Ispovest Beograđanke: Mislila je da je pronašla savršenog muža, a onda je otkrila njegovu mračnu stranu

Svega par meseci nakon svadbe, Jelena je shvatila da je njen suprug kockar, da je zavistn od kladionice i spreman da da poslednji dinar iz kuće za tiket. To je na kraju i uradio, ali na samom početku je sve bilo sasvim drugačije.

- Tada, svakako, nije bilo nikakvih naznaka da nešto nije u redu. Sve je teklo veoma fino, lepo i harmonično. Uvek me je ostavljala bez daha činjenica da je on uvek tako pun razumevanja za sve, nesklon svađama i bilo kakvim konfrontacijama. Neretko sam se osećala loše kada bih prigovorila nešto, jer je on uvek bio tako smiren i staložen - počinje svoju priču Jelena za "24 sata".

Ali, kako kaže ova hrabra Beograđanka, kao da mu je sklapanje braka dalo zeleno svetlo, on je polako počeo da otkriva svoje pravo lice. Malo po malo, počeo je da nestaje novac. Prvo je nestala kirija za stan.

- U našem skromnom, iznajmljenom stanu, kirija je, pored takođe skromnih primanja, bila najveći izdatak, za koji se odvajalo odmah nakon plaćanja prethodne kirije. Naravno, nije odmah priznao da je novac za kiriju nestao u kladionici. Jedna od prvih rečenica, kojom vas napadnu kada ih suočite sa onim što su učinili jeste: ”Zar ja? Kako samo smeš tako nešto da me pitaš?! Ti misliš da sam ja lud?!”, da bi završili rečenicom ”Kladionica nije kockanje, to svi rade!” ,priseća se ona.

Budući da se tek porodila i da je još bila u vrlo osetljivom stanju, odlučila je da na prve signale zažmuri na jedno oko. Njen tek venčani suprug bio je spreman da je ostavi bukvalno bez ičega, maltene bez krova nad glavom, a strah od takve spoznaje može potpuno da parališe čoveka. I zato je ostala, sačekala sa onom svima nama tako dobro poznatom nadom - možda će stvari postati bolje.

Ali nisu.

Muž je samo napravio pauzu, pa je ponovo nastavio po starom. Samo je ovog puta počeo sve dobro da krije, pa je prosto pretresanje veša pre pranja postajalo kao lov na tikete. Davao je razne sume, od 50 dinara do par hiljada i nije planirao da stane. Možda i jeste, ali je zavisnost već uveliko uzela maha, kao što to obično biva. Kada je pokušala da ga suoči sa činjenicom da ima ozbiljan problem, dobila je reakciju tipičnu za zavisnike - negiranje.

Kladionica, kocka, kockanje, klađenje

- Kockari imaju takav mentalni sklop da će pokušati da prikriju ono što rade dokle god mogu. Ma koliko to nezamislivo izgledalo i bilo. Znaju da rade nešto što nema smisla, ali će pokušavati da istraju u tome. Mene je to uvek ostavljalo bez teksta i u čudu, jer nisam mogla da verujem da je neko spreman da izmisli svakojake scenarije, ne bi li sakrio da je potrošio novac na kladionicu - kaže naša sagovornica.

Brak nije dugo trajao, te je proteklo svega godinu dana od trenutka kada je Jelena shvatila u čemu je problem do konačnog razlaza. Ali to je bilo godinu dana pravog mučenja.

- U tih godinu dana on je postao neko drugi, natmuren, neveseo, ogorčen na život, a na neki sasvim mazohistički način, uživao je u klađenju i prikrivanju istog. U tih godinu dana, on je dosta vremenski bio odsutan. U jednom periodu je bio van zemlje, pokušavajući da zaradi ono što nije mogao ovde, a tek tada, kada smo beba i ja ostale same, shvatila sam da smo zaista same. I da ja moram da skupim snagu i da se borim za nas dve. Ništa nije zaradio, samo se zadužio te je to trebalo izmiriti. U takvom jednom nezdravom okruženju, gde se novac krije i nestaje, gde se laže i pretvara, dani izgledaju kao godine, nikad ne znate šta možete da očekujete, šta će se desiti, da li ćete imati dovoljno da namirite osnovne životne potrebe. Ta konstantna nelagoda sa kojom živite frustrira i potpuno obezvređuje - iskrena je Jelena.

