Da li i vi patite od "zimskog bluza"? Poremećaj zaista postoji, a evo kako da se "izlečite"

Manje sunčeve svetlosti, hladniji dani, duže noći i manje vremena koje provodimo napolju; sve to može uticati na naše mentalno blagostanje, kažu stručnjaci i ističu kako u ovim kasnijim mesecima u godini, a posebno kako dublje ulazimo u jesen i počinjemo razmišljati o zimi, mnogi od nas mogu doživeti promenu raspoloženja, što je uobičajeno.

Zdravstveni stručnjaci su otkrili zašto se to tačno događa, kako se možemo nositi s tim promenama i kako možemo ublažiti simptome i poboljšati raspoloženje.

"Zimska tuga ili zimski bluz naziv je koji često označava sezonski afektivni poremećaj, a odnosi se na vrstu depresije koja se obično javlja tokom jeseni i zime, kada je smanjena izloženost prirodnoj sunčevoj svetlosti", objasnio je za Foks njuz didžital (Fox News Digital) istraživač i psihijatar sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, dr Rajan Saltan. On dodaje:

"Reč je o poznatom stanju mentalnog zdravlja koje karakterišu promene u raspoloženju i ponašanju, a koje slede sezonski obrazac".

"Iako mnogi ljudi tokom zime doživljavaju blaže promene raspoloženja, ovaj poremećaj predstavlja teži i klinički značajniji oblik ovog stanja", kaže doktor Saltan, a iako tačan uzrok zimskog bluza nije u potpunosti proučen, veruje se da njegovom razvoju doprinosi nekoliko faktora. Jedan od primarnih je, kaže, smanjena izloženost sunčevoj svetlosti tokom jesenjih i zimskih meseci.

"Smanjenje prirodnog svetla može poremetiti cirkadijalni ritam i uticati na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i melatonina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna", objašnjava dr Saltan. Uz manjak svetla, dodaje, na poremećaj u velikoj meri utiču i genetski faktori, odnosno neravnoteža u određenim moždanim hemikalijama i promene u nivoima melatonina i serotonina.

Koji su simptomi sezonskog afektivnog poremećaja?

Prema dr Sultanu, simptomi zimskog bluza ili sezonskog afektivnog poremećaja mogu varirati u težini, ali obično uključuju sledeće:

• stalna osećanja tuge, beznađa ili anksioznosti;
• niska energija i povećan umor;
• povećana potreba za snom i teško buđenje ujutru;
• želja za ugljenim hidratima i debljanje;
• poteškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka;
• izolacija i smanjeno interesovanje za aktivnosti;
• razdražljivost i pojačana osetljivost na odbijanje.

"Važno je napomenuti da se ovi simptomi obično javljaju u kasnu jesen ili rano u zimu i povlače se u proleće kada se dnevno svetlo poveća", istakao je dr Saltan i evo šta savetuje.

• Koristite svetlosnu terapiju koja emituje svetlost punog spektra, imitirajući prirodnu sunčevu svetlost.
• Vežbajte. Redovna fizička aktivnost, čak i u zatvorenom prostoru, može poboljšati raspoloženje i nivo energije. Razmotrite aktivnosti kao što su joga, ples ili vežbanje s opremom.
• Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja. Održavajte doslednu rutinu odlaska na spavanje i buđenja u isto vreme svaki dan, savetuje. "Pravilan i kvalitetan san može pozitivno uticati na raspoloženje."
• Pazite na ishranu. Unosite uravnoteženu ishranu s fokusom na celovitu, hranljivu hranu. Pripazite na unos šećera i ugljenih hidrata, što može dovesti do padova energije. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi poput lososa, mogu pozitivno uticati na poboljšanje raspoloženja.
• Ostanite socijalno povezani. "Ostajte u kontaktu s prijateljima i voljenima. Družite se i učestvujte u aktivnostima s drugima, čak i ako to znači virtuelno", nastavlja dr Saltan.
• Postavite ciljeve i imajte strukturu, jer to može pružiti osećaj svrhe i postignuća.
• Vežbajte meditaciju ili tehnike opuštanja za upravljanje stresom i anksioznošću. To može poboljšati raspoloženje i mentalno stanje.
• Provedite vreme napolju koliko god je to moguće tokom dana, čak i ako je oblačno.
• Brinite se o sebi. Bavite se aktivnostima koje volite, savetuje lekar.