Vlasnik Facebook-a odbio Yahoo

Vlasnik Facebook-a odbio Yahoo Ipak, to se dogodilo tom dvadesetdvogodisnjem bivsem studentu Harvarda, koji je poceo da programira sa deset godina, a koga danas nazivaju novim Bilom Gejtsom. Ponuda internet dzina usledila je krajem prosle godine, zasnovana na ocekivanju da ce popularnost sajta nastaviti naglo da raste do 2015. godine. Facebook je posle nepune tri godine postojanja, sedmi najposeceniji sajt na internetu sa 13 miliona registrovanih korisnika na 2.200 univerziteta , 22.000 srednjih skola i 2.000 kompanija sirom sveta. Oko 85 odsto americkih visokoskolaca ima naloge u ovoj bazi studenata, a 70 odsto njih koristi je svakodnevno. Prema procenama Yahoo-a, u narednih osam godina dostici ce 52,5 miliona korisnika u Americi, sto je 60 odsto ukupne studentske populacije koja koristi internet. Projekcija je, naravno, zasnovana i na ocekivanju da ce u narednim godinama nastati pravi bum u oglasavanju, koji bi vlasniku sajta omogucio godisnji profit od jedne milijarde dolara. Ali, vlasnik potencijalne zlatne koke je i dalje Cukerberg. Izvori iz branse ukazuju da je njegovo odbijanje uslovljeno misljenjem da moze da dobije jos vise. Karel Baloun, inzenjer koji je radio u pocetnoj fazi projekta napisao je knjigu “Facebook iznutra”, u kojoj navodi da je Cukerberg oduvek bio veoma jasan u nameri da Facebook bude uspesan nezavisan biznis. “On je mudar i ostavice sebi mogucnost izbora dok god je vreme na njegovoj strani. Cukerberg se zabavlja, sada je u poziciji o kojoj je sanjao, kako on, tako i svi koji su u biznisu sa njim.” Baloun kaze da je nekoliko kompanija sa trzisnim ucescem od nekoliko desetina milijardi dolara u obnovljenim pregovorima sa njim o prodaji sajta. Dizajniran od pocetka da bude isplativ, Facebook je oslobodjen vremenskog pritiska. Majkrosoft bi, po njegovom misljenju, mogao da ponudi dve milijarde, mozda cak i vise od toga, ako to bude zeleo. Na zalost, Majkrosoft nema istoriju uspesnih preuzimanja vebsajtova . “Da li je dve milijarde mnogo, mislim da nije. Mogli bismo biti svedoci akvizicije svakog momenta , i to mnogo vece od milijardu dolara. U svakom slucaju, Cukerberg je srecan i dobro se zabavlja”, kaze Baloun. Sta je Facebook? Lokacija Facebook je drustvena mreza i sluzi za smestanje fotografija i slanje poruka drugim clanovima, ali za najveci deo popularnosti moze da zahvali samo jednoj mogucnosti – slike drugih korisnika mozete pregledati i tokom casova, saznati sve o njima i mozda ih pozvati na sastanak. Ideja za vebsajt, prema tvrdnji autora, bila je motivisana socijalnom potrebom da na Harvardu omoguci upoznavanje ljudi koji zive u drugim domovima unutar univerziteta. Kako navodi, zeleo je da umesto postojecih pojedinacnih lista stanara svakog od domova, napravi onlajn direktorijum gde bi svi studenti mogli da budu na jednom mestu. Osnove sajta postavio je za oko nedelju dana. Radio ga je zajedno sa cimerima Krisom Hjuzom (Chris Hughes) i Dastinom Moskovicem ( Dastin Moskovitz), I iako njegov pokretac i najvise eksponiran u javnosti, Cukerberg u zajednickoj kompaniji ima ucesce od oko 30 odsto. Lansiran u februauru 2004. godine, veoma brzo se sirio Harvardom i za nekoliko nedelja vise od polovine studenata tog univerizteta bilo je registrovano. Usledila je ekspanzija na drugim elitnim univerzitetima, kao sto su Jejl, Stenford i Kolumbija. Postao je popularan i na britanskim univerzitetima , delom jer je korisnicima omogucavao da osiguraju dostupnost informacija, licnih podataka I kontaktiranja samo kolegama sa njihovog univerziteta ili posla. Postao je pravi fenomen na mrezi, sireci se naglo po drugim skolama, uprkos konkurenciji slicnih, lokalnih vebsajtova. Kako je objasnio Cukerberg, sajt je napravljen tako da su njegovi clanovi deo manjih zajednica, kao sto su skole, kompanije ili regioni , tako da svaki od njih moze da vidi profil samo onih koji su u njegovoj mrezi ili njihovi prijatelji. Cilj je bio da se korisnici osiguraju kako bi mogli da dele informacije samo sa ljudima do kojih im je stalo, zbog cega su im na raspolaganju brojne mogucnosti podesavanja i kontrole pristupa njihovim podacima. Da li je sve bas idealno? Cukerberg je u vise navrata optuzivan da je odgovoran za uznemiravanje studenata i profesora, koji su bili posledica koriscenja sajta. U jednom slucaju, profesor na Oksfordu otkrio je da je pod njegovim imenom neko napravio