Grip je stigao

Grip je stigao Grip izaziva virus. Virus gripa pripada familiji Influenza viridae, a influenca - ime virusa je postalo poznato i van medicinskih krugova. Postoji nekoliko tipova virusa koji se oznacavaju velikim slovima abecede, u okviru kojih se nalaze podtipovi koji su dobili svoje brojeve. Neki od virusa su dobili i „geografsko ime“ po delovima sveta u kojima su „poharali“ stanovnistvo u blizoj ili daljoj proslosti. Svake godine se neki od njih pojavi sa svojim specificnostima koje se ispolje tokom epidemije. Kako se »zakaci« grip? Veoma jednostavno - bolesno dete (ili odrasli) zarazi zdravo, nevakcinisano. Izvor je, dakle, bolesno dete (ili odrasli) u kome se virus razmnozava. Kako su disajni organi mesto gde se virus prvo nastani, odatle se lako izbacuje u spoljasnju sredinu - kijanjem i kasljanjem. Kada virus dospe u disajne puteve, on se zakaci za celije sluzokoze gornjih respiratornih organa (pre svega nos, grlo, dusnik) i munjevito se ubacuje u unutrasnjost celije. Tamo se ponasa veoma ruzno - koristi pogodnosti celije domacina da bi se razmnozavao, a kada se umnozi, nezahvalno ubija »krevet u kome je spavao«. Tada izlazi iz celije trazeci druge »zrtve« u kojima se razmnozava. Virus gripa ogoljuje delove sluzokoze disajnih organa, a ovako gola sluznica je bogata nervima koji zapocinju refleks kaslja. Kada dete kaslje, ono izbacuje kapljice sluzi brzinom od preko sto kilometara na sat. Naravno, u te kapljice se uvalio virus gripa koji se brzo siri, i u okolini obolelog deteta je pravi nevidljivi oblak virusa influence. Ako se u blizini nadje zdravo dete, virus ulazi u njegove disajne organe, pa postoji velika mogucnost za pojavu oboljenja. Sta razlikuje virus gripa od drugih zimskih virusa? Svi respiratorni virusi manje ili vise ostecuju sluzokozu disajnih organa, ali virus gripa to radi u mnogo vecem obimu. Njegovo sirenje unutar organizma obolelog deteta je mnogo brze u odnosu na druge zimske viruse, pa se zbog virusa gripa daleko cesce javljaju komplikacije, od kojih su neke veoma ozbiljne. Za grip je karakteristicno da je to bolest citavog organizma, jer virus putem krvi dospeva u skoro sve delove tela. Vecina drugih zimskih virusa traje nekoliko dana. Obicno deca posle tri- cetiri dana visoke temperature zivnu, i u toku par narednih dana potpuno ozdrave (naravno, pod uslovom da se nesto ne iskomplikuje). Grip traje najmanje pet do sedam dana, a kod mladje dece ili osetljivih malisana i duze! Tipicne su i »porodicne epidemije« gde skoro svi clanovi familije obole. Za razliku od svojih »zimskih srodnika«, virus influenze je otporniji i duze opstaje u spoljnoj sredini, pa se lakse i brze prenosi, a samim tim i brze putuje - prelazeci iz zemlje u zemlju, pa se prosiri u citave delove kontinenata za nekoliko nedelja. Koji su simptomi i znaci bolesti - kako gripozno dete izgleda? Onima koji su imali grip ne treba mnogo pricati, pa mogu da preskoce ovaj odeljak. Prvi znaci gripa se ne razlikuju bitno od ostalih infekcija - dete se prvo »potuli« - izgubi uobicajenu zivost, a potom se javljaju sledeci simptomi i znaci: 1. Povisena telesna temperatura Iako svako dete ima posebnu reakciju na viruse, kod vecine malisana uz grip ide veoma visoka temperatura. Ona je uslovljena prodorom virusa iz sluzokoze u krv, kojom ovaj opasni mikroagresor stize u sve kutke detetovog tela. Naravno, odbrambeni (imunoloski) sistem vodi pravi »mikrorat« sa virusom, pri cemu se oslobadjaju supstance koje dovode do povecanja telesne temperature. Karakteristicno je da prvih dana bolesti vecina dece prilicno lose reaguje na lekove koji obaraju visoku temperaturu, sto roditelje dovodi u veoma tezak polozaj. Cak se desi da temperatura poraste posle leka (srecom retko), sto je zaista uznemirujuce. Zato treba u pomoc »prizvati« tusiranje mlakom vodom, narocito u intervalima izmedju dve doze antipiretika. 2. Dete veoma lose izgleda - lose opste stanje Veliki broj zimskih virusa (koji nisu grup) uzrokuju los izgled deteta, ali je za njih skoro tipicno da se po obaranju visoke telesne temperature deca oraspoloze i izgledaju kao da nisu bolesna. Nazalost, kod gripa ovo nije slucaj. Vecina gripoznih malisana je skoro stalno lose - i kad imaju i kad nemaju visoku temperaturu. Ovo je narocito prisutno prvih dana bolesti. Deca su po pravilu adinamicna (»vuce ih krevet«), gube interes za okolinu (ne vrede ni omiljene igracke, cak ni crtani filmovi i igrice ne pomazu), a mladja deca su »kenjkava«. Lose spavaju, a buncanje nije retka pojava. I za ovaj aspekt gripa je kriva ogromna invazivnost virusa koji prodire u krv, ali i njegova snaga kojom se odupire odbrambenom sistemu decjeg organizma. Losem stanju doprinosi dugotrajna visoka temperatura, ali i: 3.Oslabljen apetit Los apetit je obavezni pratilac influence, ali pored odbijanja hrane, deca nerado uzimaju i tecnost. Jedan broj malisana (narocito mladji) povraca, pa je problem dodatno uvecan. Visoka temperatura »susi« dete - dolazi do gubitka vece kolicine tecnosti, a ako se tecnost ne unosi dovoljno, nastaje dehidracija (manjak tecnosti u organizmu). To doprinosi pogorsanju ionako loseg stanja deteta, ali i slabi njegovu sposobnost da se bori sa opasnim virusom. Zato je od ogromnog znacaja da se dete »naliva« i tako spreci nepozeljni gubitak tecnosti iz organizma. 4.Curenje nosa i kasalj Ovo su neizbezni pratioci gripa. Naglasili smo da se virus prvo naseli u gornjim delovima respiratornog sistema, a nos je prvi na udaru. Kada virus razori celije sluzokoze nosa, dolazi do otkrivanja nervnih zavrsetaka koji su odgovorni za zapocinjanje refleksa kijanja. Kijanje je »dizajnirano« da izbaci neko strano telo u nosu, ali ovde se samo izbacuju virusi koji se kupaju u kapljicama sluzi koje lete svuda unaokolo. U nosu postoje zlezde koje tokom invazije virusa luce ogromne kolicine sluzi koja delimicno curi iz nosa, ali u jos vecoj meri »lije« niz grlo deteta, stvarajuci dodatne probleme. Zato je nosic zapusen, slinav, pa dete otezano dise. Kasalj nastaje iz dva razloga. Prvi je pomenuti sekret iz nosa koji se sliva niz grlo i nadrazuje gornje delove dusnika (traheje), pa se izaziva refleks kaslja. Drugi, vazniji razlog je direktno unistavanje celija koje cine sluzokozu grla i dusnika (ali i drugih delova respiratornog sistema). Ovako »ogoljena« sluznica je veoma nadrazljiva jer nervi koji izazivaju kasalj »vire« ispod delova gde je virus napravio stetu. Tako dete veoma dugo i nadrazajno kaslje, ali bez korisnog efekta kaslja. Prisutan je samo »pogorsavajuci efekat«, jer dete dok kaslje - cestice sluzi lete brzinom oko 150 kilometara na sat, vazdusna struja ostecuje ionako ostecenu sluzokozu disajnih organa. Naravno, kijanje i kasljanje »pomazu« rasejavanje virusa i njegovo »osvajanje« zdrave decice. 5.Bolovi i »lomnost u celom telu« Nema gripa bez bolova! Veca deca jasno opisuju da ih sve boli. Potpuna »lomnost« i bolovi »u kostima i misicima« su prilicno karakteristicni za grip. Nije retka glavobolja (»cela me glava boli«) koja moze da prethodi mucnini i povracanju. Ovaj bolni sindrom je takodje rezultat prodora virusa u ceo organizam, pa i u nervni sistem koji prenosi bolne drazi, ali je delom i posledica borbe organizma sa virusom. Uzasna je kombinacija veoma visoke telesne temperature i opsteg bolnog stanja, koja se cesto desava tokom gripa. Srecom, lekovi za obaranje visoke temperature (antipiretici) su istovremeno i lekovi protiv bolova (analgetici), pa se detetu ipak moze olaksati ovo prilicno nedostojanstveno stanje. Kako se grip leci? -Obaranje povisene temperature je veoma vazno, ne samo zbog olaksanja koje donosi detetu, vec i zbog cinjenice da ce se tako smanjiti gubitak tecnosti iz organizma. Antipiretici (lekovi koji obaraju temperaturu) su i analgetici - dakle smanjuju bol, pa ce detetu biti dvojako lakse. *Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet, Miralgin...) je dobar izbor i moze se davati kao sirup, a kod dece koja povracaju, ili jednostavno nece da progutaju lek, treba stavljati supozitorije (cepice). Oni su odlicna alternativa i kod onih sto ne povracaju, jer »dobar stomak« treba cuvati za preko potreban unos tecnosti. U pojedinim zemljama postoje i intramuskularni preparati paracetamola. *Ibuprofen (Brufen) je lek koji je takodje veoma efikasan. On se daje samo kao sirup, a ima jednu malu prednost u odnosu na paracetamol - ima i antizapaljenski efekat (ovo nije presudno u terapiji gripa). Neka deca bolje »reaguju« na jedan, a neka na drugi antipiretik, ali to roditelji brzo provale, pa pravilno odaberu lekic. Lekovi se daju u skladu sa dozama koje preporuci pedijatar, i u intervalu koji ne sme da bude manji od cetiri sata. Vazno je biti u kontaktu sa pedijatrom, jer su se doze nekih antipiretika promenile (na primer kod Brufena), a to nije promenjeno i u uputstvu za koriscenje leka. Pored lekova, tu je i tusiranje mlakom vodom. Ovo se moze ponavljati bez straha od »komplikacija« (zablude tipa - dobice upalu pluca), a narocito su dobre izmedju dve doze leka, ili ako dete nije dobro odreagovalo na antipiretik. Vazno je ponoviti da dete NE SME da bude pretopljeno, naprotiv - kada »gori«, ostavite ga samo u pelenici ili gacicama! Vecina dece se sama leci - njihov imunoloski sistem otera virus, pa se dete polako oporavi i vrati normalnom zivotu. Zato se lecenje gripa kod vecine dece svodi na pomoc da se izbore sa odvratnim virusom. -Otpusavanje nosica Treba koristiti fizioloski rastvor, ali ne treba bezati ni od kapi za nos (Efedrin za male, Olynth, Nafazol, Adrianol T... za vece) koje bezbedno mogu da se koriste cetiri do pet dana (postujuci preporucene doze). -Obezbedjivanje dovoljnog unosa tecnosti je veoma vazno za dete. Dete NE SME da dehidrira, zato je vazno da se postuje princip »cesto po malo«, narocito kod dece koja povracaju. I ona koja ne povracaju treba stalno da se nude (nekada i teraju) da piju, jer zbog loseg apetita i mucnine nece sama da traze. Voda (naravno negazirana), ohladjeni (ne ledeni), blagi cajevi (ne jaki - ruski, indijski i sl.) i negazirani sokovi (breskva, kajsija ...) su idealni napici. Treba izbegavati kisele napitke (jake limunade, oranzade) i gazirane sokove, jer mogu da provociraju povracanje. Dete ne treba terati da jede na silu, a treba mu davati laksu hranu. Ako nece da jede - ne mora, ali mora da pije! -Borba protiv dosadnog kaslja Terapija antitusicima (Sinecod, Sinetus, Omnitusm Pholcodin...) se sprovodi kada se deca »razdiru« kasljuci, i kada im se zato poremeti san. To su lekovi »smirivaci« kaslja. Antitusici ne lece uzrok kaslja, vec »guse« nadrazajni kasalj. Ipak se daju, jer prekidaju zacarani krug sve veceg ostecenja sluznice grla i dusnika. Treba postovati preporucene doze i prestati sa njihovom upotrebom kada kasalj prodje, jer tada prestaje potreba da se smiruje nesto cega vise nema. -Antivirusni lekovi Treba znati da postoje lekovi protiv virusa gripa. To nisu klasicni antibiotici, vec »antivirotici« koji mogu znacajno da umanje tezinu bolesti i skrate tok gripa, ali i smanje verovatnocu nastanka komplikacija. Terapija je efikasna ako se zapocne na vreme - sto pre! Ovi lekovi su se prvo davali samo narocito rizicnim pacijentima (pretezno starim i bolesnicima koji imaju dugotrajne iscrpljujuce bolesti), ali se poslednjih par godina daju i deci. Ostaje nada da ce i kod nas biti sire dostupni (jos uvek su skupi). Komplikacije gripa se lece svaka posebno, ali u dogovoru sa pedijatrom. Kako grip moze da se spreci? Na dva nacina. Prvi (ne savetujemo) je da se do proleca ne izlazi iz kuce i da se u nju niko ne prima! Pravi nacin je vakcinacija! U praksi vecina dece lepo izgura grip i od njega se potpuno oporavi. Komplikacije koje mogu da nastanu su odlican razlog da SVAKO DETE mora da bude pod budnim okom roditelja. Oni treba da budu u kontaktu sa pedijatrom koji ce znati da isprati bolest i na vreme reaguje u slucaju eventualnih komplikacija. Ass. dr Goran Vukomanovic, pedijatar Prelezan grip ostavlja kratkotrajan imunitet, ali ipak dovoljan da u istoj sezoni ne moze dva puta da se dobije isti virus. Izvor: YUMAMA Krece sezona gripa...kako nastaju i kako spreciti smrkave nosice

Grip izaziva virus. Virus gripa pripada familiji Influenza viridae, a influenca - ime virusa je postalo poznato i van medicinskih krugova. Postoji nekoliko tipova virusa koji se označavaju velikim slovima abecede, u okviru kojih se nalaze podtipovi koji su dobili svoje brojeve. Neki od virusa su dobili i „geografsko ime“ po delovima sveta u kojima su „poharali“ stanovništvo u bližoj ili daljoj prošlosti. Svake godine se neki od njih pojavi sa svojim specifičnostima koje se ispolje tokom epidemije.

Kako se »zakači« grip?

Veoma jednostavno - bolesno dete (ili odrasli) zarazi zdravo, nevakcinisano.

Izvor je, dakle, bolesno dete (ili odrasli) u kome se virus razmnožava. Kako su disajni organi mesto gde se virus prvo nastani, odatle se lako izbacuje u spoljašnju sredinu - kijanjem i kašljanjem.

Kada virus dospe u disajne puteve, on se zakači za ćelije sluzokože gornjih respiratornih organa (pre svega nos, grlo, dušnik) i munjevito se ubacuje u unutrašnjost ćelije. Tamo se ponaša veoma ružno - koristi pogodnosti ćelije domaćina da bi se razmnožavao, a kada se umnoži, nezahvalno ubija »krevet u kome je spavao«. Tada izlazi iz ćelije tražeći druge »žrtve« u kojima se razmnožava. Virus gripa ogoljuje delove sluzokože disajnih organa, a ovako gola sluznica je bogata nervima koji započinju refleks kašlja. Kada dete kašlje, ono izbacuje kapljice sluzi brzinom od preko sto kilometara na sat. Naravno, u te kapljice se uvalio virus gripa koji se brzo širi, i u okolini obolelog deteta je pravi nevidljivi oblak virusa influence. Ako se u blizini nađe zdravo dete, virus ulazi u njegove disajne organe, pa postoji velika mogućnost za pojavu oboljenja.

Šta razlikuje virus gripa od drugih zimskih virusa?

Svi respiratorni virusi manje ili više oštećuju sluzokožu disajnih organa, ali virus gripa to radi u mnogo većem obimu. Njegovo širenje unutar organizma obolelog deteta je mnogo brže u odnosu na druge zimske viruse, pa se zbog virusa gripa daleko češće javljaju komplikacije, od kojih su neke veoma ozbiljne. Za grip je karakteristično da je to bolest čitavog organizma, jer virus putem krvi dospeva u skoro sve delove tela.

Većina drugih zimskih virusa traje nekoliko dana. Obično deca posle tri-  četiri dana visoke temperature živnu, i u toku par narednih dana potpuno ozdrave (naravno, pod uslovom da se nešto ne iskomplikuje). Grip traje najmanje pet do sedam dana, a kod mlađe dece ili osetljivih mališana i duže!
Tipične su i »porodične epidemije« gde skoro svi članovi familije obole.

Za razliku od svojih »zimskih srodnika«, virus influenze je otporniji i duže opstaje u spoljnoj sredini, pa se lakše i brže prenosi, a samim tim i brže putuje - prelazeći iz zemlje u zemlju, pa se proširi u čitave delove kontinenata za nekoliko nedelja.

Koji su simptomi i znaci bolesti - kako gripozno dete izgleda?

Onima koji su imali grip ne treba mnogo pričati, pa mogu da preskoče ovaj odeljak.

Prvi znaci gripa se ne razlikuju bitno od ostalih infekcija - dete se prvo »potuli« - izgubi uobičajenu živost, a potom se javljaju sledeći simptomi i znaci:

1. Povišena telesna temperatura
Iako svako dete ima posebnu reakciju na viruse, kod većine mališana uz grip ide veoma visoka temperatura. Ona je uslovljena prodorom virusa iz sluzokože u krv, kojom ovaj opasni mikroagresor stiže u sve kutke detetovog tela. Naravno, odbrambeni (imunološki) sistem vodi pravi »mikrorat« sa virusom, pri čemu se oslobađaju supstance koje dovode do povećanja telesne temperature.
Karakteristično je da prvih dana bolesti većina dece prilično loše reaguje na lekove koji obaraju visoku temperaturu, što roditelje dovodi u veoma težak položaj. Čak se desi da temperatura poraste posle leka (srećom retko), što je zaista uznemirujuće. Zato treba u pomoć »prizvati« tuširanje mlakom vodom, naročito u intervalima između dve doze antipiretika.

2. Dete veoma loše izgleda - loše opšte stanje
Veliki broj zimskih virusa (koji nisu grup) uzrokuju loš izgled deteta, ali je za njih skoro tipično da se po obaranju visoke telesne temperature deca oraspolože i izgledaju kao da nisu bolesna. Nažalost, kod gripa ovo nije slučaj. Većina gripoznih mališana je skoro stalno loše - i kad imaju i kad nemaju visoku temperaturu. Ovo je naročito prisutno prvih dana bolesti. Deca su po pravilu adinamična (»vuče ih krevet«), gube interes za okolinu (ne vrede ni omiljene igračke, čak ni crtani filmovi i igrice ne pomažu), a mlađa deca su »kenjkava«. Loše spavaju, a buncanje nije retka pojava.
I za ovaj aspekt gripa je kriva ogromna invazivnost virusa koji prodire u krv, ali i njegova snaga kojom se odupire odbrambenom sistemu dečjeg organizma. Lošem stanju doprinosi dugotrajna visoka temperatura, ali i:

3.Oslabljen apetit

Loš apetit je obavezni pratilac influence, ali pored odbijanja hrane, deca nerado uzimaju i tečnost. Jedan broj mališana (naročito mlađi) povraća, pa je problem dodatno uvećan. Visoka temperatura »suši« dete - dolazi do gubitka veće količine tečnosti, a ako se tečnost ne unosi dovoljno, nastaje dehidracija (manjak tečnosti u organizmu). To doprinosi pogoršanju ionako lošeg stanja deteta, ali i slabi njegovu sposobnost da se bori sa opasnim virusom. Zato je od ogromnog značaja da se dete »naliva« i tako spreči nepoželjni gubitak tečnosti iz organizma.

4.Curenje nosa i kašalj

Ovo su neizbežni pratioci gripa. Naglasili smo da se virus prvo naseli u gornjim delovima respiratornog sistema, a nos je prvi na udaru. Kada virus razori ćelije sluzokože nosa, dolazi do otkrivanja nervnih završetaka koji su odgovorni za započinjanje refleksa kijanja. Kijanje je »dizajnirano« da izbaci neko strano telo u nosu, ali ovde se samo izbacuju virusi koji se kupaju u kapljicama sluzi koje lete svuda unaokolo.
U nosu postoje žlezde koje tokom invazije virusa luče ogromne količine sluzi koja delimično curi iz nosa, ali u još većoj meri »lije« niz grlo deteta, stvarajući dodatne probleme. Zato je nosić zapušen, slinav, pa dete otežano diše.

Kašalj nastaje iz dva razloga. Prvi je pomenuti sekret iz nosa koji se sliva niz grlo i nadražuje gornje delove dušnika (traheje), pa se izaziva refleks kašlja. Drugi, važniji razlog je direktno uništavanje ćelija koje čine sluzokožu grla i dušnika (ali i drugih delova respiratornog sistema). Ovako »ogoljena« sluznica je veoma nadražljiva jer nervi koji izazivaju kašalj »vire« ispod delova gde je virus napravio štetu. Tako dete veoma dugo i nadražajno kašlje, ali bez korisnog efekta kašlja. Prisutan je samo »pogoršavajući efekat«, jer dete dok kašlje - čestice sluzi lete brzinom oko 150 kilometara na sat, vazdušna struja oštećuje ionako oštećenu sluzokožu disajnih organa.

Naravno, kijanje i kašljanje »pomažu« rasejavanje virusa i njegovo »osvajanje« zdrave dečice.

5.Bolovi i »lomnost u celom telu«
Nema gripa bez bolova!
Veća deca jasno opisuju da ih sve boli. Potpuna »lomnost« i bolovi »u kostima i mišićima« su prilično karakteristični za grip. Nije retka glavobolja (»cela me glava boli«) koja može da prethodi mučnini i povraćanju. Ovaj bolni sindrom je takođe rezultat prodora virusa u ceo organizam, pa i u nervni sistem koji prenosi bolne draži, ali je delom i posledica borbe organizma sa virusom.
Užasna je kombinacija veoma visoke telesne temperature i opšteg bolnog stanja, koja se često dešava tokom gripa. Srećom, lekovi za obaranje visoke temperature (antipiretici) su istovremeno i lekovi protiv bolova (analgetici), pa se detetu ipak može olakšati ovo prilično nedostojanstveno stanje.

Kako se grip leči?

-Obaranje povišene temperature

je veoma važno, ne samo zbog olakšanja koje donosi detetu, već i zbog činjenice da će se tako smanjiti gubitak tečnosti iz organizma.

Antipiretici (lekovi koji obaraju temperaturu) su i analgetici - dakle smanjuju bol, pa će detetu biti dvojako lakše.

*Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet, Miralgin...) je dobar izbor i može se davati kao sirup, a kod dece koja povraćaju, ili jednostavno neće da progutaju lek, treba stavljati supozitorije (čepiće). Oni su odlična alternativa i kod onih što ne povraćaju, jer »dobar stomak« treba čuvati za preko potreban unos tečnosti. U pojedinim zemljama postoje i intramuskularni preparati paracetamola.

*Ibuprofen (Brufen) je lek koji je takođe veoma efikasan. On se daje samo kao sirup, a ima jednu malu prednost u odnosu na paracetamol - ima i antizapaljenski efekat (ovo nije presudno u terapiji gripa). Neka deca bolje »reaguju« na jedan, a neka na drugi antipiretik, ali to roditelji brzo provale, pa pravilno odaberu lekić.

Lekovi se daju u skladu sa dozama koje preporuči pedijatar, i u intervalu koji ne sme da bude manji od četiri sata. Važno je biti u kontaktu sa pedijatrom, jer su se doze nekih antipiretika promenile (na primer kod Brufena), a to nije promenjeno i u uputstvu za korišćenje leka.

Pored lekova, tu je i tuširanje mlakom vodom. Ovo se može ponavljati bez straha od »komplikacija« (zablude tipa - dobiće upalu pluća), a naročito su dobre između dve doze leka, ili ako dete nije dobro odreagovalo na antipiretik.

Važno je ponoviti da dete NE SME da bude pretopljeno, naprotiv - kada »gori«, ostavite ga samo u pelenici ili gaćicama!

Većina dece se sama leči - njihov imunološki sistem otera virus, pa se dete polako oporavi i vrati normalnom životu. Zato se lečenje gripa kod većine dece svodi na pomoć da se izbore sa odvratnim virusom.

-Otpušavanje nosića

Treba koristiti fiziološki rastvor, ali ne treba bežati ni od kapi za nos (Efedrin za male, Olynth, Nafazol, Adrianol T... za veće) koje bezbedno mogu da se koriste četiri do pet dana (poštujući preporučene doze).

-Obezbeđivanje dovoljnog unosa tečnosti

je veoma važno za dete. Dete NE SME da dehidrira, zato je važno da se  poštuje princip »često po malo«, naročito kod dece koja povraćaju. I ona koja ne povraćaju treba stalno da se nude (nekada i teraju) da piju, jer zbog lošeg apetita i mučnine neće sama da traže.

Voda (naravno negazirana), ohlađeni (ne ledeni), blagi čajevi (ne jaki - ruski, indijski i sl.) i negazirani sokovi (breskva, kajsija ...) su idealni napici. Treba izbegavati kisele napitke (jake limunade, oranžade) i gazirane sokove, jer mogu da provociraju povraćanje.

Dete ne treba terati da jede na silu, a treba mu davati lakšu hranu. Ako neće da jede - ne mora, ali mora da pije!

-Borba protiv dosadnog kašlja

Terapija antitusicima (Sinecod, Sinetus, Omnitusm Pholcodin...) se sprovodi kada se deca »razdiru« kašljući, i kada im se zato poremeti san. To su lekovi »smirivači« kašlja. Antitusici ne leče uzrok kašlja, već »guše« nadražajni kašalj. Ipak se daju, jer prekidaju začarani krug sve većeg oštećenja sluznice grla i dušnika. Treba poštovati preporučene doze i prestati sa njihovom upotrebom kada kašalj prođe, jer tada prestaje potreba da se smiruje nešto čega više nema.

-Antivirusni lekovi

Treba znati da postoje lekovi protiv virusa gripa. To nisu klasični antibiotici, već »antivirotici« koji mogu značajno da umanje težinu bolesti i skrate tok gripa, ali i smanje verovatnoću nastanka komplikacija. Terapija je efikasna ako se započne na vreme - što pre! Ovi lekovi su se prvo davali samo naročito rizičnim pacijentima (pretežno starim i bolesnicima koji imaju dugotrajne iscrpljujuće bolesti), ali se poslednjih par godina daju i deci. Ostaje nada da će i kod nas biti šire dostupni (još uvek su skupi).

Komplikacije gripa se leče svaka posebno, ali u dogovoru sa pedijatrom.

Kako grip može da se spreči?

Na dva načina. Prvi (ne savetujemo) je da se do proleća ne izlazi iz kuće i da se u nju niko ne prima!

Pravi način je vakcinacija!

U praksi većina dece lepo izgura grip i od njega se potpuno oporavi. Komplikacije koje mogu da nastanu su odličan razlog da SVAKO DETE mora da bude pod budnim okom roditelja. Oni treba da budu u kontaktu sa pedijatrom koji će znati da isprati bolest i na vreme reaguje u slučaju eventualnih komplikacija.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar