Eko-vinogradarstvo

Eko-vinogradarstvo Polako postajemo svesni sve stete koju smo planeti naneli zagadjenjem, globalnim zagrevanjem, smanjenjem zaliha pijacih voda, kontaminacijom zemljista, zagadjenjem vazduha, a posebno postajemo svesni cinjenice koliko je opasan efekat zagadjenja prirode na nas same. Smanjenjem „karbonskog otiska“ i generalno smanjenjem otpada, pocevsi od svake osobe ponaosob, umnogome cemo pomoci ocuvanju zivotnog okruzenja. U tom kontekstu vrlo je vazna cinjenica da se svakodnevno povecava svest o nezdravoj ishrani i o njenim mogucim posledicama. Zbog toga vecina svesnih potrosaca nastoji da licnim delovanjem doprinese ocuvanju zivotne sredine, a da pravilnom, prilagodjenom ishranom povede racuna o sopstvenom zdravlju. Ovaj, relativno nov trend u ponasanju potrosaca, imao je, odnosno ima veliki uticaj na sve grane prehrambene industrije sirom sveta, koji je posebno izrazen u vinskoj industriji. Rastuca potrazanja za „bio“ i „organskim“ proizvodima ohrabrila je i podstakla mnoge proizvodjace grozdja da na svojim gazdinstvima pocnu da primenjuju organsku ili biodinamicku proizvodnju, kako bi direktno doprineli ocuvanju zivotne sredine i pozitivnom uticaju na zdravlje potrosaca. Zato cemo u ovom tekstu pojasniti sta karakterise odrzivo vinogradarstvo, koja je osnovna razlika izmedju biodinamicke proizvodnje, organske proizvodnje i racionalne prevencije, i kako da krajnji potrosac prepozna odgovarajuce vino na polici u vinoteci ili u supermarketu. Lutte Raisonnée – racionalna prevencija Francuska praksa koja podrazumeva racionalan prilaz precizno definisanim procedurama u efektivnom uzgoju vinove loze, ali sa minimalnim uticajem na sredinu. Dakle, umesto tradicionalnog tretiranja odredjenim preparatom u odredjeno doba godine, sto se cesto radi „na slepo“, „racionalan“ vinogradar ce preduzeti dodatne mere da precizno odredi sta je tacno lozi potrebno u datom trenutku u cilju prevencije od patogena, odnosno, u cilju zastite. Ukoliko se opredele za ovakav sistem rada, vinogradari su duzni da prijave svaku intervenciju u vinogradu, korisceno sredstvo, koncentraciju, vreme tretmana... Racionalna prevencija ne spada u „organske“ ili „bio“ procedure, s obzirom na to da vinogradari i dalje koriste komercijalno dostupna hemijska zastitna sredstva. Za sada ne postoji posebna organizacija koja sertifikuje na ovaj nacin proizvedeno grozdje, niti vino proizvedeno od ovog grozdja sadrzi obavezno manju kolicinu ostataka hemikalija u odnosu na vino od grozdja koje je sticeno na tradicionalan nacin. Medjutim, ovaj vid, ne samo zastite, vec kompletnog vodjenja vinograda, umnogome povecava odgovornost vinogradara u pogledu zastite zivotne sredine i veoma cesto je samo prvi korak u prelasku na kompletno organsku proizvodnju. Organska proizvodnja Ovaj pristup iskljucuje upotrebu hemijskih sredstava za zastitu vinograda, kao i vestackih djubriva. Ne ogranicava enolosku slobodu u vinariji i upotrebu razlicitih, dostupnih enoloskih sredstava i preparata, pogotovo upotrebu sumpora, koja je u vecini slucajeva neizbezna. Zapravo, u odredjenim situacijama i u veoma malim koncentracijama, za ciljanu borbu protiv odredjenih bolesti u vinogradu se mogu koristiti i supstance kao sto su sumpor i bakar. U svetu danas postoji vise organizacija koje sertifikuju vina proizvedena od „organskog grozdja“, a pozitivan trend poslednjih deset godina ogleda se u velikom broju proizvodjaca koji sa tradicionalne prelaze na organsku proizvodnju. Filozofija na kojoj je zasnovana organska proizvodnja podrazumeva prirodne tretmane loze i borbu protiv patogena, a korak dalje predstavlja nastala potreba za definisanjem „organskog vinarstva“. Za mnoge iskusne proizvodjace koji na pravi nacin razumeju vinogradarsku tradiciju, prelazak na organsku proizvodnju znacio je i mogucnost da se identitet vina izgradi kroz povezivanje aromatskog profila sa podnebljem iz kojeg vino dolazi. Proizvodjaci koji se organskom proizvodnjom bave duzi niz godina cesto isticu da okretanje organskom vinarstvu predstavlja uslovno korak unazad, odnosno povratak tradicionalnom uzgoju grozdja pre pojave raznih zastitinih sredstava, ali uz koriscenje svih dostupnih agrotehnickih mera i saznanja XXI veka. Cilj ovakvog pristupa jeste da se buducim generacijama ostavi zdrava i nezagadjena planeta, a da se direktnim konzumentima kroz rezultujuca vina predstave sve karakteristike odredjenog terena, odnosno podneblja. Tacno je da je organsko vinogradarstvo mnogo zahtevnije i napornije od tradicionalnog, jer je lozi potrebno vise paznje i pravovremena intervencija, ali efekat je zaista visestruk, tako da se moze ocekivati sve veca zainteresovanost proizvodjaca za ovaj nacin proizvodnje. Biodinamicka proizvodnja Cini korak dalje - upotreba hemikalija u proizvodnji strogo je zabranjena, kako u vinogradu, tako i u proizvodnji vina i zasnovana je na ideji da ekosistem vinograda i celog gazdinstva treba da ostane u idealnoj ravnotezi. Utemeljivacem ideje formalne biodinamicke prakse smatra se Austrijanac Rudolf Stainer, koji je dvadesetih godina XX veka zastupao tezu da idealan balans ekosistema predstavlja prirodnu zastitu od bilo kakvih bolesti gajenih biljaka, potencirajuci prirodan odbrambeni mehanizam biljaka sve dok se ne postigne balans, kada nijedan insekt, trava, gajena biljka, zivotinja, vektor bolesti ili bakterije ne mogu povecati aktivnost, a da ih prirodni predator ne spreci u tome. Dakle, cilj je postici i odrzavati balans ekosistema, aktivirajuci zemljiste prirodnim djubrivima, na primer pregorelim stajskim. U biodinamickoj proizvodnji prati se i uticaj nebeskih tela na zivotni ciklus biljaka. S obzirom na to da se veruje da Mesec ima znacajnu ulogu na promenu energije i zivot na Zemlji, pridaje mu se veliki znacaj za uticaj na godisnji ciklus loze. Biodinamicka proizvodnja zasnovana je na verovanju da priroda nudi remedijaciju za svaki nastali problem, odnosno promenu u ravnotezi ekosistema. Postujuci ovu ideju, vinogradari se ne bore protiv bolesti vinove loze, vec rade na sprecavanju njihove pojave odrzavajuci ekosistem u ravnotezi, sto podrazumeva permanentno prisustvo u vinogradu i reakciju i na najmanji znak na lozi. Pracenje se mora odvijati na dnevnoj osnovi, pri cemu paznja ne ostaje samo na lozi, vec se promene prate i na ostalim okolnim biljkama. Tako, na primer, iznenadna pojava odredjenih biljaka na medjurednim povrsinama moze predstavljati deficit nekog od mikroelemenata. Ukoliko vinogradar nastoji da razume prirodu, vremenom ce postati sposoban da klasican tretman zameni prevencijom, recimo biljnom infuzijom koja se uglavnom koristi da aktivira zemljiste. Sertifikacija Nemacki i austrijski vinogradari i vinari, kao pioniri biodinamicke prakse, oformili su posebnu organizaciju – Ecovin, koja ujedinjuje organske i biodinamicke proizvodjace. Njeni clanovi sertifikovani su za organsku ili biodinamicku proizvodnju grozdja i vina oficijelnom „bio etiketom“, kao sto je Demeter (internacionalno prepoznatljiv sertifikat za biodinamicku poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, i za razlicite proizvode). Ostale sertifikat-etikete u Nemackoj su Bioland, Naturland, Bio Kreis... U Francuskoj, vecina proizvodjaca koji sprovode biodinamicku praksu sertifikovana je etiketom Biodivin, a mnogi se mogu poznati i po oznaci Demeter. U SAD biodinamicki proizvodjaci prepoznaju se po etiketi Demeter Biodynamic, a pretpostavlja se da ce vecina evropskih organskih i biodinamickih proizvoda nositi oficijelnu etiketu Evropske unije koja sertifikuje organsku ili biodinamicku proizvodnju. U nasem regionu ozbiljnije korake u odrzivom vinogradarstvu i biodinamickoj proizvodnji pravovremeno su nacinili proizvodjaci iz Slovenije, ali raduje povecanje interesovanja i u okolnim drzavama. Izvesno je da ce „eko vina“ upotpuniti bogatu ponudu zdrave hrane i tradicionalnih proizvoda, te svakako zasluzuju vecu paznju finalnih potrosaca, ali i novih proizvodjaca. U poslednje vreme jaca svest o ocuvanju zivotne sredine, sto je primetno i u oblasti prehrambene industrije, a narocito u segmentu vinarstva i vinogradarstva. Ovaj trend manifestuje se u ponasanju i potrosaca i proizvodjaca, pa tako sve cesce susrecemo vinske etikete sa oznakama „bio“ i „organsko“, koja su pri tom i sve popularnija. Pise: Misa Cilic, enolog, istrazivac na Institutu za multidisciplinarna istrazivanja Foto: Vladimir Antic Tekst ustupio magazin "Wine Style" U poslednje vreme jaca svest o ocuvanju zivotne sredine, sto je primetno i u oblasti prehrambene industrije, a narocito u segmentu vinarstva i vinogradarstva. Ovaj trend manifestuje se u ponasanju i potrosaca i proizvodjaca, pa tako sve cesce susrecemo vinske etikete sa oznakama „bio“ i „organsko“, koja su pri tom i sve popularnija

Polako postajemo svesni sve štete koju smo planeti naneli zagađenjem, globalnim zagrevanjem, smanjenjem zaliha pijaćih voda, kontaminacijom zemljišta, zagađenjem vazduha, a posebno postajemo svesni činjenice koliko je opasan efekat zagađenja prirode na nas same. Smanjenjem „karbonskog otiska“ i generalno smanjenjem otpada, počevši od svake osobe ponaosob, umnogome ćemo pomoći očuvanju životnog okruženja.

U tom kontekstu vrlo je važna činjenica da se svakodnevno povećava svest o nezdravoj ishrani i o njenim mogućim posledicama. Zbog toga većina svesnih potrošača nastoji da ličnim delovanjem doprinese očuvanju životne sredine, a da pravilnom, prilagođenom ishranom povede računa o sopstvenom zdravlju.

Ovaj, relativno nov trend u ponašanju potrošača, imao je, odnosno ima veliki uticaj na sve grane prehrambene industrije širom sveta, koji je posebno izražen u vinskoj industriji. Rastuća potražanja za „bio“ i „organskim“ proizvodima ohrabrila je i podstakla mnoge proizvođaće grožđa da na svojim gazdinstvima počnu da primenjuju organsku ili biodinamičku proizvodnju, kako bi direktno doprineli očuvanju životne sredine i pozitivnom uticaju na zdravlje potrošača.

Zato ćemo u ovom tekstu pojasniti šta karakteriše održivo vinogradarstvo, koja je osnovna razlika između biodinamičke proizvodnje, organske proizvodnje i racionalne prevencije, i kako da krajnji potrošač prepozna odgovarajuće vino na polici u vinoteci ili u supermarketu.

Lutte Raisonnée – racionalna prevencija

Francuska praksa koja podrazumeva racionalan prilaz precizno definisanim procedurama u efektivnom uzgoju vinove loze, ali sa minimalnim uticajem na sredinu. Dakle, umesto tradicionalnog tretiranja određenim preparatom u određeno doba godine, što se često radi „na slepo“, „racionalan“ vinogradar će preduzeti dodatne mere da precizno odredi šta je tačno lozi potrebno u datom trenutku u cilju prevencije od patogena, odnosno, u cilju zaštite. Ukoliko se opredele za ovakav sistem rada, vinogradari su dužni da prijave svaku intervenciju u vinogradu, korišćeno sredstvo, koncentraciju, vreme tretmana... Racionalna prevencija ne spada u „organske“ ili „bio“ procedure, s obzirom na to da vinogradari i dalje koriste komercijalno dostupna hemijska zaštitna sredstva. Za sada ne postoji posebna organizacija koja sertifikuje na ovaj način proizvedeno grožđe, niti vino proizvedeno od ovog grožđa sadrži obavezno manju količinu ostataka hemikalija u odnosu na vino od grožđa koje je štićeno na tradicionalan način.

Međutim, ovaj vid, ne samo zaštite, već kompletnog vođenja vinograda, umnogome povećava odgovornost vinogradara u pogledu zaštite životne sredine i veoma često je samo prvi korak u prelasku na kompletno organsku proizvodnju.

Organska proizvodnja

Ovaj pristup isključuje upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu vinograda, kao i veštačkih đubriva. Ne ograničava enološku slobodu u vinariji i upotrebu različitih, dostupnih enoloških sredstava i preparata, pogotovo upotrebu sumpora, koja je u većini slučajeva neizbežna. Zapravo, u određenim situacijama i u veoma malim koncentracijama, za ciljanu borbu protiv određenih bolesti u vinogradu se mogu koristiti i supstance kao što su sumpor i bakar. U svetu danas postoji više organizacija koje sertifikuju vina proizvedena od „organskog grožđa“, a pozitivan trend poslednjih deset godina ogleda se u velikom broju proizvođača koji sa tradicionalne prelaze na organsku proizvodnju.

Filozofija na kojoj je zasnovana organska proizvodnja podrazumeva prirodne tretmane loze i borbu protiv patogena, a korak dalje predstavlja nastala potreba za definisanjem „organskog vinarstva“. Za mnoge iskusne proizvođače koji na pravi način razumeju vinogradarsku tradiciju, prelazak na organsku proizvodnju značio je i mogućnost da se identitet vina izgradi kroz povezivanje aromatskog profila sa podnebljem iz kojeg vino dolazi.

Proizvođači koji se organskom proizvodnjom bave duži niz godina često ističu da okretanje organskom vinarstvu predstavlja uslovno korak unazad, odnosno povratak tradicionalnom uzgoju grožđa pre pojave raznih zaštitinih sredstava, ali uz korišćenje svih dostupnih agrotehničkih mera i saznanja XXI veka.

Cilj ovakvog pristupa jeste da se budućim generacijama ostavi zdrava i nezagađena planeta, a da se direktnim konzumentima kroz rezultujuća vina predstave sve karakteristike određenog terena, odnosno podneblja.
Tačno je da je organsko vinogradarstvo mnogo zahtevnije i napornije od tradicionalnog, jer je lozi potrebno više pažnje i pravovremena intervencija, ali efekat je zaista višestruk, tako da se može očekivati sve veća zainteresovanost proizvođača za ovaj način proizvodnje.

Biodinamička proizvodnja

Čini korak dalje - upotreba hemikalija u proizvodnji strogo je zabranjena, kako u vinogradu, tako i u proizvodnji vina i zasnovana je na ideji da ekosistem vinograda i celog gazdinstva treba da ostane u idealnoj ravnoteži.

Utemeljivačem ideje formalne biodinamičke prakse smatra se Austrijanac Rudolf Stainer, koji je dvadesetih godina XX veka zastupao tezu da idealan balans ekosistema predstavlja prirodnu zaštitu od bilo kakvih bolesti gajenih biljaka, potencirajući prirodan odbrambeni mehanizam biljaka sve dok se ne postigne balans, kada nijedan insekt, trava, gajena biljka, životinja, vektor bolesti ili bakterije ne mogu povećati aktivnost, a da ih prirodni predator ne spreči u tome. Dakle, cilj je postići i održavati balans ekosistema, aktivirajući zemljište prirodnim đubrivima, na primer pregorelim stajskim.

U biodinamičkoj proizvodnji prati se i uticaj nebeskih tela na životni ciklus biljaka. S obzirom na to da se veruje da Mesec ima značajnu ulogu na promenu energije i život na Zemlji, pridaje mu se veliki značaj za uticaj na godišnji ciklus loze.

Biodinamička proizvodnja zasnovana je na verovanju da priroda nudi remedijaciju za svaki nastali problem, odnosno promenu u ravnoteži ekosistema. Poštujući ovu ideju, vinogradari se ne bore protiv bolesti vinove loze, već rade na sprečavanju njihove pojave održavajući ekosistem u ravnoteži, što podrazumeva permanentno prisustvo u vinogradu i reakciju i na najmanji znak na lozi. Praćenje se mora odvijati na dnevnoj osnovi, pri čemu pažnja ne ostaje samo na lozi, već se promene prate i na ostalim okolnim biljkama. Tako, na primer, iznenadna pojava određenih biljaka na međurednim površinama može predstavljati deficit nekog od mikroelemenata. Ukoliko vinogradar nastoji da razume prirodu, vremenom će postati sposoban da klasičan tretman zameni prevencijom, recimo biljnom infuzijom koja se uglavnom koristi da aktivira zemljište.

Sertifikacija

Nemački i austrijski vinogradari i vinari, kao pioniri biodinamičke prakse, oformili su posebnu organizaciju – Ecovin, koja ujedinjuje organske i biodinamičke proizvođače. Njeni članovi sertifikovani su za organsku ili biodinamičku proizvodnju grožđa i vina oficijelnom „bio etiketom“, kao što je Demeter (internacionalno prepoznatljiv sertifikat za biodinamičku poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, i za različite proizvode). Ostale sertifikat-etikete u Nemačkoj su Bioland, Naturland, Bio Kreis... U Francuskoj, većina proizvođača koji sprovode biodinamičku praksu sertifikovana je etiketom Biodivin, a mnogi se mogu poznati i po oznaci Demeter.

U SAD biodinamički proizvođači prepoznaju se po etiketi Demeter Biodynamic, a pretpostavlja se da će većina evropskih organskih i biodinamičkih proizvoda nositi oficijelnu etiketu Evropske unije koja sertifikuje organsku ili biodinamičku proizvodnju. U našem regionu ozbiljnije korake u održivom vinogradarstvu i biodinamičkoj proizvodnji pravovremeno su načinili proizvođači iz Slovenije, ali raduje povećanje interesovanja i u okolnim državama. Izvesno je da će „eko vina“ upotpuniti bogatu ponudu zdrave hrane i tradicionalnih proizvoda, te svakako zaslužuju veću pažnju finalnih potrošača, ali i novih proizvođača.