Susret Tadića i Šoljoma

"Srbija se protivi nezavisnosti Kosova, kao i jednostranom proglašenju i priznanju suvereniteta te pokrajine. Samo dogovor dve strane i kompromis mogu da garantuju stabilnost u regionu", ponovio je predsednik Srbije Boris Tadić novinarima u subotičkom restoranu "Stara picerija", nakon sastanka sa mađarskim predsednikom Laslom Šoljomom.

Tadic je posle neformalnog susreta sa Laslom Soljomom izrazio zahvalnost zbog principijelnog stava Madjarske po pitanju Kosova. "Srbija se protivi nezavisnosti Kosova, kao i jednostranom proglasenju i priznanju suvereniteta te pokrajine. Samo dogovor dve strane i kompromis mogu da garantuju stabilnost u regionu", ponovio je predsednik Srbije Boris Tadic novinarima u subotickom restoranu "Stara picerija", nakon sastanka sa madjarskim predsednikom Laslom Soljomom. Susret Tadica i Soljoma Prema Tadicu, Srbija podrzava ideju dvojnog drzavljanstva koju od maticne zemlje traze vojvodjanski Madjari, jer smatra da je to dobar put ka relativiziranju granica i tesnjem povezivanju pripadnika iste nacije. Tadic je u tom kontekstu podrzao zalaganje predsednika Soljoma za kulturnim jedinstvom Madjara u karpatskom basenu, isticuci da to nacelo vazi i za sve druge narode u regionu pa i sire. Soljom je pozdravio pocetak rasprave o zakonu o drzavljanstvu u Skupsetini Srbije i ukazao da taj posao tek predstoji u madjarskom parlamentu. Soljom je podsetio na susret sa Tadicem i hrvatskim predsednikom Stipom Mesicem prosle nedelje na tromedji tri zemlje, i istakao da bi ekoloska i privredna saradnja u toj oblasti mogla da postane primer za citavu Evropu. Soljom je ranije danas izrazio zadovoljstvo sto se u Srbiji postuju kolektivna prava nacionalnih manjina koje, kroz nacionalne savete, imaju pravo na manjinsku samoupravu. Na konferenciji za novinare posle posete madjarskoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini, Soljom je ocenio da je ipak nuzno da se zakonskim okvirom odredi model za funkcionisanje saveta, koji jos nije usvojen u Srbiji. Predsednik Madjarske je rekao kako posetu vojvodjanskim Madjarima treba posmatrati kao deo posete madjarskim nacionalnim zajednicama koje zive van matice. "To simbolizira i kako mi posmatramo madjarsku naciju, kao kulturnu celinu nedeljivu granicama. Takvo kulturno jedinstvo priznajemo, naravno, i svim drugim narodima", rekao je Soljom. U osvrtu na razgovor sa liderima politickih stranaka vojvodjanskih Madjara, Soljom je rekao da je razumljiva osetljivost i zabrinutost zbog ulaska Madjarske u sengenski vizni rezim i ocenio da su osnovani zahtevi za dobijanje dvojnog drzavljanstva. On je dodao i da bez obzira na taj zahtev ne treba olako odbaciti i druga resenja kao sto su uvodjenje malogranicnih propusnica i refundacija troskova izdavanja viza. Na proslavi u osnovnoj skoli u Cantaviru, koja od danas umesto dosadasnjeg naziva "Narodni heroji" nosi ime Janka Sibinjanina, odnosno Janosa Hunjadija, Soljom je rekao da mu je drago sto je skola dobila ime heroja koji na ovim prostorima medju svim narodima simbolise borca za slobodu. "Skolovanje na maternjem jeziku je preduslov za ocuvanje kulturnog identiteta. Posebno mi je drago sto ovde u Subotici vidim da ima takvih mogucnosti", rekao je Soljom, isticuci i znacaj posete Uciteljskom fakultetu na madjarskom nastavnom jeziku. On je posebno istakao i znacaj medjuregionalne saradnje u kojoj Srbija i Madjarska zajednickim projektima mogu da dodju do sredstava Evropske unije i tako unapredjuju ekonomiju. Predsednik Madjarske je rekao da u Suboticu nije dosao na poziv neke od stranaka vojvodjanskih Madjara, iako je u protokolu bilo najavljeno da je posetu organizovao Savez vojvodjanskih Madjara. Soljom sa strankama vojvodjanskih Madjara Soljom ponovo je na sastanku s predstavnicima svih stranaka madjarske nacionalne zajednice u Vojvodini podrzao zahtev vojvodjanskih Madjara za dvojnim drzavljanstvom. Predsednik najjace stranke Madjara u Vojvodini, Saveza vojvodjanskih Madjara, Istvan Pastor kazao je da je predsednik Madjarske izneo i nekoliko znacajnih ocena: "Po njegovom dubokom uverenju, nema nikakvih prepreka da se u tom smislu izvrse izmene madjarskog zakona o drzavljanstvu", kaze on. Pastor je rekao i da je Soljom istakao da ce uloziti sav svoj uticaj da se politicka klima u Madjarskoj u vezi s pitanjem dvojnog drzavljanstva promeni: "Rekao je i da danas ne vidi dovoljnu politicku volju u madjarskom parlamentu da se taj zakon za cije je donosenje potrebna dvotrecinska vecina i donese". Lider Demokratske stranke vojvodjanskih Madjara Andras Agoston ocekuje da ce za vojvodjanske Madjare biti olaksica po uvodjenju sengenskog viznog rezima. Agoston je dodao da je jedinstven stav Madjara u Vojvodini da je dvojno drzavljanstvo najbolje resenje. "To nije samo interes Madjara u Vojvodini, posto je poznato kakvi su demografski podaci. Dvojno drzavljanstvo bi omogucilo da ovdasnji Madjari odlaze na rad u Madjarsku, koja ima manjak radne snage", kaze on. "To je i logicno ako se prisetimo da ovdasnje stanovnistvo jos iz 60-ih godina proslog veka ima naviku odlaska na rad u inostranstvo", rekao je Agoston. Lideri stranaka Madjara u Vojvodini ocenili su kako je zajednicki susret najbolji dokaz priblizavanja stranaka ciji su proslost obelezili zestoki sukobi. Lider Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara, Pal Sandor, kazao je da vojvodjanski Madjari moraju razmisljati i o zajednickom kandidatu za predsednika Srbije: "Da ne bi gospodin Tadic zaboravio da je dobio 50.000 glasova od Madjara, pa onda radi sta hoce. Ako mu treba 50.000 glasova on mora da krene s nama u razgovor.". Predsednik Madjarske urucio je danas u madjarskom konzulatu u Subotici posebna drzavna priznanja dobitnicima iz Vojvodine.

Prema Tadiću, Srbija podržava ideju dvojnog državljanstva koju od matične zemlje traže vojvođanski Mađari, jer smatra da je to dobar put ka relativiziranju granica i tešnjem povezivanju pripadnika iste nacije.

Tadić je u tom kontekstu podržao zalaganje predsednika Šoljoma za kulturnim jedinstvom Mađara u karpatskom basenu, ističuci da to načelo važi i za sve druge narode u regionu pa i šire.

Šoljom je pozdravio početak rasprave o zakonu o državljanstvu u Skupšetini Srbije i ukazao da taj posao tek predstoji u mađarskom parlamentu.

Šoljom je podsetio na susret sa Tadićem i hrvatskim predsednikom Stipom Mesićem prošle nedelje na tromeđi tri zemlje, i istakao da bi ekološka i privredna saradnja u toj oblasti mogla da postane primer za čitavu Evropu.

Šoljom je ranije danas izrazio zadovoljstvo što se u Srbiji poštuju kolektivna prava nacionalnih manjina koje, kroz nacionalne savete, imaju pravo na manjinsku samoupravu.

Na konferenciji za novinare posle posete mađarskoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini, Šoljom je ocenio da je ipak nužno da se zakonskim okvirom odredi model za funkcionisanje saveta, koji još nije usvojen u Srbiji.

Predsednik Mađarske je rekao kako posetu vojvođanskim Mađarima treba posmatrati kao deo posete mađarskim nacionalnim zajednicama koje žive van matice.

