Šta znači asertivnost u ljubavi?

Sta znaci asertivnost u ljubavi? Okupiranost konceptom „kvalitetnog partnerskog odnosa proizilazi iz cinjenice da su ispunjavajuci partnerski odnosi danas sve redji, a da je razvod sve cesci epilog bracnog zivota. Da li smo za to krivi mi ili vreme u kome zivimo? Moze se reci da uzrok ove pojave lezi u savremenom drustvu, koje promovise narcizam i individualizam a devalvira romanticnu ljubav i zajednistvo, pa ipak, istrazivanja pokazuju da je razvod cesce posledica nekonstruktivne komunikacije izmedju partnera nego nedostatka ljubavi. Dalje, sve vidljiviji seksualni problemi u partnerskim odnosima jesu potpomognuti cinjenicom da je u nasoj sredini seks i dalje tabu tema, ali su pre svega prouzrokovani nedostatkom otvorene komunikacije izmedju partnera. Zasto nismo sposobni da o problemima otvoreno komuniciramo i sta nam to nedostaje da bismo u partnerskim vezama, koje tako visoko vrednujemo, bili uspesniji? Odgovor je veoma jednostavan – asertivnost. Vecina ljudi u Srbiji nije upoznata sa pojmom asertivnosti, sto i nije iznenadjujuce s obzirom na to da nasa kultura i dalje kod muskaraca visoko vrednuje agresivnost, a kod zena submisivnost. Ako imamo u vidu da je asertivnost kao komunikacijski model negde na sredini izmedju te dve krajnosti, postaje jasno zasto jos uvek ne dobija zasluzenu paznju. Biti asertivan, najjednostavnije receno, znaci biti svestan sebe i svojih zelja, i izrazavati ih na otvoren nacin. Asertivno ponasanje predstavlja put ka razvijanju samopouzdanja u komunikaciji sa drugima, a samim tim predstavlja i osnovu za bolji i kvalitetniji ljubavni zivot. Aseritivnost u komunikaciji proizlazi iz nekih sasvim logicnih, racionalnih uverenja, tako jednostavnih da ih ponekad uzimamo zdravo za gotovo, i na kraju na njih potpuno zaboravimo. Neka od tih uverenja su: • Imam pravo da izrazim svoja osecanja i potrebe. • Iznosenje sopstvenih zelja i teznji ne cini me agresivnom osobom. • Imam pravo da kazem ono sto mi smeta i sto mi se ne dopada cak i po cenu toga da se to mom partneru ne dopadne. (Najgore sto moze da se desi jeste da budete ostavljeni ali cak i ako do toga dodje, prezivecete. Niko jos nije umro od raskida). • Njegovo ili njeno ignorisanje mojih potreba me ne ponistava niti me cini manje vrednom osobom. (To moze samo da znaci da dobijate manje ali ne i da manje vredite. Samoprihvatanje je najbolja odbrana. Cak i ako vas vas partner/ka ne prihvata, vi uvek mozete da prihvatite sebe.) • Jedini nacin da saopstim sta zelim jeste kroz razgovor. Partner/ka ne ume da cita moje misli. Ukoliko zelite da procenite sebe sa aspekta asertivnosti, zapitajte se kako reagujete kada vas prodavacica u prodavnici gnjavi da kupite proizvod koji ne zelite, ili kako se ponasate kada neko preko reda dodje do saltera na koji cekate poslednjih dva sata? Kada ste u emotivnoj vezi, da li svom partneru mozete da kazete ’’ne’’ na nacin koji ga nece naljutiti, da li mozete da trazite sve sto mislite da vam pripada, i da li iz veze dobijate bas ono sto zelite? Retki su srecnici, koji u ovakvim situacijama reaguju na adekvatan nacin, ali je ohrabrujuce to da se vestine asertivnosti uce tokom celog zivota, i da nikad nije kasno za ‘’menjanje kursa’’. Nacini za usvajanje asertivnih vestina su razni, od life coachinga, individualne psihoterapije i savetovanja do grupnog ucenja kroz radionicarski rad. Saznajte vise o radionicama o asertivnosti u ljubavnim odnosima Foto: Sujin Jetkasettakorn / FreeDigitalPhotos.net Parovi koji imaju problem u komunikaciji pricaju jedno o drugom, jedno pored drugog, jedno kroz drugo-retko jedno sa drugim ili jedno drugom (Lilijan Rubin). Parovi koji imaju problem u komunikaciji pricaju jedno o drugom, jedno pored drugog, jedno kroz drugo-retko jedno sa drugim ili jedno drugom (Lilijan Rubin).