lazan profil ukojem se tvrdi da je bio clan Hitlerove omladine. Iako Facebook omogucava da se prijave neprijatni komentari, svega nekoliko univerziteta ima resurse da kontrolise sta se objavljuje na tim stranicama. Cukerberg ne porice da sajt ima i negativne aspekte, navodeci da nije neuobicajeno da dobija pisma u kojima se korisnici zale da provode sve svoje vreme na sajtu i da od kada ga koriste imaju manje drustvenog zivota nego ranije. “U nekom smislu nesrecna je okolnost sto sajt previse pojednostavljuje stvari. Svako od nas ima drugaciji koncept o tome sta znaci imati prijatelja i definitivno moze da prekine odnose medju ljudima. Ipak, mislim da Facebook moze samo da ojaca vec postojece zajednice”, navodi on. Bio je meta kritika i pocetkom septembra prosle godine kada je na Facebooku postavljen novi alat News feed, lista koji su neki proglasili podsticajnim za kompjutersko proganjanje. Tri dana kasnije on se obratio onlajn zajednici ciji je autor, otvorenim pismom u kojem se izvinjava za neprijatnosti, obezbedjujuci nove opcije za ocuvanje privatnosti, koje omogucuju blokiranje dostupnosti informacija onima koji nisu prijatelji sa vlasnikom, ali i braneci svoje uverenje u protok slobodnih informacija. Pocetak Da je Cukerbergova ideja o kreiranju drustvene mreze sazrevala zajedno sa njim govori i cinjenica da je jedan od njegovih prvih sajtova “Coursematch”, omogucavao studentima da vide listu svojih kolega upisanih u istu klasu. Kasnije je napravio “Facematch”, sajt sa slikama studenata sa Harvarda, a svega cetiri sata posto ih je postavio na sajt, njegov pristup interenetu je bio opozvan, a univerzitet ga je optuzio za narusavanje autorskih prava i privatnosti. Skola je navela da je Cukerberg hakovao univerzitetsku bazu podataka i pokupio slike studenata bez njihove dozvole da bi time zaradio novac. On je na optuzbe odgovorio da smatra da informacije treba da budu slobodne i dostupne publici. Ako ih je i bilo, odluke skolske uprave nikada nisu javno objavljene, tako da ostaje nejasno da li je za taj prekrsaj ikada kaznjen. Krajem 2004. godine sa Endruom Mekkalmom (Andrew McColumm) i Adamom D’ Andjelom (Adam D’Angelo) napravio je program Wirehog, koji je bio povezan sa sajtom Facebook i omogucavao je prijateljima da razmenjuju fajlove, kao sto su na primer fotografije. Da li je rodjen novi Gejts? Paralele izmedju Cukerbergera i Gejtsa zasnivaju se na cinjenici da su obojica pokrenula svoje kompanije kao devetnaetogodisnjaci. Kao i osnivac Majkrosofta, Cukerberg je odrastao u privilegovanom okruzenju. Sin ciji su roditelji zubar i psiholog, odrastao je u okrugu Vestminster i pohadjao elitnu skolu u Nju Hempsiru. Poceo je da programira sa 10 godina. Medjutim, neki smatraju da bi cak i tvorac imperije Majkrosoft oklevao pre nego bi odbio ponudu od 1,6 milijardi dolara za njegov biznis u razvoju. Postoji prica i da je Majkrosoft morao da odustane od planirane konferencijske veze u osam sati ujutru sa Cukerbergom, jer je ovaj rekao da ce u to vreme jos biti u krevetu. Mnogi su saglasni da mladi programer ima potencijal da postane veliko ime u IT svetu, ali ostaje da se vidi da li ce mu ocigledna nepredvidivost i harizma pomoci da dostigne zvezde u poslu koji se veoma razlikuje od doba u kojem je prve korake pravio Gejts. Cukerberg je posle osmisljavanja Facebooka, odlucio da godinu dana pauzira na fakultetu, da bi potom odustao od studija i posvetio se svojoj kompaniji i rastucem biznisu. Drustvene mreze nisu samo skrajnuto mesto za okupljanje mladih, a internet je od vremena kada smo uglavnom krstarili njime i citali ili preuzimali sve na sta smo nailazili, postao mesto za razmenu misljenja, fotografija i video zapisa, saradnju putem teksta, glasa i video sadrzaja. Neki na tome, ocigledno, umeju dobro da zarade. Kada je pre dve i po godine kreirao drustvenu mrezu Facebook, Mark Cukerberg (Mark Zuckerberg) verovatno nije mogao da pretpostavi da ce njegov sajt danas biti druga najposecenija internet lokacija za drustvene kontakte u Americi, a da ce on odbiti ponudu Yahooa da sajt proda za 1,6 milijardi dolara! Kada je pre dve i po godine kreirao drustvenu mrezu Facebook, Mark Cukerberg (Mark Zuckerberg) verovatno nije mogao da pretpostavi da ce njegov sajt danas biti druga najposecenija internet lokacija za drustvene kontakte u Americi, a da ce on odbiti ponudu Yahooa da sajt proda za 1,6 milijardi dolara!

Ipak, to se dogodilo tom dvadesetdvogodišnjem bivšem studentu Harvarda, koji je počeo da programira sa deset godina, a koga danas nazivaju novim Bilom Gejtsom.

Ponuda internet džina usledila je krajem prošle godine, zasnovana  na očekivanju da će popularnost sajta nastaviti naglo da raste do 2015. godine. Facebook je posle nepune tri godine postojanja, sedmi najposećeniji sajt na internetu sa 13 miliona registrovanih korisnika na 2.200 univerziteta , 22.000 srednjih škola i 2.000 kompanija širom sveta. Oko 85 odsto američkih visokoškolaca ima naloge u ovoj bazi studenata, a 70 odsto njih koristi je svakodnevno.

Prema procenama Yahoo-a, u narednih osam godina dostići će 52,5 miliona korisnika u Americi, što je 60 odsto ukupne studentske populacije koja koristi internet. Projekcija je, naravno, zasnovana i na očekivanju da će u narednim godinama nastati pravi bum u oglašavanju, koji bi vlasniku sajta omogućio godišnji profit od jedne milijarde dolara.

Ali, vlasnik potencijalne zlatne koke je i dalje Cukerberg.

Izvori iz branše ukazuju da je njegovo odbijanje uslovljeno mišljenjem da može da dobije još više.

Karel Baloun, inženjer koji je radio u početnoj fazi projekta napisao je knjigu “Facebook iznutra”, u kojoj navodi da je Cukerberg oduvek bio veoma jasan u nameri da Facebook bude uspešan nezavisan biznis.

“On je mudar i ostaviće sebi mogućnost izbora dok god je vreme na njegovoj strani. Cukerberg se zabavlja, sada je u poziciji o kojoj je sanjao, kako on, tako i svi koji su u biznisu sa njim.” 

Baloun kaže da je nekoliko kompanija sa tržišnim učešćem od nekoliko desetina milijardi dolara u obnovljenim pregovorima sa njim o prodaji sajta. Dizajniran od početka da bude isplativ, Facebook je oslobodjen vremenskog pritiska. Majkrosoft bi, po njegovom mišljenju, mogao da ponudi dve milijarde, možda čak i više od toga, ako to bude želeo. Na žalost, Majkrosoft nema istoriju uspešnih preuzimanja vebsajtova .

“Da li je dve milijarde mnogo, mislim da nije. Mogli bismo biti svedoci akvizicije svakog momenta , i to mnogo veće od milijardu dolara. U svakom slučaju, Cukerberg je srećan i dobro se zabavlja”, kaže Baloun.

Šta je Facebook?

Lokacija Facebook je društvena mreža i služi za smeštanje fotografija i slanje poruka drugim članovima, ali za najveći deo popularnosti može da zahvali samo jednoj mogućnosti – slike drugih korisnika možete pregledati i tokom časova, saznati sve o njima i možda ih pozvati na sastanak. 

Ideja za vebsajt, prema tvrdnji autora, bila je motivisana socijalnom potrebom da na Harvardu omogući upoznavanje ljudi koji žive u drugim domovima unutar univerziteta. Kako navodi, želeo je da umesto postojećih pojedinačnih lista stanara svakog od domova, napravi onlajn direktorijum gde bi svi studenti mogli da budu na jednom mestu. Osnove sajta postavio je za oko nedelju dana.

Radio ga je zajedno sa cimerima Krisom Hjuzom (Chris Hughes) i Dastinom Moskovicem ( Dastin  Moskovitz), I iako njegov pokretač i najviše eksponiran u javnosti, Cukerberg u zajedničkoj kompaniji ima učešće od oko 30 odsto.

Lansiran u februauru 2004. godine, veoma brzo se širio Harvardom i za nekoliko nedelja više od polovine studenata tog univerizteta bilo je registrovano. Usledila je ekspanzija na drugim elitnim univerzitetima, kao što su Jejl, Stenford i Kolumbija.

Postao je popularan i na britanskim univerzitetima , delom jer je korisnicima omogućavao da osiguraju dostupnost informacija, ličnih podataka I kontaktiranja samo kolegama sa njihovog univerziteta ili posla.

Postao je pravi fenomen na mreži, šireći se naglo po drugim školama, uprkos konkurenciji sličnih, lokalnih vebsajtova.

Kako je objasnio Cukerberg, sajt je napravljen tako da su njegovi članovi deo manjih zajednica, kao što su škole, kompanije ili regioni , tako da svaki od njih može da vidi profil samo onih koji su u njegovoj mreži ili njihovi prijatelji. Cilj je bio da se korisnici osiguraju kako bi mogli da dele informacije samo sa ljudima do kojih im je stalo, zbog čega su im na raspolaganju brojne mogućnosti podešavanja i kontrole pristupa njihovim podacima.

Da li je sve baš idealno?

Cukerberg je u više navrata optuživan da je odgovoran za uznemiravanje studenata i profesora, koji su bili posledica korišćenja sajta. U jednom slučaju, profesor na Oksfordu otkrio je da je pod njegovim imenom neko napravio lažan profil ukojem se tvrdi da je bio član Hitlerove omladine. Iako Facebook omogućava da se prijave neprijatni komentari, svega nekoliko univerziteta ima resurse da kontroliše šta se objavljuje na tim stranicama.

Cukerberg  ne poriče da sajt ima i negativne aspekte, navodeći da nije neuobičajeno da dobija pisma u kojima se korisnici žale da provode sve svoje vreme na sajtu i da od kada ga koriste imaju manje društvenog života nego ranije.

