Liberalnije s devizama

Ipak, to će važiti samo u posebnim slučajevima. Račune kod banaka u inostranstvu građani će moći da otvaraju samo ukoliko idu na stručno usavršavanje ili školovanje, potom za plaćanje troškova boravka zbog lečenja u inostranstvu ili za naplate po sudskim rešenjima.

Odlukom Narodne banke Srbije gradjani ce prvi put moci slobodnije da drze devize na racunu kod banaka u inostranstvu. Ipak, to ce vaziti samo u posebnim slucajevima. Racune kod banaka u inostranstvu gradjani ce moci da otvaraju samo ukoliko idu na strucno usavrsavanje ili skolovanje, potom za placanje troskova boravka zbog lecenja u inostranstvu ili za naplate po sudskim resenjima. Liberalnije s devizama Inace, gradjani sada preko banke mogu da prenose novac u inostranstvo, ali iznos zavisi od namene. Tako je preko racuna za poklon moguce prebaciti najvise 3.000 evra. Za lecenje i sudska resenja bice im potreba saglasnost Narodne banke. "Ukoliko bi se potpuno oslobodila ova vrsta posla, to bi moglo da predstavlja opasnost da se kompletna stednja gradjanstva prebaci iz republike u inostranstvo, a tokom narednog perioda ovi ce se poslovi dalje liberalizovati", kaze Ljiljana Mitrovic, direkorka deviznog sistema NBS-a. "Moze nam tu sluziti primer Slovenije koja je tek pred ulazak u EU dozvolila mogucnost da njeni gradjani drze devize u inostranstvu", kaze ona. Strucnjaci navode da brojni drzavljani Srbije jos od pocetka devedesetih imaju racune kod stranih banaka i da za to nisu kaznjavani. "Ovo sto je Narodna banka uradila jeste najmanji moguci stepen liberalizacije i to samo olaksava ljudima kojima je zaista neophodno da novac drze u inostranstvu, da bar ne krse zakon i da budu mirni", kaze Biljana Stepanovic, urednica casopisa Bankar. "Ono sto je cinjenica jeste da drzava ni do sada nije imala neke nacine da udje u trag ko drzi racun i gde u inostranstvu. To je moglo da se uradi samo ciljano i to uz velike teskoce", kaze ona. Strucnjaci dodaju da gradjani za sada i nemaju potrebe da otvaraju racune u inostranstvu jer vecinu transakcija mogu da obave i preko banka koje posluju na domacem trzistu. Ipak, to, kako kazu, ne znaci da dalje ukidanje svih ogranicenja pri otvaranju deviznih racuna u inostranstvu nije potrebno. "Preporucujem Narodnoj banci da ide dalje, da kao krajnji cilj, relativno brzo, kroz par godina u potpunosti liberalizuje tekuca i kapitalna placanja, ukljucujuci i ukidanja svih ponizavajucih mera na granicama, da vas pitaju koliko imate novca, da vas pretresaju itd. jer, ako je to vase i ako vam drzava ne govori gde da kupujete, recimo, hleb, sto bi vam govorila gde da drzite svoj novac", kaze Miroslav Prokopijevic, direktor Centra za slobodno trziste. Kada je rec o firmama, one ce moci da drze devize u inostranstvu ne samo za izvodjenje investicionih radova i finansiranje rada svog predstavnistva, vec i za istrazivacke radove, polaganje garantnog depozita, kreditne poslove sa inostranstvom, pri cemu je njihova obaveza i da izvestaje o prenosu novca dostave centralnoj banci. Kako izneti novac?

Inače, građani sada preko banke mogu da prenose novac u inostranstvo, ali iznos zavisi od namene. Tako je preko računa za poklon moguće prebaciti najviše 3.000 evra.

Za lečenje i sudska rešenja  biće im potreba saglasnost Narodne banke. "Ukoliko bi se potpuno oslobodila ova vrsta posla, to bi moglo da predstavlja opasnost da se kompletna štednja građanstva prebaci iz republike u inostranstvo, a tokom narednog perioda ovi će se poslovi dalje liberalizovati", kaže Ljiljana Mitrović, direkorka deviznog sistema NBS-a.

"Može nam tu služiti primer Slovenije koja je tek pred ulazak u EU dozvolila mogućnost da njeni građani drže devize u inostranstvu", kaže ona.

Stručnjaci navode da brojni državljani Srbije još od početka devedesetih imaju račune kod stranih banaka i da za to nisu kažnjavani. "Ovo što je Narodna banka uradila jeste najmanji mogući stepen liberalizacije i to samo olakšava ljudima kojima je zaista neophodno da novac drže u inostranstvu, da bar ne krše zakon i da budu mirni", kaže Biljana Stepanović, urednica časopisa Bankar.

"Ono što je činjenica jeste da država ni do sada nije imala neke načine da uđe u trag ko drži račun i gde u inostranstvu. To je moglo da se uradi samo ciljano i to uz velike teškoće", kaže ona.

Stručnjaci dodaju da građani za sada i nemaju potrebe da otvaraju račune u inostranstvu jer  većinu transakcija mogu da obave i preko banka koje posluju na domaćem tržištu.

Ipak, to, kako kažu, ne znači da dalje ukidanje svih ograničenja pri otvaranju deviznih računa u inostranstvu nije potrebno.

"Preporučujem Narodnoj banci da ide dalje, da kao krajnji cilj, relativno brzo, kroz par godina u potpunosti liberalizuje tekuća i kapitalna plaćanja, uključujući i ukidanja svih ponižavajućih mera na granicama, da vas pitaju koliko imate novca, da vas pretresaju itd. jer, ako je to vaše i ako vam država ne govori gde da kupujete, recimo, hleb, što bi vam govorila gde da držite svoj novac", kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Kada je reč o firmama, one će  moći da drže devize u inostranstvu ne samo za izvođenje investicionih radova i finansiranje rada svog predstavništva, već i za istraživačke radove, polaganje garantnog depozita, kreditne poslove sa inostranstvom, pri čemu je njihova obaveza i da izveštaje o prenosu novca dostave centralnoj banci.