgnječite viljuškom komade paradajza, da biste dobili gušći i ujednačeniji sos. Posolite po ukusu. Skuvajte "penne", procedite ih i izmešajte odmah sa sosom. Po mogućnosti, poslužite "penne" posute iscepkanim listovima bosiljka.

Farfalle u sosu od gorgonzola sira

"Farfalle" ili mašnice jedu se najčešće u kombinaciji sa jednostavnim paradajz sosom. Ipak, predlažemo vam malo izdašnije "farfalle" u sosu od gorgonzola sira!

Potrebno vam je:
400 g mašnica (farfalle)
2 lista sveže žalfije ili 2 prstohvata sušene
250 g gorgonzola sira ili nekog drugog sira sa plavom plesni
50 g maslaca
250 ml slatke pavlake
krupno mleveni beli biber
parmezan
prepečeni krupno seckani orasi

Priprema: Izdrobite gorgonzola sir na manje komade i dodajte ga u tiganj sa zagrejanim maslacem. Mešajte polako na blagoj temperaturi, dolivajte pavlaku, malo po malo, i sačekajte da se sir istopi. Kuvati 5 minuta, da se dobije gust sos. Posuti biberom. Skuvati mašnice u blago posoljenoj vodi, u koju ste dodali sveže listove žalfije ili 2 prstohvata sušene žalfije u vrećici od gaze ili jajetu za čaj. Procediti i ukloniti žalfiju. Mašnice treba da budu žilave kad ih procedite, jer će se još kuvati u sosu. Takođe, nemojte da ocedite svu vodu u kojoj se pasta kuvala, ostavite nekoliko kašika i izmešajte ih zajedno sa mašnicama i sosom. Krčkajte sve zajedno na blagoj temperature još minut i služite odmah, po želji posuto parmezanom i krupno seckanim orasima, prepečenim u suvom tiganju.

Conchiglie sa brokolijem

"Conchiglie" ili školjkice, odlično zadržavaju sosove zahvaljujući svom obliku. Predlažemo vam jednostavan vegetarijanski recept, sa izuzetno zdravim brokolijem.

Potrebno vam je:
500g brokolija, iscepkanog na cvetiće
400 g školjkica
60 ml devičanskog maslinovog ulja
2 čena belog luka
1 crvena ljuta papričica, očišćena od semenki i iseckana
kašičica origana
25 g razmekšanog maslaca
so i krupno mleveni biber
75 g parmezana

Priprema: Kuvajte brokoli 5-10 minuta i ocedite vodu (možete je sačuvati i iskoristiti kasnije kao osnovu za čorbicu od povrća). Skuvajte školjkice prema uputstvu sa pakovanja. Zagrejte ulje u velikom tiganju i propržite beli luk i papričicu. Nakon minut dodajte obareni brokoli i origano, pa pržite 2 minuta. Umešajte skuvane školjkice, dodajte maslac, posolite i pospite sveže samlevenim biberom. Poslužite školjkice odmah, posute parmezanom.

Fusilli alla siciliana (sa karfiolom i inćunima)

Pasta u obliku spirala, "fussili", odlična je za bogate sosove sa mesom i sirom. Često ćete ih naći u verziji "fusilli tricolore", u tri boje italijanske zastave: beloj, crvenoj i zelenoj (bez brige, boje su biljnog porekla). Ovi "fusilli" idealni su u kombinaciji sa povrćem. Sledi tradicionalni recept sa juga Italije, odlična ideja kako da maštovito upotrebite karfiol...

Potrebno vam je:
so
500 g spiralica (fusilli)
500 g karfiola, iscepkanog na cvetiće
150 ml devičanskog maslinovog ulja
5 čenova belog luka
100 g crnih maslina bez koštice
4 kašika kapra iz teglice, ispranih od sirćeta u kojem su stajali
5 fileta inćuna
šaka seckanog svežeg peršuna

Priprema: Zagrejati puno vode u velikoj šerpi, dodati kašičicu soli i, kad provri, ubaciti spiralice i karfiol da se zajedno kuvaju. Kada je pasta blago žilava (al dente), ocediti vodu, ali sačuvati oko 120 ml za kasnije. U međuvremenu, zagrejati u velikom tiganju polovinu ulja i propržiti iseckani beli luk. Dodati masline, kapre, iseckane inćune, ostatak ulja i peršun. Smanjiti vatru i krčkati još 2 minuta. Dodati spiralice i 120 ml sačuvane vode od kuvanja. Izmešati i odmah servirati.