“U nekom smislu nesrećna je okolnost što sajt previše pojednostavljuje stvari. Svako od nas ima drugačiji koncept o tome šta znači imati prijatelja i definitivno može da prekine odnose medju ljudima. Ipak, mislim da Facebook može samo da ojača već postojeće zajednice”, navodi on.

Bio je meta kritika i početkom septembra prošle godine kada je na Facebooku postavljen novi alat News feed, lista koji su neki proglasili podsticajnim za kompjutersko proganjanje.

Tri dana kasnije on se obratio onlajn zajednici čiji je autor, otvorenim pismom u kojem se izvinjava za neprijatnosti, obezbeđujući nove opcije za očuvanje privatnosti, koje omogućuju blokiranje dostupnosti informacija onima koji nisu prijatelji sa vlasnikom,  ali i braneći svoje uverenje u protok slobodnih informacija.

Početak

Da je Cukerbergova ideja o kreiranju društvene mreže sazrevala zajedno sa njim govori i činjenica da je jedan od njegovih prvih sajtova “Coursematch”, omogućavao studentima da vide listu svojih kolega upisanih u istu klasu. Kasnije je napravio “Facematch”, sajt sa slikama studenata sa Harvarda, a svega četiri sata pošto ih je postavio na sajt, njegov pristup interenetu je bio opozvan, a univerzitet ga je optužio za narušavanje autorskih prava i privatnosti.

Škola je navela da je Cukerberg hakovao univerzitetsku bazu podataka i pokupio slike studenata bez njihove dozvole da bi time zaradio novac.

On je na optužbe odgovorio da smatra da informacije treba da budu slobodne i dostupne publici. Ako ih je i bilo, odluke školske uprave nikada nisu javno objavljene, tako da ostaje nejasno da li je za taj prekršaj ikada kažnjen.

Krajem 2004. godine sa Endruom Mekkalmom (Andrew McColumm) i Adamom D’ Anđelom  (Adam D’Angelo) napravio je program Wirehog, koji je bio povezan sa sajtom Facebook i omogućavao je prijateljima da razmenjuju fajlove, kao što su na primer fotografije.

Da li je rođen novi Gejts?

Paralele između Cukerbergera i Gejtsa zasnivaju se na činjenici da su obojica pokrenula svoje kompanije kao devetnaetogodišnjaci. Kao i osnivač Majkrosofta, Cukerberg je odrastao u privilegovanom okruženju. Sin čiji su roditelji zubar i psiholog, odrastao je u okrugu Vestminster i pohađao elitnu školu u Nju Hempširu. Počeo je da programira sa 10 godina.

Međutim, neki smatraju da bi čak i tvorac imperije Majkrosoft oklevao pre nego bi odbio ponudu od 1,6 milijardi dolara za njegov  biznis u razvoju.

Postoji priča i da je Majkrosoft morao da odustane od planirane konferencijske veze u osam sati ujutru sa Cukerbergom, jer je ovaj rekao da će u to vreme još biti u krevetu.

Mnogi su saglasni da mladi programer ima potencijal da postane veliko ime u IT svetu, ali ostaje da se vidi da li će mu očigledna nepredvidivost i harizma pomoći da dostigne zvezde u poslu koji se veoma razlikuje od doba u kojem je prve korake pravio Gejts.   

Cukerberg je posle osmišljavanja Facebooka, odlučio da godinu dana pauzira na fakultetu, da bi potom odustao od studija i posvetio se svojoj kompaniji i rastućem biznisu.

Društvene mreže nisu samo skrajnuto mesto za okupljanje mladih, a internet je od vremena kada smo uglavnom krstarili njime i čitali ili preuzimali sve na šta smo nailazili, postao mesto za razmenu mišljenja, fotografija  i video zapisa, saradnju putem teksta, glasa i video sadržaja. Neki na tome, očigledno, umeju dobro da zarade.