Završena prva runda o Kosovu

Na odvojenim konferencijama za novinare, učesnici prvih pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji izjasnili su se o svojim viđenjima pregovora. U toku je izlaganje albanske delagacije, a pre toga govorili su predsedavajući sastanka, zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Alber Roan i pregovarački tim Beograda.

Prva runda pregovora o statusu Kosova zavrsena u Becu, nastavak 17. marta u istom gradu, srpska strana kaze da je to korak napred. Na odvojenim konferencijama za novinare, ucesnici prvih pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji izjasnili su se o svojim vidjenjima pregovora. U toku je izlaganje albanske delagacije, a pre toga govorili su predsedavajuci sastanka, zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Alber Roan i pregovaracki tim Beograda. Zavrsena prva runda o Kosovu Kako za B92 javlja specijalna izvestacica B92 Jelena Aleksic, Roan je, iako se nekoliko puta ogradio rekavsi da ne zeli da iznosi svoj stav o statusu Kosova, rekao da je ocigledno da je situacija na Kosovu veoma teska i da svi imaju zelju da na njemu postoji multietnicko drustvo, ali da zbog ranijih dogadjaja to na neki nacin nije moguce postici, pa kao neko od resenja vidi i neku vrstu kohabitacije, odnosno tolerancije, koja bi dovela do zajednickog zivota srpske i albanske strane. Alber Roan je rekao da ce sledeca runda pregovora biti odrzana 17. marta u Becu i da ce opet biti reci o decentralizaciji. Roan je potvrdio da je u dosadsnjem toku razgovora bilo reci o decentralizaciji, prenosu nadleznosti u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike, javnih finansija, pravosudja i policije. Roan je rekao da su se predstavnici obe strane saglasili da sastav policije treba da bude u skladu s nacionalnim sastavom pojedinih opstina. Srpski pregovaraci su naveli da su zadovoljni danasnjim susretom jer su se uvek i zalagali za direktne pregovore. U ime srpskog pregovarackog tima govorio je Leon Kojen, savetnik predsednika Srbije, koji je rekao da su razgovori korak napred i da nije bilo direktnih neslaganja, ada tao pokazuje koliko su neophodni direktni pregovori Beograda i Pristine. Jedan od glavnih pregovaraca Pristine, ministar u Vladi Kosova za lokalnu samoupravu Ljutvi Haziri, becke pregovore o statusu Kosova ocenjuje kao proces koji vodi nezavisnosti. On je na konferenciji za novinare rekao da je to dobro i za Srbe koji tamo zive, a na pitanje kada je moguce ostvariti nezavisnost, odgovorio je sto pre to bolje, ako je moguce vec sutra. "Osnovni cilj kosovskih institucija je da stvore funkcionalne opstine koje ce pomagati gradjanima i omoguciti im da ostvare osnovna ljudska prava na opstinskom nivou", kaze Haziri. "Status naporedo sa standardima" Savetnik premijera Srbije Vladeta Jankovic ocenio je da ce pocetak razgovora u Becu pokazati koliko srpska delegacija moze da postigne na predstojecim pregovorima o statusu. "Pitanja statusa moraju biti resavana naporedo s pitanjima standarda. Drugim recima, tu ne mogu biti unapred donete odluke tipa Kosovo je nezavisno, pa onda resavati standarde, ukljucujuci decentralizaciju, od koje svi standardi zavise. To je ono oko cega se razilazimo, a mi se nadamo da ce ovde albanskoj strani biti jasno stavljeno do znanja da ne moze do kraja da istera svoje iskljucive i nerazumne zahteve", kaze Jankovic. Jankovic je ponovio stav da je svako nametnuto resenje neprihvatljivo, dodavsi da ce, u tom slucaju, odgovarajucu odluku o tome dati Vlada i Skupstina Srbije. Analiticar Dusan Janjic kaze da prvi sastanak pregovarackih timova u Becu mora biti shvacen kao uvod u prave pregovore i ocenjuje da je vazno da se pregovaracki tim Beograda, po povratku, prilagodi onom sto je cuo i mozda promeni startegiju. "To nije razgovor gde ce biti resavana pitanja institucionalne zastite ljudskih i manjinskih prava srpske zajednice. To se sprema za drugi krug razgovora, koji bi trebalo da pocne u aprilu. Sada je vazno da se nas tim prilagodi onom sta je cuo u Becu, mozda malo promeni strategiju, pojaca slabe tacke u argumentaciji, a da se istovremeno koncentrise na taj sledeci domen", kaze Janjic. Delegacija sa juga Srbije u Pristini Povodom pocetka pregovora o Kosovu, politicki lideri Albanaca sa juga Srbije boravili su u Pristini i naveli da bi Beograd morao da postuje prava manjina na nivou koji zahteva za kosovske Srbe. Albanski mediji na jugu Srbije navode da su delegaciju predvodili lider Demokratske partije Albanaca i predsednik Skupstine opstine Presevo Ragmi Mustafa i predsednik opstine Bujanovac i clan rukovodstva Partije za demokratsko delovanje Nagip Arifi. Delegaciju je u Skupstini Kosova primio Veton Suroi, koji