U takvoj situaciji, ona je bila svesna da joj je potrebna pomoć. Pošto njena porodica i prijatelji nisu znali za problem, odlučila je da se obrati njegovima. I dočekalo ju je neprijatno iznenađenje - oni su znali o čemu se radi, ali su ga u potpunosti podržavali. Kao u velikom broju slučajeva, kladionicu nisu smatrali zavisnošću niti ozbiljnim problemom, a činjenica da su Jelena i njena ćerkica jedva preživljavale jer je on sav novac tošio u kladionici nikoga nije zabrinjavala. Srećom, razumevanje je pronašla kada se obratila svojoj porodici, a to joj je dalo snagu da konačno prelomi i ostavi ga.

To se desilo pre nepune dve godine, jednog posebnog utorka. Kada je shvatila da je muž uzeo 350 dinara, poslednjih 350 dinara, koje je namenila za ručak detetu, i uplatio tiket, shvatila je da više ne može da trpi. Ona je o tome pisala na svom blogu TashOnLash.

- Upravo sam uhvatila sebe kako računam i brojim dane, nisam to uradila odavno. Taj utorak je bio tačka na i. Tada se desilo da je dete ostalo bez ručka, da bi on otišao u kladionicu. Za mene i dete je to bio presudni trenutak. Nisam ni u ludilu pomišljala da bi dotle išao. Ali, možda je i dobro što jeste, jer je takav postupak govorio milion reči. Za mene i dete je značio novi početak. Tako je i bilo. A mi smo sada sjajno. Oporavila sam se i fizički i psihički. Neverovatno je kako se ovakvi problemi odraze na telo. Zdravstveno sam bila gore nego ikad u tom periodu. Astma, od koje bolujem deceniju unazad, je tada bila u punom jeku i znatno se pogoršala. Srećom, sve je gotovo. Mir i zadovoljstvo koje sada imam i koji gradim sa svojom kćerkom ne bih menjala ni za šta na svetu - ističe ona.

Danas su te ružne stvari iza njih, a Jelena je ostala u kontaktu sa bivšim suprugom zbog ćerke. Viđaju se, kaže, ali i to sve zavisi od njegovog raspoloženja. Kad dobije u kladionici, srećan i raspoložen. Kad izgubi, ne javlja se. Ne postoji.

Ćerkica zna da tata ne živi sa njima, ali ne zna zašto. Razgovor o stanju u porodici tek sledi, tek predstoji objašnjenje zašto tata ne dolazi češće da je vidi.

Ovo je, nažalost, problem s kojim se veliki broj žena u Srbiji suočava, a još je veći problem činejnica da ljudi kladionicu jednostavno ne prihvataju kao problem. To je normalno, kažu, običan hobi. Ali nije. I, što je najgore, simptome je vrlo teško uočiti.

- Volela bih da mogu da kažem ”na sledeće stavke obratite pažnju”, ali ne mogu. Kako ovde pričamo o kockanju, prevashodno klađenju, za koje većina ljudi ne misli da je problem, teško je uočiti da li postoji problem. Posebno otežava činjenica da oni to kriju. Veoma podmuklo i vešto. Ono što bih mogla jeste da dam savet ženama koje su se našle u istoj situaciji i ženama koje su odlučile da ostanu u takvoj situaciji zarad porodice. Nemojte biti žrtva, već pamet u glavu, stegnite zube i borite se za sebe, svoju decu i bolje sutra, ma koliko ovo kliše i otrcano zvučalo, tako je. Jer bolje je bukvalno ispred vas, nalazi se za odluku dalje. Budite odlučne, verujte u sebe i ne dozvolite da vam iko govori kako je grehota razoriti porodicu, jer porodica nije to što bi trebalo da bude kad je jedan član sistematski uništava - zaključuje ova hrabra mama iz Beograda.