ECB intervenisala sa 156 mlrd. evra

Reč je o najvećem iznosu ubačenom na tržište u istoriji te banke, višem čak i od 69 milijardi evra nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Evropska centralna banka u poslednja dva dana na trziste ubacila 156 milijardi evra da bi stabilizovala finansijska trzista. Rec je o najvecem iznosu ubacenom na trziste u istoriji te banke, visem cak i od 69 milijardi evra nakon teroristickih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. ECB intervenisala sa 156 mlrd. evra Ponudjena sredstva je preuzelo 49 banaka evrozone po bancinoj standardnoj stopi od cetiri posto, radi sprecavanja nelikvidnosti na novcanom trzistu potresenom globalnim sirenjem krize na trzistu drugorazrednih hipotekarnih zajmova u SAD. Korak evropske banke usledio je posto je japanska centralna banka ubacila 8,4 milijarde dolara na trziste novca, u situaciji naglog pada akcija na berzi u Tokiju i zabrinutosti na kreditnom trzistu u svetu. Kako bi izbegle da problemi u americkom bankarskom sistemu prerastu u globalnu finansijsku krizu, osim japanske i evropske centralne banke, intervenisale su i centralne banke u Australiji i Sjedinjenim Americkim Drzavama Potezu ECB je prethodilo saopstenje najvece francuske banke BNP Paribas o zamrzavanju imovine tri fonda zbog krize na americkom trzistu drugorazrednih hipotekarnih kredita. Vrednost imovine ta tri fonda u proslih nekoliko nedelja je naglo pala - sa 2,075 milijardi evra na 1,593 milijardi. U SAD se poslednjih sedmica povecao broj gradjana koji vise nisu u stanju da otplacuju takozvane visoko rizicne kredite, koje su uzeli kako bi kupili nekretnine, a posledice toga osecaju i finansijski sistemi sirom sveta, jer banke izvan SAD koje su investirale u americko trziste stambenih kredita sada, kada se deo tih zajmova ne otplacuje, beleze gubitke. Centralne banke sirom sveta prinudjene da intervenisu

Ponuđena sredstva je preuzelo 49 banaka evrozone po bančinoj standardnoj stopi od četiri posto, radi sprečavanja nelikvidnosti na novčanom tržištu potresenom globalnim širenjem krize na tržištu drugorazrednih hipotekarnih zajmova u SAD.

Korak evropske banke usledio je pošto je japanska centralna banka ubacila 8,4 milijarde dolara na tržište novca, u situaciji naglog pada akcija na berzi u Tokiju i zabrinutosti na kreditnom tržištu u svetu.

Kako bi izbegle da problemi u američkom bankarskom sistemu prerastu u globalnu finansijsku krizu, osim japanske i evropske centralne banke, intervenisale su i centralne banke u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama

Potezu ECB je prethodilo saopštenje najveće francuske banke BNP Paribas o zamrzavanju imovine tri fonda zbog krize na američkom tržištu drugorazrednih hipotekarnih kredita. Vrednost imovine ta tri fonda u prošlih nekoliko nedelja je naglo pala - sa 2,075 milijardi evra na 1,593 milijardi.

U SAD se poslednjih sedmica povećao broj građana koji više nisu u stanju da otplaćuju takozvane visoko rizične kredite, koje su uzeli kako bi kupili nekretnine, a posledice toga osećaju i finansijski sistemi širom sveta, jer banke izvan SAD koje su investirale u američko tržište stambenih kredita sada, kada se deo tih zajmova ne otplaćuje, beleže gubitke.