Okupiranost konceptom „kvalitetnog partnerskog odnosa proizilazi iz činjenice da su ispunjavajući partnerski odnosi danas sve ređi, a da je razvod sve češći epilog bračnog života.

Da li smo za to krivi mi ili vreme u kome živimo?

Može se reći da uzrok ove pojave leži u savremenom društvu, koje promoviše narcizam i individualizam a devalvira romantičnu ljubav i zajedništvo, pa ipak, istraživanja pokazuju da je razvod češće posledica nekonstruktivne komunikacije između partnera nego nedostatka ljubavi. Dalje, sve vidljiviji seksualni problemi u partnerskim odnosima jesu potpomognuti činjenicom da je u našoj sredini seks i dalje tabu tema, ali su pre svega prouzrokovani nedostatkom otvorene komunikacije između partnera.

Zašto nismo sposobni da o problemima otvoreno komuniciramo i šta nam to nedostaje da bismo u partnerskim vezama, koje tako visoko vrednujemo, bili uspešniji? Odgovor je veoma jednostavan – asertivnost.

Većina ljudi u Srbiji nije upoznata sa pojmom asertivnosti, što i nije iznenađujuće s obzirom na to da naša kultura i dalje kod muškaraca visoko vrednuje agresivnost, a kod žena submisivnost. Ako imamo u vidu da je asertivnost kao komunikacijski model negde na sredini između te dve krajnosti, postaje jasno zašto još uvek ne dobija zasluženu pažnju.

Biti asertivan, najjednostavnije rečeno, znači biti svestan sebe i svojih želja, i izražavati ih na otvoren način. Asertivno ponašanje predstavlja put ka razvijanju samopouzdanja u komunikaciji sa drugima, a samim tim predstavlja i osnovu za bolji i kvalitetniji ljubavni život.

Aseritivnost u komunikaciji proizlazi iz nekih sasvim logičnih, racionalnih uverenja, tako jednostavnih da ih ponekad uzimamo zdravo za gotovo, i na kraju na njih potpuno zaboravimo. Neka od tih uverenja su:

• Imam pravo da izrazim svoja osećanja i potrebe.

• Iznošenje sopstvenih želja i težnji ne čini me agresivnom osobom.

• Imam pravo da kažem ono što mi smeta i što mi se ne dopada čak i po cenu toga da se to mom partneru ne dopadne. (Najgore što može da se desi jeste da budete ostavljeni ali čak i ako do toga dođe, preživećete. Niko još nije umro od raskida).

• Njegovo ili njeno ignorisanje mojih potreba me ne poništava niti me čini manje vrednom osobom. (To može samo da znači da dobijate manje ali ne i da manje vredite. Samoprihvatanje je najbolja odbrana. Čak i ako vas vaš partner/ka ne prihvata, vi uvek možete da prihvatite sebe.)

• Jedini način da saopštim šta želim jeste kroz razgovor. Partner/ka ne ume da čita moje misli.

Ukoliko želite da procenite sebe sa aspekta asertivnosti, zapitajte se kako reagujete kada vas prodavačica u prodavnici gnjavi da kupite proizvod koji ne želite, ili kako se ponašate kada neko preko reda dođe do šaltera na koji čekate poslednjih dva sata?

Kada ste u emotivnoj vezi, da li svom partneru možete da kažete ’’ne’’ na način koji ga neće naljutiti, da li možete da tražite sve što mislite da vam pripada, i da li iz veze dobijate baš ono što želite?

Retki su srećnici, koji u ovakvim situacijama reaguju na adekvatan način, ali je ohrabrujuće to da se veštine asertivnosti uče tokom celog života, i da nikad nije kasno za ‘’menjanje kursa’’. Načini za usvajanje asertivnih veština su razni, od life coachinga, individualne psihoterapije i savetovanja do grupnog učenja kroz radioničarski rad.

Saznajte više o radionicama o asertivnosti u ljubavnim odnosima
Foto: Sujin Jetkasettakorn / FreeDigitalPhotos.net