"Samo terapijsko kloniranje"

Profesor Miodrag Stojković poznat je široj javnosti kao Evropljanin koji je prvi klonirao ljudski embrion. Iako zakleti borac protiv reproduktivnog kloniranja ljudi, kaže da bi rado klonirao rukometašku reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije.

Geneticar Miodrag Stojkovic promovisan je u gostujuceg profesora Vojnomedicinske akademije. Profesor Miodrag Stojkovic poznat je siroj javnosti kao Evropljanin koji je prvi klonirao ljudski embrion. Iako zakleti borac protiv reproduktivnog kloniranja ljudi, kaze da bi rado klonirao rukometasku reprezentaciju nekadasnje Jugoslavije. "Samo terapijsko kloniranje" Cilj terapijskog kloniranja, koje je uza specijalnost profesora Stojkovica, nije stvaranje novog bica, vec proizvodnja zdravih celija kojim se obolelo tkivo zamenjuje zdravim. Stojkovic kaze da je koriscenjem maticnih celija moguce izlecenje mnogih bolesti, medju kojima su Parkinsonova, dijabetes tip A, povrede kicmene mozdine, periferne povrede nerava, srcana oboljenja i druge. On smatra i da je duznost citavog sveta da zabrani reproduktivno kloniranje ljudi: "Moze doci do smrti ne samo ploda vec i nosioca, a s druge strane ne postoji nijedna aplikacija da bi se zato klonirala ljudska beba. Bilo je pokusaja, postoji jedna grupa ljudi koja zeli da klonira bebu. Postoji jedan slucaj gde oni pokusavaju da kloniraju jednu devojcicu koja je umrla pre 12 godina." Bez obzira na nivo ekonomsko-tehnoloskog razvoja, u nekim zemljama poput Nemacke zabranjen je rad na maticnim celijama. Stojkovic to obrazlaze ogromnim uticajem religije i crkve prilikom donosenja zakona kojim se ogranicava rad u toj oblasti. A na hipoteticko pitanje koga bi on ipak klonirao, Stojkovic kaze: "Verovatno nekog iz rukometne reprezentacije. Na primer... Recimo Isakovica. Dakle, nekoga koje u ono vreme donosio medalje ovoj zemlji, ali to je ono hipoteticki, sala." Stojkovic, koji trenutno radi u Valensiji u Spaniji, nada se da ce specijalna bolnica u Leskovcu jos ove godine biti zavrsena. To bi znacio, kako kaze, i njegov konacan povratak kuci. Pored istrazivanja na maticnim celijama, bolnica ce biti namenjena lecenju steriliteta. Stojkovic navodi da u Srbiji oko 400.000 parova ima problem da prirodnim putem stekne potomstvo.

Cilj terapijskog kloniranja, koje je uža specijalnost profesora Stojkovića, nije stvaranje novog bića, već proizvodnja zdravih ćelija kojim se obolelo tkivo zamenjuje zdravim. Stojković kaže da je korišćenjem matičnih ćelija moguće izlečenje mnogih bolesti, među kojima su Parkinsonova, dijabetes tip A, povrede kičmene moždine, periferne povrede nerava, srčana oboljenja i druge.

On smatra i da je dužnost čitavog sveta da zabrani reproduktivno kloniranje ljudi: "Može doći do smrti ne samo ploda već i nosioca, a s druge strane ne postoji nijedna aplikacija da bi se zato klonirala ljudska beba. Bilo je pokušaja, postoji jedna grupa ljudi koja želi da klonira bebu. Postoji jedan slučaj gde oni pokušavaju da kloniraju jednu devojčicu koja je umrla pre 12 godina."

Bez obzira na nivo ekonomsko-tehnološkog razvoja, u nekim zemljama poput Nemačke zabranjen je rad na matičnim ćelijama. Stojković to obrazlaže ogromnim uticajem religije i crkve prilikom donošenja zakona kojim se ograničava rad u toj oblasti.

A na hipotetičko pitanje koga bi on ipak klonirao, Stojković kaže: "Verovatno nekog iz rukometne reprezentacije. Na primer... Recimo Isakovića. Dakle, nekoga koje u ono vreme donosio medalje ovoj zemlji, ali to je ono hipotetički, šala."

Stojković, koji trenutno radi u Valensiji u Španiji, nada se da će specijalna bolnica u Leskovcu još ove godine biti završena. To bi značio, kako kaže, i njegov konačan povratak kući. Pored istraživanja na matičnim ćelijama, bolnica će biti namenjena lečenju steriliteta. Stojković navodi da u Srbiji oko 400.000 parova ima problem da prirodnim putem stekne potomstvo.