Deklaracija o zaštiti sliva Dunava

Deklaracija ukazuje da je pitanje poplava na Dunavu od interesa i na nacionalnom i regionalnom nivou, a takođe je za taj problem zainteresovana i Evropska komisija u kontekstu primenjivanja nove direktive o upravljanju poplavama.

Evropska komisija i ministri 16 zemalja u slivu Dunava i basena Crnog mora prihvatili Deklaraciju o unapredjenju saradnje. Deklaracija ukazuje da je pitanje poplava na Dunavu od interesa i na nacionalnom i regionalnom nivou, a takodje je za taj problem zainteresovana i Evropska komisija u kontekstu primenjivanja nove direktive o upravljanju poplavama. Deklaracija o zastiti sliva Dunava U svojstvu predsedavajuceg Medjunarodnom komisijom za zastitu Dunava za ovu godinu, Rumunija je predlozila da se pojaca saradnja svih podunavskih zemalja u poboljsanju kvaliteta vode Dunava i Crnog mora, uz promovisanje politike EU u toj oblasti. U Deklaraciji konferencije se precizira da sada, kada je Crno more postalo granica Evropske unije, uspesni projekti ostvareni na Dunavu mogu biti primenjeni i na Crnom moru, zajednickim snagama zemalja crnomorske zone, Komisije Crnog mora, Programa UN za razvoj (UNDP) i drugih finansijsikih intitucija. Deklaraciju su na Regionalnoj ministarskoj konferenciji "Dunav-Crno more, odrzivo partnerstvo u integraciji upravljanja vodama" prihvatile Srbija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Ceska, Gruzija, Nemacka, Madjarska, Moldavija, Rumunija, Rusija, Slovacka, Slovenija, Turska i Ukrajina, saopstilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije. Svaka od tih zemalja je clanica jedne ili obe konvencije o zastiti voda koje postoje vec niz godina, a rec je o Konvenciji za zastitu reke Dunav i Konvenciji o zastiti Crnog mora. Cilj sastanka ministara je da se obezbedi politicka podrska naporima za poboljsanje kvaliteta voda u slivu reke Dunav i ukazivanje na neophodnost saradnje regiona Crnog mora i podunavskih zemalja. Usvojenom Deklaracijom prepoznaju se vazne vrednosti dunavskog i regiona Crnog mora, istorijska steta i skorasnji znaci ekoloskog oporavka kao rezultat zajednickih akcija. Bubalo: Potpuna podrska Srbije Srbija daje punu podrsku Deklaraciji, izjavio je danas u Bukurestu ministar privrede i koordinator Ministarstva poljoprivrede Predrag Bubalo u Bukurestu. Srpski ministar rekao je za agenciju Beta da je od posebnog znacaja pitanje regulisanja toka Dunava u zastiti od poplava, od kojih su u poslednje vreme stradale i Srbija i Rumunija. Bubalo je jos naveo da je od znacaja to sto Deklaracija "sadrzi ideju da u daljoj borbi za zastitu Dunava treba usvojiti standarde i direktive koje postoje u Evropskoj uniji." To je tim vise potrebno s obzirom na to da su, "ulaskom Rumunije i Bugarske u EU, vecina clanica Medjunarodne komisije za zastitu Dunava i clanice Unije", rekao je. Srpski ministar je naglasio da se Srbija prikljucila Medjunarodnoj komisiji za zastitu reke Dunav, koja je osnovana 1994. godine, tek 2003. godine, "posle sankcija i ostalih dogadjaja koji su se desavali u Srbiji". Uprkos tome, Srbija je uspela "za vrlo kratko vreme da se potpuno ukljuci u rad Komisije i dostigne nivo ostalih zemalja, naveo je Bubalo, dodavsi da ce se sledeca konferencija Komisije odrzati u oktobru 2007. u Beogradu.

U svojstvu predsedavajućeg Međunarodnom komisijom za zaštitu Dunava za ovu godinu, Rumunija je predložila da se pojača saradnja svih podunavskih zemalja u poboljšanju kvaliteta vode Dunava i Crnog mora, uz promovisanje politike EU u toj oblasti.

U Deklaraciji konferencije se precizira da sada, kada je Crno more postalo granica Evropske unije, uspešni projekti ostvareni na Dunavu mogu biti primenjeni i na Crnom moru, zajedničkim snagama zemalja crnomorske zone, Komisije Crnog mora, Programa UN za razvoj (UNDP) i drugih finansijsikih intitucija.

Deklaraciju su na Regionalnoj ministarskoj konferenciji "Dunav-Crno more, održivo partnerstvo u integraciji upravljanja vodama" prihvatile Srbija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Gruzija, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Turska i Ukrajina, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Svaka od tih zemalja je članica jedne ili obe konvencije o zaštiti voda koje postoje već niz godina, a reč je o Konvenciji za zaštitu reke Dunav i Konvenciji o zaštiti Crnog mora.

Cilj sastanka ministara je da se obezbedi politička podrška naporima za poboljšanje kvaliteta voda u slivu reke Dunav i ukazivanje na neophodnost saradnje regiona Crnog mora i podunavskih zemalja.

Usvojenom Deklaracijom prepoznaju se važne vrednosti dunavskog i regiona Crnog mora, istorijska šteta i skorašnji znaci ekološkog oporavka kao rezultat zajedničkih akcija.

Bubalo: Potpuna podrška Srbije

Srbija daje punu podršku Deklaraciji, izjavio je danas u Bukureštu ministar privrede i koordinator Ministarstva poljoprivrede Predrag Bubalo u Bukureštu.

Srpski ministar rekao je za agenciju Beta da je od posebnog značaja pitanje regulisanja toka Dunava u zaštiti od poplava, od kojih su u poslednje vreme stradale i Srbija i Rumunija.

Bubalo je još naveo da je od značaja to što Deklaracija "sadrži ideju da u daljoj borbi za zaštitu Dunava treba usvojiti standarde i direktive koje postoje u Evropskoj uniji."

To je tim više potrebno s obzirom na to da su, "ulaskom Rumunije i Bugarske u EU, većina članica Međunarodne komisije za zaštitu Dunava i članice Unije", rekao je.

Srpski ministar je naglasio da se Srbija priključila Međunarodnoj komisiji za zaštitu reke Dunav, koja je osnovana 1994. godine, tek 2003. godine, "posle sankcija i ostalih događaja koji su se dešavali u Srbiji".

Uprkos tome, Srbija je uspela "za vrlo kratko vreme da se potpuno uključi u rad Komisije i dostigne nivo ostalih zemalja, naveo je Bubalo, dodavši da će se sledeća konferencija Komisije održati u oktobru 2007. u Beogradu.