slovi za zastupnika interesa Albanaca sa juga Srbije u pregovarackom timu Pristine. Mustafa kaze da je tema sastanka bila projekat decentralizacije sistema lokalne samouprave. "Pozdravili smo taj projekat jer je on slican Ohidskom sporazumu u Makedoniji, a ocekujemo da isti projekat bude primenjen i na Kosovu i na jugu Srbije, kao deo opstih reformi u Srbiji", kaze Mustafa i dodaje kako ocekuje da ce primena tih standarda na lokalnom nivou biti pokazatelj kvalitetnijeg odnosa Beograda prema manjinama, radi brzeg prikljucenja Srbije Evropskoj uniji. Kaj Ejde: Sta je vazno Bivsi specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija norveski diplomata Kaj Ejde, kaze da su pitanja manjina i vladavine prava od sustinskog znacaja za resenje statusa Kosova. "Bez toga bi resenje statusa bilo ili neprimenjivo ili bi moglo da se pokaze kao neuspelo. Bez obzira na to kakav ce status biti, mislim da je kljucna stvar shvatiti da s korupcijom, organizovanim kriminalom i nedostatkom postovanja vladavine prava to jednostvano nece funkcionisati. Politicko rukovodstvo na Kosovu mora da se sabere i da nesto uradi tim povodom", rekao je on ta BBC, prenosi Beta. Sta kazu analiticari Borut Suklje, bivsi ambasador Slovenije u Srbiji i Crnoj Gori, u listu Finance navodi da bi Evropska unija Kosovu priznala status nezavisnog privrednog entiteta s kasnijom evropskom vizijom. "Taj predlog, koji je predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Barozo izneo tokom posete Pristini, mogao bi biti tacka nekakvog vremenskog kompromisa za Kosovo. Dok predsednik Srbije Boris Tadic govori o 20 godina potpune autonomije za Kosovo, Barozo govori o nezavisnom privrednom entitetu s neodredjenim vremenskim rokom jer resenje za Kosovo mozda lezi u okviru EU, gde granice imaju manji znacaj", pise Suklje. "U razgovoru s novim predsednikom Kosova Fatmirom Seljdiuom verovatno je bila izrecena najvaznija misao, da ce EU aktivno pomagati u resavanju privrednih teskoca u Pokrajini i ukljucivanju Kosova u regionalnu zonu slobodne trgovine Zapadnog Balkana, a da ce Pokrajina biti definisana kao podrucje s posebnim trgovinskim, poreskim i carinskim rezimom", pise Suklje. Frenk Orban, potpredsednik vasingtonskog Instituta za svetsku politiku i bivsi diplomata SAD, veruje da medjunarodna zajednica nece nametnuti resenje za Kosovo jer bi to moglo, dugorocno gledano, da stvori velike probleme. "Medjunarodna zajednica se nada da ce diplomatskim putem i politikom stapa i sargarepe privoleti strane da pristanu na kompromis", izjavio je Orban za Glas Amerike. "U medjunarodnoj zajednici postoji razumevanje za srpsku poziciju. Tu treba pomenuti Kinu i Rusiju, koje podrzavaju Srbiju i Crnu Goru uglavnom zbog svoje unutrasnje politike i mogucih secesionistickih ambicija na Tibetu ili u Ceceniji, ali se i misljenje u nekim zapadnoevropskim zemljama okrece vise prema srpskom stavu, kao sto je to slucaj sa Italijom, Spanijom, pa i Nemackom", kaze Orban. "Zvanicna pozicija SAD nije formulisana i vecina politicara i analiticara smatra da ce odlucujuc faktor biti situacija na terenu. Za ostvarivanje svojih interesa na Kosovu, Beograd mora apsolutno da saradjuje s Haskim sudom i da otkloni nesposobnost Vlade SCG da shvati vaznost odrzavanja dobrih odnosa s javnoscu, Vladinim i nevladinim agencijama, institucijama i medijima u SAD i tako nacin aritkulise svoj stav i utice na javno mnjenje u SAD", zakcljucuje Orban. Hajnc Gertner iz beckog Instituta za medjunarodne odnose izjavio je da bi tema tekucih beckih pregovora o buducnosti Kosova mogla da potvrdi signale koji vec neko vreme stizu sa vise strana, da je status Kosova manje-vise vec odlucen. "Razgovori o decentralizaciji i pristup koji decentralizaciju uzima kao polaznu tacku na putu do odluke o statusu ukazuje na to da je Kosovo vec nezavisno i da pokusavaju da Srbima na Kosovu, kojih je nesto vise od 100.000, omoguce neku vrstu zastite i kod njih stvore osecaj bezbednosti, koji bi i Beograd prihvatio, a to je da Srbi dobiju neku vrstu autonomije u oblastima kao sto su policija, administracija i slicno", rekao je Gertner za BBC. Imajuci u vidu da delegacija iz Beograda insistira na rokovima za decentralizaciju, Gertner pretpostavlja da ce Rusija i Kina, suocene s vecinskim stavom u Kontakt-grupi, insistirati na znacajnim pravima i snaznoj zastiti Srba na Kosovu i da ce nastojati da ubede Srbiju da bude zadovoljna takvim resenjem. Ne vidim da ce Rusija zbog Kosova biti spremna da se suoci sa evropskim drzavama i SAD. Postoje i mnogo vazniji problemi od Kosova, kao sto je Iran. U slucaju da resenje za Kosovo bude nezavisnost, Rusija ce nastojati da za Srbe izvuce maksimum. To je sve", rekao je Gertner.