Spaghetti con salsa di noci

Ko još nije čuo za špagete?Broj recepata sa ovom vrstom paste je skoro beskonačan: karbonara, sa pesto sosom, sa jednostavnim paradajz sosom... Ovog puta pravimo nešto novo, zdravo i - naravno - italijanski jednostavno!

Potrebno vam je:
200 g jezgra oraha
čen belog luka
sredina dve kifle ili zemičke
punomasno mleko
3 kašike maslinovog ulja
500 g špageta
60 g maslaca
80 g parmezana

Priprema: Potopite jezgra oraha u vrelu vodu, kako biste ih lakše oljuštili od smeđe kožice. Ocedite i oljuštite orahe. Stavite orahe zatim u blender, dodajte beli luk, ulje i sredinu kifli ili zemički prethodno razmekšanu u malo posoljenog punomasnog mleka. Usitnite i, ako je potrebno, dolijte još malo mleka, da bi se sastojci lakše usitnili u finu kremastu smesu (ne previše retku – treba da bude kao pašteta). Skuvajte špagete i izmešajte ih sa sa prethodno pripremljenom smesom. Dodajte i malo vode u kojoj su se špagete kuvale, da sve bude kremastije. Dok je još vruće, umešajte maslac i parmezan.
Napomena: Salsa di noce, ili sos od oraha, tradicionalni je recept iz Ligurije i tamo se služi preko jedne vrste testenine punjene blagim rikota sirom. Kod nas u prodavnicama možete pronaći sveže raviole punjene sirom, koje se takođe odlično slažu sa ovom vrstom sosa.

Rigatoni alla zucca

"Rigatoni" liče na "penne", samo što nemaju koso sečene krajeve. Pogodni su za bogate sosove od povrća i mesa ili izmešane sa bolonjeze sosom i zapečene u rerni sa mocarela sirom. Naš predlog ovog puta su rigatoni sa bundevom, tj. rigatoni alla zucca!

Potrebno vam je:
400 g žute bundeve
300 g "rigatoni" paste
30 g slatke pavlake
200 g oljuštenog paradajza iz konzerve
20 g pekorino sira ili parmezana
1 glavica luka
so, biber

Priprema: Iseckajte bundevu na kockice i stavite je u šerpu sa iseckanim lukom i izgnječenim paradajzom iz konzerve. Prokuvajte i smanjite temperaturu. Krčkajte poklopljeno oko 20 minuta. Posolite po ukusu. Skuvajte pastu. U pripremljeni sos umešajte slatku pavlaku i pekorino (odnosno parmezan). Izmešajte sos i pastu i pospite sveže krupno samlevenim biberom. Po želji, u sos možete tokom kuvanja da dodate i iseckan čen belog luka.

Lasagne col pesce

Lazanje svi znamo na „bolonjeze“ način – sa mlevenim mesom, paradajzom i bešamel sosom. Zato ćemo ovog puta pripremati nešto laganiju verziju, sa ribom.

Potrebno vam je:
500 g fileta ribe, najbolje raznih vrsta: oslića, lista, lososa
500 g bundeve
700 ml pasiranog paradajza
šaka peršuna
2 kašičice mlevenog lovora
prstohvat aleve paprike
2 jajeta
250 ml suvog belog vina
5 kašika devičanskog maslinovog ulja
prezle
so

Priprema: Iseckajte filete ribe na komadiće. Isecite bundevu na komade i stavite u šerpu sa malo vode i soli. Poklopite i kuvajte na laganoj vatri dok bundev ne omekša. Ispasirajte bundevu, odnosno izgnječite je viljuškom. U velikom tiganju ili plitkoj šerpi prokuvajte paradajz, vino, seckani peršun i lovor. Krčkajte nekoliko minuta, pa dodajte pire od bundeve i 4 kašike maslinovog ulja. Krčkati još nekoliko minuta, pa dodati iseckanu ribu. Krčkati još nekoliko minuta. Razmutiti viljuškom 2 jajeta sa malo aleve paprike. Zagrejte rernu na 180 stepeni. Preostalim uljem namažite vatrostalnu posudu za lazanje. Pospite dno prezlama. Sipajte sosa u posudu, tako da prekrije dno. Poprskajte sa nekoliko kašičica umućenog jajeta i poređajte red lazanja. Odozgo namažite opet sosom, pa poprskajte jajetom. Ređajte tako lazanje i sos u više redova i završite sa debljim slojem sosa. Pospite na kraju prezlama i stavite u rernu da se peče oko 30 minuta.