Ekonomija naših javnih preduzeća

Ekonomija nasih javnih preduzeca Da li smo znali da je spoljni dug Zeleznica Srbije, pre otpisa potrazivanja Pariskog i Londonskog kluba, bio 600 miliona evra? Nismo! A da li smo znali da se posle otpisa taj dug spustio na 192 miliona evra? Naravno, nismo! Da li znamo koliki je trenutni dug jednog od najvaznijih infrastrukturnih sistema u drzavi? Po svemu sudeci ne znamo, jer ga izgleda ne zna ni vodeci covek Zeleznice Srbije. Generalni direktor Zeleznice Srbije Milanko Sarancic tvrdi da je ukupan dug srpskih pruga 232 miliona evra. Vec na tom mestu pocinju nedoumice, jer ako su dugovi otpisani, a zeleznica ih povrh svega toga vraca, kako je moguce da je sadasnji dug za 40 miliona evra veci od onog koji je zakljucen u momentu otpisa. E sad, kompanija je prosle godine vratila oko 33 miliona evra (dnevno oko 80 hiljada evra), ove godine jos 12,5 miliona, ali dug raste i dostigao je 232 miliona evra. Ne treba previse osudjivati direktora Sarancica i njegovu ekipu. Najveci talog u crnom kazanu srpskih zeleznica cine ludi troskovi i luda zaduzivanja iz nesretnih devedesetih godina proslog veka. Ne bez razloga, direktor Zeleznica Srbije kaze da svakog dana moraju da planiraju obaveze i nasledjena zaduzivanja, sto su uglavnom dugovi iz osamdesetih i devedesetih godina i da oni iznose dnevno u proseku 120 hiljada evra. On je dodao da zeleznicari pregovaraju s Vladom ne bi li ona preuzela placanje inostranih obaveza srpske zeleznice. Po njegovim recima, to su uradile sve evropske drzave, pa i Hrvatska pre dve godine, i to bi, ocigledno, trebalo da bude recept za razresavanje problema srpskih lokomotive i vagona. Paralelno sa tom pricom, odvija se zavrzlama oko kreditnog zaduzivanja Naftne industrije Srbije (NIS). Svesna da bez razvojnog investiranja polako gubi regionalnu poziciju i trzisnu cenu, nacionalna naftna kompanije je odlucila da, kad vec sopstvene akumulacije nema dovoljno, potrazi novac na drugoj strani. Do nedostatnih 232 miliona evra, kolika je vrednost projekta, namerava se doci koriscenjem bankarskih kredita. U menadzmentu NIS-a su svesni da bez novog investiranja gube trzisni korak, pa ne treba da cudi sto ce od ukupne sume cak 180 miliona evra biti iskorisceno za rekonstrukciju benzinskih pumpi. To je ogledalo svake naftne kompanije i na tom mestu se, ustvari, stvara profit. Sam generalni direktor Srdjan Bosnjakovic kaze da iskustvo pokazuje da se obnovom pumpi neuporedivo povecava promet, samim tim i profit, jer se uz dodatni asrortiman i podizanje kvaliteta usluga vraca poverenja gradjana Srbije u NIS. Nekoliko neugodnih cinjenica stoje na putu poslovnog oporavka i razvoja srpskih javnih preduzeca. Naravno, NIS je u znatno boljoj poziciji, jer je njegovo poslovanje u stalnom plusu. Medjutim, proslogodisnji profit od 7 milijardi dinara (85 miliona evra) toliki je da bi kompanija morala da pravi trogodisnju pozitivu ne bi li pokrila kreditno zaduzenje. Primera radi, kvartalna dobit (jul-septembar 2006.) jednog od najvaznijih konkurentata - madjarskog MOL-a, bila je 589 miliona dolara (oko 450 miliona evra). Madjarska kompanija je bila dvadesetak puta profitabilnija od NIS-a. Ono sto se ne ostvaruje internom ekonomijom prebacuje se indirektno na drzavu. Sumornija je situacija sa Zeleznicom Srbije. Ukupan ucinak od zarade na teretnom saobracaju moze dostici 8,8 milijardi dinara (110 miliona evra), ali on se topi u sudaru sa ogromnim troskovima i novim zaduzenjima. Generalni direktor NIS-a je rekao da ce obimna ulaganja realizovati, ako Vlada Srbije dozvoli uzimanje bankarskih kredita. Da li ce Vlada Srbije dati zeleno svetlo da bi se pokucalo na bankarski salter. Naravno da hoce, a zasto i ne bi dozvolila, kad dugove ne vraca drzava, ni Vlada Srbije, vec poreski obveznici. Drzava kao galantna mama Da li smo znali da je spoljni dug Zeleznica Srbije, pre otpisa potrazivanja Pariskog i Londonskog kluba, bio 600 miliona evra? Nismo! A da li smo znali da se posle otpisa taj dug spustio na 192 miliona evra? Naravno, nismo!