Kako za B92 javlja specijalna izveštačica B92 Jelena Aleksić, Roan je, iako se nekoliko puta ogradio rekavši da ne želi da iznosi svoj stav o statusu Kosova, rekao da je očigledno da je situacija na Kosovu veoma teška i da svi imaju želju da na njemu postoji multietničko društvo, ali da zbog ranijih događaja to na neki način nije moguće postići, pa kao neko od rešenja vidi i neku vrstu kohabitacije, odnosno tolerancije, koja bi dovela do zajedničkog života srpske i albanske strane.

Alber Roan je rekao da će sledeća runda pregovora biti održana 17. marta u Beču i da će opet biti reči o decentralizaciji. Roan je potvrdio da je u dosadšnjem toku razgovora bilo reči o decentralizaciji, prenosu nadležnosti u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike, javnih finansija, pravosuđa i policije. Roan je rekao da su se predstavnici obe strane saglasili da sastav policije treba da bude u skladu s nacionalnim sastavom pojedinih opština.

Srpski pregovarači su naveli da su zadovoljni današnjim susretom jer su se uvek i zalagali za direktne pregovore. U ime srpskog pregovaračkog tima govorio je Leon Kojen, savetnik predsednika Srbije, koji je rekao da su razgovori korak napred i da nije bilo direktnih neslaganja, ada tao pokazuje koliko su neophodni direktni pregovori Beograda i Prištine.

Jedan od glavnih pregovarača Prištine, ministar u Vladi Kosova za lokalnu samoupravu Ljutvi Haziri, bečke pregovore o statusu Kosova ocenjuje kao proces koji vodi nezavisnosti. On je na konferenciji za novinare rekao da je to dobro i za Srbe koji tamo žive, a na pitanje kada je moguće ostvariti nezavisnost, odgovorio je što pre to bolje, ako je moguće već sutra. "Osnovni cilj kosovskih institucija je da stvore funkcionalne opštine koje će pomagati građanima i omogućiti im da ostvare osnovna ljudska prava na opštinskom nivou", kaže Haziri.

"Status naporedo sa standardima"

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković ocenio je da će početak razgovora u Beču pokazati koliko srpska delegacija može da postigne na predstojećim pregovorima o statusu. "Pitanja statusa moraju biti rešavana naporedo s pitanjima standarda. Drugim rečima, tu ne mogu biti unapred donete odluke tipa Kosovo je nezavisno, pa onda rešavati standarde, uključujući decentralizaciju, od koje svi standardi zavise. To je ono oko čega se razilazimo, a mi se nadamo da će ovde albanskoj strani biti jasno stavljeno do znanja da ne može do kraja da istera svoje isključive i nerazumne zahteve", kaže Janković.

Janković je ponovio stav da je svako nametnuto rešenje neprihvatljivo, dodavši da će, u tom slučaju, odgovarajuću odluku o tome dati Vlada i Skupština Srbije.

Analitičar Dušan Janjić kaže da prvi sastanak pregovaračkih timova u Beču mora biti shvaćen kao uvod u prave pregovore i ocenjuje da je važno da se pregovarački tim Beograda, po povratku, prilagodi onom što je čuo i možda promeni startegiju.

"To nije razgovor gde će biti rešavana pitanja institucionalne zaštite ljudskih i manjinskih prava srpske zajednice. To se sprema za drugi krug razgovora, koji bi trebalo da počne u aprilu. Sada je važno da se naš tim prilagodi onom šta je čuo u Beču, možda malo promeni strategiju, pojača slabe tačke u argumentaciji, a da se istovremeno koncentriše na taj sledeći domen", kaže Janjić.

Delegacija sa juga Srbije u Prištini

Povodom početka pregovora o Kosovu, politički lideri Albanaca sa juga Srbije boravili su u Prištini i naveli da bi Beograd morao da poštuje prava manjina na nivou koji zahteva za kosovske Srbe. Albanski mediji na jugu Srbije navode da su delegaciju predvodili lider Demokratske partije Albanaca i predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa i predsednik opštine Bujanovac i član rukovodstva Partije za demokratsko delovanje Nagip Arifi. Delegaciju je u Skupštini Kosova primio Veton Suroi, koji slovi za zastupnika interesa Albanaca sa juga Srbije u pregovaračkom timu Prištine.

Mustafa kaže da je tema sastanka bila projekat decentralizacije sistema lokalne samouprave. "Pozdravili smo taj projekat jer je on sličan Ohidskom sporazumu u Makedoniji, a očekujemo da isti projekat bude primenjen i na Kosovu i na jugu Srbije, kao deo opštih reformi u Srbiji", kaže Mustafa i dodaje kako očekuje da će primena tih standarda na lokalnom nivou biti pokazatelj kvalitetnijeg odnosa Beograda prema manjinama, radi bržeg priključenja Srbije Evropskoj uniji.

Kaj Ejde: Šta je važno

Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija norveški diplomata Kaj Ejde, kaže da su pitanja manjina i vladavine prava od suštinskog značaja za rešenje statusa Kosova. "Bez toga bi rešenje statusa bilo ili neprimenjivo ili bi moglo da se pokaže kao neuspelo. Bez obzira na to kakav će status biti, mislim da je ključna stvar shvatiti da s korupcijom, organizovanim kriminalom i nedostatkom poštovanja vladavine prava to jednostvano neće funkcionisati. Političko rukovodstvo na Kosovu mora da se sabere i da nesto uradi tim povodom", rekao je on ta BBC, prenosi Beta.

Šta kažu analitičari

Borut Šuklje, bivši ambasador Slovenije u Srbiji i Crnoj Gori, u listu Finance navodi da bi Evropska unija Kosovu priznala status nezavisnog privrednog entiteta s kasnijom evropskom vizijom. "Taj predlog, koji je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izneo tokom posete Prištini, mogao bi biti tačka nekakvog vremenskog kompromisa za Kosovo. Dok predsednik Srbije Boris Tadić govori o 20 godina potpune autonomije za Kosovo, Barozo govori o nezavisnom privrednom entitetu s neodređenim vremenskim rokom jer rešenje za Kosovo možda leži u okviru EU, gde granice imaju manji značaj", piše Šuklje.

"U razgovoru s novim predsednikom Kosova Fatmirom Seljdiuom verovatno je bila izrečena najvažnija misao, da će EU aktivno pomagati u rešavanju privrednih teškoća u Pokrajini i uključivanju Kosova u regionalnu zonu slobodne trgovine Zapadnog Balkana, a da će Pokrajina biti definisana kao područje s posebnim trgovinskim, poreskim i carinskim režimom", piše Šuklje.

Frenk Orban, potpredsednik vašingtonskog Instituta za svetsku politiku i bivši diplomata SAD, veruje da međunarodna zajednica neće nametnuti rešenje za Kosovo jer bi to moglo, dugoročno gledano, da stvori velike probleme. "Međunarodna zajednica se nada da će diplomatskim putem i politikom štapa i šargarepe privoleti strane da pristanu na kompromis", izjavio je Orban za Glas Amerike.

"U međunarodnoj zajednici postoji razumevanje za srpsku poziciju. Tu treba pomenuti Kinu i Rusiju, koje podržavaju Srbiju i Crnu Goru uglavnom zbog svoje unutrašnje politike i mogućih secesionističkih ambicija na Tibetu ili u Čeceniji, ali se i mišljenje u nekim zapadnoevropskim zemljama okreće više prema srpskom stavu, kao što je to slučaj sa Italijom, Španijom, pa i Nemačkom", kaže Orban.

"Zvanična pozicija SAD nije formulisana i većina političara i analitičara smatra da će odlučujuć faktor biti situacija na terenu. Za ostvarivanje svojih interesa na Kosovu, Beograd mora apsolutno da sarađuje s Haškim sudom i da otkloni nesposobnost Vlade SCG da shvati važnost održavanja dobrih odnosa s javnošću, Vladinim i nevladinim agencijama, institucijama i medijima u SAD i tako način aritkuliše svoj stav i utiče na javno mnjenje u SAD", zakčljučuje Orban.

Hajnc Gertner iz bečkog Instituta za međunarodne odnose izjavio je da bi tema tekućih bečkih pregovora o budućnosti Kosova mogla da potvrdi signale koji već neko vreme stižu sa više strana, da je status Kosova manje-više već odlučen. "Razgovori o decentralizaciji i pristup koji decentralizaciju uzima kao polaznu tačku na putu do odluke o statusu ukazuje na to da je Kosovo već nezavisno i da pokušavaju da Srbima na Kosovu, kojih je nešto više od 100.000, omoguće neku vrstu zaštite i kod njih stvore osećaj bezbednosti, koji bi i Beograd prihvatio, a to je da Srbi dobiju neku vrstu autonomije u oblastima kao što su policija, administracija i slično", rekao je Gertner za BBC.

Imajući u vidu da delegacija iz Beograda insistira na rokovima za decentralizaciju, Gertner pretpostavlja da će Rusija i Kina, suočene s većinskim stavom u Kontakt-grupi, insistirati na značajnim pravima i snažnoj zaštiti Srba na Kosovu i da će nastojati da ubede Srbiju da bude zadovoljna takvim rešenjem. Ne vidim da će Rusija zbog Kosova biti spremna da se suoči sa evropskim državama i SAD. Postoje i mnogo važniji problemi od Kosova, kao što je Iran. U slučaju da rešenje za Kosovo bude nezavisnost, Rusija će nastojati da za Srbe izvuče maksimum. To je sve", rekao je Gertner.