Moraju li deca zaista da piju mleko? Stručnjaci otkrivaju da li je ovo istina ili zabluda
Svi smo čuli te priče o mleku... Dobro je za vaše telo, prirodno je i izgrađuje jake kosti. I mnogi su kao deca pili nekoliko čaša mleka dnevno zbog zdravlja. Ali, da li je to zaista tako?
Utorak, 07.02.2023.
12:50
Mnogi od nas su dok su bili deca od roditelja dobijali, ako ne nekoliko čaša mleka, onda barem jednu pred spavanje. Međutim, da li je mleko zaista toliko zdravo ili je to samo zabluda? Evo kaže nauka po tom pitanju.
Iako je mleko dobar izvor proteina, kalcijuma i vitamina D, drugi izvori hrane takođe obezbeđuju ove hranljive materije. Štaviše, nema dokaza da pijenje mleka smanjuje frakture kostiju, a previše pijenja može dovesti do anemije i može doprineti gojaznosti, tvrde stručnjaci.
"Da li je deci zaista potrebno mleko? Ne, naravno da ne. Većina ljudi na svetu ne pije mleko nakon što se odviknu od majčinog mleka, a ipak dobija adekvatnu ishranu", smatra Ejmi Lanou, profesorka ishrane na Univerzitetu Severne Karoline u Ešvilu
Dobre strane mleka
Većina ljudi je čula da kalcijum u mleku pomaže da vam rastu jake kosti. Mleko je takođe obogaćeno vitaminom D, koji obično sintetiše koža kada ljudi provode vreme na suncu, ali koji se teško može dobiti iz ishrane, jer se prirodno nalazi u samo nekoliko namirnica kao što su masna riba, žumanca i goveđa jetra.
Nedostatak vitamina D može izazvati rahitis, bolest u kojoj ljudi razvijaju savijene i oslabljene kosti, a takođe je vezan za druge probleme, kao što su bolesti mišića i nerava.
"Mleko je bogat izvor proteina i kalorija, što je važno za decu koja rastu. Neuhranjenost je i dalje problem, čak i među decom u razvijenom svetu. Izbirljivi ljudi se možda bore da unesu dovoljno proteina i kalorija u svoju ishranu, a mleko je lak način, bogat hranljivim materijama, za isporuku tih kalorija", rekao je dr Džonaton Megvajer, pedijatar u bolnici Sent Majkl u Torontu.
Zablude vezane za mleko
Neka nova istraživanja o tome da li mleko zapravo održava kosti jakiim ne idu baš u prilog toj tvrdnji. Studija iz 2013. objavljena u časopisu "JAMA Pediatrics" otkrila je da deca koja žive u zemljama sa nižim stopama konzumiranja mleka imaju niže stope preloma od onih zemalja u kojima se pije mleko.
"Ideja da su deci potrebni veoma visoki nivoi kalcijuma da bi im kosti bile jake, može da se svrsta u zablude. Nekoliko studija sugeriše da je uticaj na kosti kada deca vežbaju ili obavljaju drugu fizičku aktivnost glavni faktor u rastu kostiju", tvrdi Lanou.
Takođe, profesorka smatra da i u drugim namirnicma ima dosta kalcijuma.
"Kalcijum se može naći u mnogim drugim izvorima hrane osim mleka, uključujući orašaste plodove, pasulj i zelenilo. A najbolji način da se deca dobro brinu o kostima je da izađu napolje i igraju se", rekla je Lanou za "Live Science".
Što se tiče vitamina D, i on se može naći u raznim vrstama hrane, što važi i za proteine.
"Iako je vitamin D svakako esencijalni nutrijent, on se prirodno ne nalazi u mleku, tako da su i druge obogaćene namirnice kao što su žitarice, sok od pomorandže i sojino mleko podjednako dobri izvori. A količina proteina koje sadrži mleko se takođe može naći u mnogim drugim namirnicama, na primer u pasulju i jajima", navodi Lanou.
Loše strane mleka
Šećer u mleku može da izazove i probleme kod nekih ljudi, smatra dr Džonaton Megvajer, pedijatar u bolnici Sent Majkl u Torontu.
"Tri četvrtine svetske populacije ima netoleranciju na laktozu ili ne može udobno da svari laktozu, šećer koji se nalazi u mleku. Kalcijum takođe može da inhibira apsorpciju gvožđa, što znači da pijenje previše mleka može dovesti do anemije", kaže je Megvajer.
Napitak pun kalorija takođe može da podstakne gojaznost. Studija iz decembra 2014. godine pokazala je da su predškolci koji piju tri ili više porcija mleka dnevno verovatnije viši, ali i manje ili više gojazni.
Punomasno mleko ima visok nivo zasićenih masti, što je povezano sa zdravstvenim problemima. A neke studije sugerišu da niskomasno i obrano mleko nije isto, jer se ljudi osećaju manje siti nakon što ga popiju.
Još jedan problem je što ako popijete izvesnu količinu mleka, onda možda nećete pojesti neku drugu zdravu hranu
"Ako dete zaista popije tri porcije kravljeg mleka, kako će ono imati mesta za povrće, mahunarke i nemasne proteine", pita se Lanou.
Zdravstvene prednosti pijenja mleka sa različitim ukusima, smatra ovaj stručnjak, su još sumnjivije.
"Čaša čokoladnog mleka sa niskim sadržajem masti ima isti broj kalorija iz šećera kao čaša koka-kole ili pepsija", rekao je Lanou
Zaključak
Megvajer je otkrio da deca imaju dobre zalihe gvožđa i nivo vitamina D na oko dve čaše mleka dnevno, što je trenutna preporuka Američke akademije za pedijatriju.
"Mleko možda nije superhrana, ali pruža vredne hranljive materije koje je teško uneti deci na druge načine", rekao je Magvajer.
S druge strane, ako dete jednostavno mrzi ukus ili ima problema sa varenjem mleka, roditelji ne moraju da ga guraju, navodi Megvajer. Kaže da im roditelji umesto toga mogu poslužiti drugu hranu kako bi bili sigurni da njihova deca dobijaju sve potrebne stvari.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare