Nežni čuvari srca

Nezni cuvari srca Do kraja leta zaboravite lekare jer su sada vasi doktori siromasni seljaci ruku izgrebanih trnjem, Cigani sa kofama i bogate sumadijske gazde. Svi oni dolaze na pijacu ruku i korpi punih lekova: jagoda, divljh jagoda, malina, borovnica, kupina, brusnica, ribizli... Na balkonima dobrih domacica vec se u lozi dave jagode, prvi sloj likera od svega bobicastog (nemacki rum topf), posute sa malo secera, a preko njih ce se, redom, nabacivati kako koja bobica stize. To ce biti vasa apoteka narednih meseci U zrnastim plodovima, u njihovim jarkocrvenim bobicama, sadrzan je ceo Eskulapov sistem svega sto pomaze covekovom organizmu. Nema boljeg primera pod kapom nebeskom da je nesto sto je tako slatko, ukusno i mirisljavo, istovremeno toliko lekovito. Da nije tako, ne bi devojcice bile krstene imenima kao Malina, Visnja, Jagoda. Svako ko je nekad bio dete u secanju nosi neki mamin kolac od slatkog voca, uz pudinge, slag, saum, sir, biskvit, sladoled, parfe, frape, liker, beze tortu, neko uz sosove za meso, divljac, neko se seca bole koja tako lako omamljuje. Americki Indijanci, drevni Rimljani i drugi stari narodi znali su i vise od nas o lekovitosti ovog voca. Danas u svetskim laboratorijama ustanovljavaju da bobicasto voce podmladjuje organizam, da ga stiti od raka, pre svega dojke i debelog creva, od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, da prociscava krvne sudove, stiti srce, aktivira mozak i secanje, pomaze varenje, skida secer, ublazava reumatske bolove, prolepsava kozu, da je antioksidant i antiseptik istovremeno. Oni koji vole bobicasto voce mogu da se nadaju da ce poboljsati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve case obicne borovnice iz prodavnica mogli su bolje da rese kognitivne zadatke nego pre pocetka terapije. Borovnica Mozemo je nazvati mozgovnicom. Naucnici tvrde da je delotvorna protiv Alchajmera i Parkinsona. Sadrzi supstancu polifenolen, koje ima i u grozdju i u crnom vinu, a pripada grupi antioksidanata. Ona smanjuje stetne procese u celijama, a izgleda da stiti i sinapse, prostor izmedju nervnih celija koji se ne moze popraviti, a ima vaznu ulogu u nasim zivotima – da sacuva secanja. Borovnica je jedno od najjacih prirodnih sredstava za zastitu od raka i bolesti srca. Jedna solja ovog voca sadrzi dovoljno antioksidanata da zadovolji dnevnu potrebu organizma. Ostala je legenda da su piloti u Drugom svetskom ratu jeli mnogo borovnica kako bi bolje videli tokom nocnih operacija. Tamno bobicasto voce poput borovnice i kupine bogato je antocijanom, koji sprecava i usporava razvoj bolesti ociju kao sto su makularna degeneracija (degeneracija zute mrlje u sredistu mreznjace) i katarakta. To voce jaca kapilare koji snabdevaju oci krvlju i nutrijentima. Brusnica Bogata je bioflavonoidima i hipuricnom kiselinom, koja ima izrazeno dejstvo protiv gljivicnih oboljenja. Osim antibakterijskih, ima i antigljivicna svojstva, a pomaze kod umornih ociju. U kulinarstvu je popularna kao dodatak pecenju, za mesane salate, prilog jelima, pripremu odlicnih pita i lekovitih cajeva. Od nje se prave sok i vino u lekovite svrhe. Lekoviti spektar joj je sirok: prirodni je antibiotik koji snizava nivo secera u krvi, sprecava srcana oboljenja, normalizuje rad jetre i bubrega, smanjuje rizik od raka dojke i debelog creva, poboljsava apetit, a caj od lista i ploda dekuje antibakterijski. Jaca imunitet, odlicna je preventiva od dijabetesa, arterioskleroze, reumatskih bolesti i ranog starenja koze. Uklanja bakteriju urinarnog trakta eserihiju koli, kandidu i helikobakter pilori. I jos je veoma ukusna. Poreklom je iz Severne Amerike (u davnim vremenima koristili su je Indijanci protiv mnogih bolesti), a sada se u Srbiji njome zasadjuju vece povrsine jer je zarada na njoj velika (1 kg oko 800 dinara). Sok i suseni plodovi brusnice preporucuju se ljudima koji su izlozeni dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala jos u gvozdeno doba. Mali crveni plod sprecava nastajanje cira na zelucu i u stomaku, poremecaje jetre, smanjuje povisenu temperaturu, deluje protiv stresa, bolesti koze, polnih organa i organa za varenje. Jagoda Jagode su triput bogatije vitaminom C od ostalog bobicastog voca, a imaju i manje kalorija (ukoliko ih jedete bez secera). Obiluju folnom kiselinom koja je vazna u trudnoci. Bogate su izrazito snaznim antioksidansom anticijaninom, koji snizava holesterol i krvni pritisak, ali je koristan i u borbi protiv dijabetesa, raka i srcanih bolesti. Stari Rimljani gajili su jagode pre hriscanstva. Posle toga, bile su zapostavljene sve do srednjeg veka. Postoji oko sest stotina vrsta jagoda. One su bogate vitaminima i antioksidansima, narocito fenolom, koji pomaze u zastiti celijskih struktura srca, a ima i antikancerogeno dejstvo. Stite i od degeneracije misicnog sklopa i artritisa. U narodnoj medicini od njih se prave lekovi protiv bolova u zelucu i za ciscenje kamena ili peska iz bubrega. Od divljih jagoda, koje su po ukusu i mirisu posebna prica, prave se maske i preparati za ciscenje lica koji odrzavaju kozu i svezinu tena. Kupina Sto su tamnije, kupine su sladje i ukusnije. Imaju hranljive sastojke najvisih vrednosti: secere, organske kiseline, pektine, celulozu, minerale i vitamine. Posebno su bogate vitaminom C i u 100 grama ima cak 21 gram tog vitamina. Od kupina se spremaju sokovi, sirupi, dzemovi, zelei, kompoti i likeri. Sok od kupina posebno je znacajan zbog prisustva betaina, koji podsticu rad jetre i stite jetru i zuc od bolesti. Kupina sadrzi organsko gvozdje i vitamine vazne za trudnice, dojilje, osobe u pubertetu i klimakterijumu. Listovi kupine dobri su protiv proliva, pa i onih krvavih. Preporucuje se duze uzimanje caja od kupinovih listova kod krvarenja zeluca, upale creva i hronicnog nadrazaja slepog creva. Caj od listova cisti krv, smanjuje ili leci osipe, lisajeve i druge necistoce. Koristan je i za anemiju. Plod kupine umiruje nervozne ljude koji pate od nesanice. Vino od kupine, koje moze da se priprema i u kucnim uslovima, pravi je desert i istovremeno lek koji jaca krv, pre svega ubacujuci veliku kolicinu gvozdja u krvne sudove. Malina Najdelikatnija i najzahtevnija, gospodjica medju bobicastim vocem. Sadrzi najvise vlakana i materija ubica celija raka. Malinovo lisce i osuseni plodovi cesto sluze za caj. Listovi se vecinom mesaju s listovima jagoda, kupina. Takvi napici, uz dodatak limunske kiseline, bogati su vitaminom C. U mladim listovima maline ima blizu 200 mg askorbinske kiseline, a takodje sadrze dosta karotina i treslovina. Malina cisti krv i bubrege i ublazava reumaticne bolove i blag je sedativ. Kinezi veruju da malina umanjuje rizik od spontanog pobacaja, olaksava trudove, smanjuje nadrazaje u mokracnim kanalima i olaksava menstrualne tegobe. Holandski naucnici smatraju da malina ima vise zdravih sastojaka i antioksidanasa od brokolija, kivija i paradajza. Jedini nedostatak malina jeste to sto nisu preterano rasprostranjene i sto visoka cena na pijacama nije za svaciji dzep. Zamrzavanjem ova vocka ne gubi nista od blagotvornih sastojaka, tako da moze da se jede tokom cele godine. Oni koji vole bobicasto voce mogu da se nadaju da ce poboljsati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve case obicne borovnice iz prodavnice mogli su bolje da rese kognitivne zadatke nego pre pocetka terapije. Sok i suvi plodovi brusnice preporucuju se ljudima izlozenim dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino. Recepti: Divljac sa sosom od kupina Kasicica maslinovog ulja 2 deblje snicle od divljaci ili 4 medaljona Kasicica balsamik sirceta 150 ml ciste supe 2 kasike dzema od malina, Cesanj belog luka 85 g kupina Zagrejte ulje u tiganju, przite divljac po pet minuta sa svake strane, pa jos od tri do pet minuta, u zavisnosti od toga koliko peceno volite. Izvadite meso, a u tiganj dodajte balsamik sirce, potom i supu, dzem od ribizle i beli luk. Pojacajte temperaturu do kraja, da se sve smesa, pa dodajte kupine i kuvajte dok ne omeksaju. Servirajte preko divljaci, s pireom od celera i brokolijem. Pire od celera: tanko oljustite jedan mali celer i iseckajte ga, pa ga kuvajte sa tri mala krompira. Kad smeksaju, dodajte puter i mnogo zacina. Catni od jabuka i brusnica 500 g jabuka za kuvanje, oljustenih i sitno iseckanih 500 g jabuka za jelo u krupnim komadima 450 g seckanog luka 50 g svezeg rendanog djumbira Kasicica crnog bibera 500 g secera 250 g jabukovog sirceta 500 g brusnica Sve osim brusnica stavite u veliku serpu s debelim dnom, zagrejte na tihoj vatri i mesajte dok se secer ne otopi. Pustite da prokuva, pa smanjite temperaturu i bez poklopca tiho kuvajte 50 minuta, mesajuci povremeno, sve dok jabuke i luk ne omeksaju, a smesa se ne zgusne i voda ne ispari. Dodajte brusnice, pa kuvajte jos deset minuta, sve dok brusnice ne omeksaju. Sipajte catni u sterilisane teglice, cuvajte na hladnom i tamnom sest meseci. Tekst: Milena Drazic, Foto: Jelena Vemic Tekst ustupio magazin "Caffe & Bar" Do kraja leta zaboravite lekare jer su sada vasi doktori siromasni seljaci ruku izgrebanih trnjem, Cigani sa kofama i bogate sumadijske gazde. Svi oni dolaze na pijacu ruku i korpi punih lekova: jagoda, divljh jagoda, malina, borovnica, kupina, brusnica, ribizli... Na balkonima dobrih domacica vec se u lozi dave jagode, prvi sloj likera od svega bobicastog (nemacki rum topf), posute sa malo secera, a preko njih ce se, redom, nabacivati kako koja bobica stize. To ce biti vasa apoteka narednih meseci