Da li smo znali da je spoljni dug Železnica Srbije, pre otpisa potraživanja Pariskog i Londonskog kluba, bio 600 miliona evra? Nismo! A da li smo znali da se posle otpisa taj dug spustio na 192 miliona evra? Naravno, nismo! Da li znamo koliki je trenutni dug jednog od najvažnijih infrastrukturnih sistema u državi? Po svemu sudeći ne znamo, jer ga izgleda ne zna ni vodeći čovek Železnice Srbije.

Generalni direktor Železnice Srbije Milanko Šarančić tvrdi da je ukupan dug srpskih pruga 232 miliona evra. Već na tom mestu počinju nedoumice, jer ako su dugovi otpisani, a železnica ih povrh svega toga vraća, kako je moguće da je sadašnji dug za 40 miliona evra veći od onog koji je zaključen u momentu otpisa. E sad, kompanija je prošle godine vratila oko 33 miliona evra (dnevno oko 80 hiljada evra), ove godine još 12,5 miliona, ali dug raste i dostigao je 232 miliona evra.

Ne treba previše osuđivati direktora Šarančića i njegovu ekipu. Najveći talog u crnom kazanu srpskih železnica čine ludi troškovi i luda zaduživanja iz nesretnih devedesetih godina prošlog veka. Ne bez razloga, direktor Železnica Srbije kaže da svakog dana moraju da planiraju obaveze i nasleđena zaduživanja, što su uglavnom dugovi iz osamdesetih i devedesetih godina i da oni iznose dnevno u proseku 120 hiljada evra. On je dodao da železničari pregovaraju s Vladom ne bi li ona preuzela plaćanje inostranih obaveza srpske železnice. Po njegovim rečima, to su uradile sve evropske države, pa i Hrvatska pre dve godine, i to bi, očigledno, trebalo da bude recept za razrešavanje problema srpskih lokomotive i vagona.

Paralelno sa tom pričom, odvija se zavrzlama oko kreditnog zaduživanja Naftne industrije Srbije (NIS). Svesna da bez razvojnog investiranja polako gubi regionalnu poziciju i tržišnu cenu, nacionalna naftna kompanije je odlučila da, kad već sopstvene akumulacije nema dovoljno, potraži novac na drugoj strani. Do nedostatnih 232 miliona evra, kolika je vrednost projekta, namerava se doći korišćenjem bankarskih kredita. U menadžmentu NIS-a su svesni da bez novog investiranja gube tržišni korak, pa ne treba da čudi što će od ukupne sume čak 180 miliona evra biti iskorišćeno za rekonstrukciju benzinskih pumpi. To je ogledalo svake naftne kompanije i na tom mestu se, ustvari, stvara profit. Sam generalni direktor Srđan Bošnjaković kaže da iskustvo pokazuje da se obnovom pumpi neuporedivo povećava promet, samim tim i profit, jer se uz dodatni asrortiman i podizanje kvaliteta usluga vraća poverenja građana Srbije u NIS.

Nekoliko neugodnih činjenica stoje na putu poslovnog oporavka i razvoja srpskih javnih preduzeća. Naravno, NIS je u znatno boljoj poziciji, jer je njegovo poslovanje u stalnom plusu. Međutim, prošlogodišnji profit od 7 milijardi dinara (85 miliona evra) toliki je da bi kompanija morala da pravi trogodišnju pozitivu ne bi li pokrila kreditno zaduženje. Primera radi, kvartalna dobit (jul-septembar 2006.) jednog od najvažnijih konkurentata - mađarskog MOL-a, bila je 589 miliona dolara (oko 450 miliona evra). Mađarska kompanija je bila dvadesetak puta profitabilnija od NIS-a. Ono što se ne ostvaruje internom ekonomijom prebacuje se indirektno na državu.

Sumornija je situacija sa Železnicom Srbije. Ukupan učinak od zarade na teretnom saobraćaju može dostići 8,8 milijardi dinara (110 miliona evra), ali on se topi u sudaru sa ogromnim troškovima i novim zaduženjima. Generalni direktor NIS-a je rekao da će obimna ulaganja realizovati, ako Vlada Srbije dozvoli uzimanje bankarskih kredita.

Da li će Vlada Srbije dati zeleno svetlo da bi se pokucalo na bankarski šalter. Naravno da hoće, a zašto i ne bi dozvolila, kad dugove ne vraća država, ni Vlada Srbije, već poreski obveznici.