"To simbolizira i kako mi posmatramo mađarsku naciju, kao kulturnu celinu nedeljivu granicama. Takvo kulturno jedinstvo priznajemo, naravno, i svim drugim narodima", rekao je Šoljom.

U osvrtu na razgovor sa liderima političkih stranaka vojvođanskih Mađara, Šoljom je rekao da je razumljiva osetljivost i zabrinutost zbog ulaska Mađarske u šengenski vizni režim i ocenio da su osnovani zahtevi za dobijanje dvojnog državljanstva.

On je dodao i da bez obzira na taj zahtev ne treba olako odbaciti i druga rešenja kao što su uvođenje malograničnih propusnica i refundacija troškova izdavanja viza.

Na proslavi u osnovnoj školi u Čantaviru, koja od danas umesto dosadašnjeg naziva "Narodni heroji" nosi ime Janka Sibinjanina, odnosno Janoša Hunjadija, Šoljom je rekao da mu je drago što je škola dobila ime heroja koji na ovim prostorima među svim narodima simboliše borca za slobodu.

"Školovanje na maternjem jeziku je preduslov za očuvanje kulturnog identiteta. Posebno mi je drago što ovde u Subotici vidim da ima takvih mogućnosti", rekao je Šoljom, ističući i značaj posete Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku.

On je posebno istakao i značaj međuregionalne saradnje u kojoj Srbija i Mađarska zajedničkim projektima mogu da dođu do sredstava Evropske unije i tako unapređuju ekonomiju.

Predsednik Mađarske je rekao da u Suboticu nije došao na poziv neke od stranaka vojvođanskih Mađara, iako je u protokolu bilo najavljeno da je posetu organizovao Savez vojvođanskih Mađara.

Šoljom sa strankama vojvođanskih Mađara

Šoljom ponovo je na sastanku s predstavnicima svih stranaka mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini podržao zahtev vojvođanskih Mađara za dvojnim državljanstvom.

Predsednik najjače stranke Mađara u Vojvodini, Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor kazao je da je predsednik Mađarske izneo i nekoliko značajnih ocena:

"Po njegovom dubokom uverenju, nema nikakvih prepreka da se u tom smislu izvrše izmene mađarskog zakona o državljanstvu", kaže on.

Pastor je rekao i da je Šoljom istakao da će uložiti sav svoj uticaj da se politička klima u Mađarskoj u vezi s pitanjem dvojnog državljanstva promeni: "Rekao je i da danas ne vidi dovoljnu političku volju u mađarskom parlamentu da se taj zakon za čije je donošenje potrebna dvotrećinska većina i donese".

Lider Demokratske stranke vojvođanskih Mađara Andraš Agošton očekuje da će za vojvođanske Mađare biti olakšica po uvođenju šengenskog viznog režima.

Agošton je dodao da je jedinstven stav Mađara u Vojvodini da je dvojno državljanstvo najbolje rešenje.

"To nije samo interes Mađara u Vojvodini, pošto je poznato kakvi su demografski podaci. Dvojno državljanstvo bi omogućilo da ovdašnji Mađari odlaze na rad u Mađarsku, koja ima manjak radne snage", kaže on.

"To je i logično ako se prisetimo da ovdašnje stanovništvo još iz 60-ih godina prošlog veka ima naviku odlaska na rad u inostranstvo", rekao je Agošton.

Lideri stranaka Mađara u Vojvodini ocenili su kako je zajednički susret najbolji dokaz približavanja stranaka čiji su prošlost obeležili žestoki sukobi.

Lider Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, Pal Šandor, kazao je da vojvođanski Mađari moraju razmišljati i o zajedničkom kandidatu za predsednika Srbije: "Da ne bi gospodin Tadić zaboravio da je dobio 50.000 glasova od Mađara, pa onda radi šta hoće. Ako mu treba 50.000 glasova on mora da krene s nama u razgovor.".

Predsednik Mađarske uručio je danas u mađarskom konzulatu u Subotici posebna državna priznanja dobitnicima iz Vojvodine.