Do kraja leta zaboravite lekare jer su sada vaši doktori siromašni seljaci ruku izgrebanih trnjem, Cigani sa kofama i bogate šumadijske gazde. Svi oni dolaze na pijacu ruku i korpi punih lekova: jagoda, divljh jagoda, malina, borovnica, kupina, brusnica, ribizli... Na balkonima dobrih domaćica već se u lozi dave jagode, prvi sloj likera od svega bobičastog (nemački rum topf), posute sa malo šećera, a preko njih će se, redom, nabacivati kako koja bobica stiže. To će biti vaša apoteka narednih meseci

U zrnastim plodovima, u njihovim jarkocrvenim bobicama, sadržan je ceo Eskulapov sistem svega što pomaže čovekovom organizmu. Nema boljeg primera pod kapom nebeskom da je nešto što je tako slatko, ukusno i mirišljavo, istovremeno toliko lekovito. Da nije tako, ne bi devojčice bile krštene imenima kao Malina, Višnja, Jagoda.

Svako ko je nekad bio dete u sećanju nosi neki mamin kolač od slatkog voća, uz pudinge, šlag, šaum, sir, biskvit, sladoled, parfe, frape, liker, beze tortu, neko uz sosove za meso, divljač, neko se seća bole koja tako lako omamljuje.

Američki Indijanci, drevni Rimljani i drugi stari narodi znali su i više od nas o lekovitosti ovog voća. Danas u svetskim laboratorijama ustanovljavaju da bobičasto voće podmlađuje organizam, da ga štiti od raka, pre svega dojke i debelog creva, od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, da pročišćava krvne sudove, štiti srce, aktivira mozak i sećanje, pomaže varenje, skida šećer, ublažava reumatske bolove, prolepšava kožu, da je antioksidant i antiseptik istovremeno. Oni koji vole bobičasto voće mogu da se nadaju da će poboljšati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve čaše obične borovnice iz prodavnica mogli su bolje da reše kognitivne zadatke nego pre početka terapije.

Borovnica

Možemo je nazvati mozgovnicom. Naučnici tvrde da je delotvorna protiv Alchajmera i Parkinsona. Sadrži supstancu polifenolen, koje ima i u grožđu i u crnom vinu, a pripada grupi antioksidanata. Ona smanjuje štetne procese u ćelijama, a izgleda da štiti i sinapse, prostor između nervnih ćelija koji se ne može popraviti, a ima važnu ulogu u našim životima – da sačuva sećanja.

Borovnica je jedno od najjačih prirodnih sredstava za zaštitu od raka i bolesti srca. Jedna šolja ovog voća sadrži dovoljno antioksidanata da zadovolji dnevnu potrebu organizma.

Ostala je legenda da su piloti u Drugom svetskom ratu jeli mnogo borovnica kako bi bolje videli tokom noćnih operacija.

Tamno bobičasto voće poput borovnice i kupine bogato je antocijanom, koji sprečava i usporava razvoj bolesti očiju kao što su makularna degeneracija (degeneracija žute mrlje u središtu mrežnjače) i katarakta. To voće jača kapilare koji snabdevaju oči krvlju i nutrijentima.

Brusnica

Bogata je bioflavonoidima i hipuričnom kiselinom, koja ima izraženo dejstvo protiv gljivičnih oboljenja. Osim antibakterijskih, ima i antigljivična svojstva, a pomaže kod umornih očiju.

U kulinarstvu je popularna kao dodatak pečenju, za mešane salate, prilog jelima, pripremu odličnih pita i lekovitih čajeva. Od nje se prave sok i vino u lekovite svrhe.

Lekoviti spektar joj je širok: prirodni je antibiotik koji snižava nivo šećera u krvi, sprečava srčana oboljenja, normalizuje rad jetre i bubrega, smanjuje rizik od raka dojke i debelog creva, poboljšava apetit, a čaj od lista i ploda dekuje antibakterijski. Jača imunitet, odlična je preventiva od dijabetesa, arterioskleroze, reumatskih bolesti i ranog starenja kože. Uklanja bakteriju urinarnog trakta ešerihiju koli, kandidu i helikobakter pilori. I još je veoma ukusna. Poreklom je iz Severne Amerike (u davnim vremenima koristili su je Indijanci protiv mnogih bolesti), a sada se u Srbiji njome zasađuju veće površine jer je zarada na njoj velika (1 kg oko 800 dinara).

Sok i sušeni plodovi brusnice preporučuju se ljudima koji su izloženi dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino.

Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala još u gvozdeno doba.

Mali crveni plod sprečava nastajanje čira na želucu i u stomaku, poremećaje jetre, smanjuje povišenu temperaturu, deluje protiv stresa, bolesti kože, polnih organa i organa za varenje.

Jagoda

Jagode su triput bogatije vitaminom C od ostalog bobičastog voća, a imaju i manje kalorija (ukoliko ih jedete bez šećera). Obiluju folnom kiselinom koja je važna u trudnoći. Bogate su izrazito snažnim antioksidansom anticijaninom, koji snižava holesterol i krvni pritisak, ali je koristan i u borbi protiv dijabetesa, raka i srčanih bolesti.

Stari Rimljani gajili su jagode pre hrišćanstva. Posle toga, bile su zapostavljene sve do srednjeg veka. Postoji oko šest stotina vrsta jagoda. One su bogate vitaminima i antioksidansima, naročito fenolom, koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura srca, a ima i antikancerogeno dejstvo. Štite i od degeneracije mišićnog sklopa i artritisa.

U narodnoj medicini od njih se prave lekovi protiv bolova u želucu i za čišćenje kamena ili peska iz bubrega. Od divljih jagoda, koje su po ukusu i mirisu posebna priča, prave se maske i preparati za čišćenje lica koji održavaju kožu i svežinu tena.

Kupina

Što su tamnije, kupine su slađe i ukusnije. Imaju hranljive sastojke najviših vrednosti: šećere, organske kiseline, pektine, celulozu, minerale i vitamine. Posebno su bogate vitaminom C i u 100 grama ima čak 21 gram tog vitamina.

Od kupina se spremaju sokovi, sirupi, džemovi, želei, kompoti i likeri. Sok od kupina posebno je značajan zbog prisustva betaina, koji podstiču rad jetre i štite jetru i žuč od bolesti.

Kupina sadrži organsko gvožđe i vitamine važne za trudnice, dojilje, osobe u pubertetu i klimakterijumu. Listovi kupine dobri su protiv proliva, pa i onih krvavih. Preporučuje se duže uzimanje čaja od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva.

Čaj od listova čisti krv, smanjuje ili leči osipe, lišajeve i druge nečistoće. Koristan je i za anemiju.

Plod kupine umiruje nervozne ljude koji pate od nesanice. Vino od kupine, koje može da se priprema i u kućnim uslovima, pravi je desert i istovremeno lek koji jača krv, pre svega ubacujući veliku količinu gvožđa u krvne sudove.

Malina

Najdelikatnija i najzahtevnija, gospođica među bobičastim voćem. Sadrži najviše vlakana i materija ubica ćelija raka.

Malinovo lišće i osušeni plodovi često služe za čaj. Listovi se većinom mešaju s listovima jagoda, kupina. Takvi napici, uz dodatak limunske kiseline, bogati su vitaminom C.

U mladim listovima maline ima blizu 200 mg askorbinske kiseline, a takođe sadrže dosta karotina i treslovina. Malina čisti krv i bubrege i ublažava reumatične bolove i blag je sedativ.

Kinezi veruju da malina umanjuje rizik od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnim kanalima i olakšava menstrualne tegobe.

Holandski naučnici smatraju da malina ima više zdravih sastojaka i antioksidanasa od brokolija, kivija i paradajza. Jedini nedostatak malina jeste to što nisu preterano rasprostranjene i što visoka cena na pijacama nije za svačiji džep. Zamrzavanjem ova voćka ne gubi ništa od blagotvornih sastojaka, tako da može da se jede tokom cele godine.

Oni koji vole bobičasto voće mogu da se nadaju da će poboljšati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve čaše obične borovnice iz prodavnice mogli su bolje da reše kognitivne zadatke nego pre početka terapije. Sok i suvi plodovi brusnice preporučuju se ljudima izloženim dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino.

Recepti:

Divljač sa sosom od kupina

Kašičica maslinovog ulja
2 deblje šnicle od divljači ili 4 medaljona
Kašičica balsamik sirćeta
150 ml čiste supe
2 kašike džema od malina,
Češanj belog luka
85 g kupina

Zagrejte ulje u tiganju, pržite divljač po pet minuta sa svake strane, pa još od tri do pet minuta, u zavisnosti od toga koliko pečeno volite. Izvadite meso, a u tiganj dodajte balsamik sirće, potom i supu, džem od ribizle i beli luk. Pojačajte temperaturu do kraja, da se sve smeša, pa dodajte kupine i kuvajte dok ne omekšaju. Servirajte preko divljači, s pireom od celera i brokolijem. Pire od celera: tanko oljuštite jedan mali celer i iseckajte ga, pa ga kuvajte sa tri mala krompira. Kad smekšaju, dodajte puter i mnogo začina.

Čatni od jabuka i brusnica

500 g jabuka za kuvanje, oljuštenih i sitno iseckanih
500 g jabuka za jelo u krupnim komadima
450 g seckanog luka
50 g svežeg rendanog đumbira
Kašičica crnog bibera
500 g šećera
250 g jabukovog sirćeta
500 g brusnica

Sve osim brusnica stavite u veliku šerpu s debelim dnom, zagrejte na tihoj vatri i mešajte dok se šećer ne otopi. Pustite da prokuva, pa smanjite temperaturu i bez poklopca tiho kuvajte 50 minuta, mešajući povremeno, sve dok jabuke i luk ne omekšaju, a smesa se ne zgusne i voda ne ispari. Dodajte brusnice, pa kuvajte još deset minuta, sve dok brusnice ne omekšaju. Sipajte čatni u sterilisane teglice, čuvajte na hladnom i tamnom šest meseci.