Mediji i kamenje

Mediji i kamenje Sirom globalnog sela odavno se smatra da je informacija peta dimenzija, a novinari sedma sila. Kolika je odista moc medija, ovih dana je vrlo dramaticno osetio i ugledni sociolog Mirko Djordjevic: nakon njegovog ucesca u emisiji Kljuc Radio televizije Srbije nepoznata lica su, u noci izmedju utorka i srede, bacila betonske kamenice na Djordjevicevu kucu u Simanovcima. Po svemu sudeci, naljutilo ih je njegovo, inace odranije poznato stanoviste da delo vladike Nikolaja Velimirovica podleze sudu istorije i javnosti, premda ga je SPC proglasila za svetitelja. Nije zgoreg naglasiti, a i sam Djordjevic istice, da su njegovi sagovornici u Kljucu profesor Vasilije Kalezic i djakon Ljubomir Rankovic bili vrlo tolerantni. Iako, inace, vladiku smatraju nedodirljivom licnoscu. Hvale vredna tolerancija izgleda nije svojstvena nejavnim obozavaocima vladike Velimirovica koji, pod sigurnim okriljem noci, temeljno hriscansko ucenje "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" dovode do suprotnosti. Nije tesko zamisliti da bi se takva neprilicna odbrana "vere" mogla nastaviti, pogotovo ako pocinioci ostanu nepoznati. Doda li se tome da ce vec ovog vikenda u Lelicima, rodnom mestu Nikolaja Velimirovica, na vrlo svecanom obelezavanju 125 godina od njegovog rodjenja, 50 od smrti i 15 od prenosa mostiju, biti i uglednici poput premijera Srbije, dimenzije eventualne amnestije napadaca mogu dobiti sire razmere. Naravno, u samom Kljucu ne treba traziti uzrok huliganstva, sve i da su huligani tamo nasli povod za obracun sa neistomisljenikom. Cinjenica je, medjutim, da tzv. javni servis dugo i servilno opsluzuje SPC, a posebno njen deo spreman da se cvrsto zalozi za cistotu vere i nacije, ma sta to u jednom formalno sekularnom, multinacionalnom i multikonfesionalnom drustvu znacilo. Nekriticko, pa i nedovoljno kriticko poistovecivanje nacionalih interesa sa interesima svih gradjana Srbije, cemu su mediji u Srbiji skloni i danas, dovoljna je kapisla za eksploziju besa, koja se zavrsava lupanjem prozora, glave, pa potom glava. Politicari nacionalnog korpusa, iako nevicni savemenom poimanju sveta i neelasticni kada je modernizam u pitanju, naucili su da svoju moc i htenja transponuju putem medija. I jos vise, naucili su publiku, koja svim culima upija poruke plasirane sa elektronskih i pisanih medija - da deluje nekaznjeno. One koji u ovo sumnjaju treba pitati da li su otkrivene ubice Slavka Curuvije, direktno pozvani preko novina i RTS da deluju? I sta ce biti ako kamenice polete dalje od kuce u Simanovcima i, primerice, ako uspe ponuda "analiticara" Slobodana Antonica radikalima da profesora Nikolu Samardzica tretiraju kao svinju? Komentar Sirom globalnog sela odavno se smatra da je informacija peta dimenzija, a novinari sedma sila. Kolika je odista moc medija, ovih dana je vrlo dramaticno osetio i ugledni sociolog Mirko Djordjevic: nakon njegovog ucesca u emisiji Kljuc Radio televizije Srbije nepoznata lica su, u noci izmedju utorka i srede, bacila betonske kamenice na Djordjevicevu kucu u Simanovcima. Po svemu sudeci, naljutilo ih je njegovo, inace odranije poznato stanoviste da delo vladike Nikolaja Velimirovica podleze sudu istorije i javnosti, premda ga je SPC proglasila za svetitelja. Nije zgoreg naglasiti, a i sam Djordjevic istice, da su njegovi sagovornici u Kljucu profesor Vasilije Kalezic i djakon Ljubomir Rankovic bili vrlo tolerantni. Iako, inace, vladiku smatraju nedodirljivom licnoscu.

Širom globalnog sela odavno se smatra da je informacija peta dimenzija, a novinari sedma sila. Kolika je odista moć medija, ovih dana je vrlo dramatično osetio i ugledni sociolog Mirko Đorđević: nakon njegovog učešća u emisiji Ključ Radio televizije Srbije nepoznata lica su, u noći između utorka i srede, bacila betonske kamenice na Đorđevićevu kuću u Šimanovcima. Po svemu sudeći, naljutilo ih je njegovo, inače odranije poznato stanovište da delo vladike Nikolaja Velimirovića podleže sudu istorije i javnosti, premda ga je SPC proglasila za svetitelja. Nije zgoreg naglasiti, a i sam Đorđević ističe, da su njegovi sagovornici u Ključu profesor Vasilije Kalezić i đakon Ljubomir Ranković bili vrlo tolerantni. Iako, inače, vladiku smatraju nedodirljivom ličnošću.

Hvale vredna tolerancija izgleda nije svojstvena nejavnim obožavaocima vladike Velimirovića koji, pod sigurnim okriljem noći, temeljno hrišćansko učenje "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" dovode do suprotnosti. Nije teško zamisliti da bi se takva neprilična odbrana "vere" mogla nastaviti, pogotovo ako počinioci ostanu nepoznati. Doda li se tome da će već ovog vikenda u Lelićima, rodnom mestu Nikolaja Velimirovića, na vrlo svečanom obeležavanju 125 godina od njegovog rođenja, 50 od smrti i 15 od prenosa moštiju, biti i uglednici poput premijera Srbije, dimenzije eventualne amnestije napadača mogu dobiti šire razmere. Naravno, u samom Ključu ne treba tražiti uzrok huliganstva, sve i da su huligani tamo našli povod za obračun sa neistomišljenikom. Činjenica je, međutim, da tzv. javni servis dugo i servilno opslužuje SPC, a posebno njen deo spreman da se čvrsto založi za čistotu vere i nacije, ma šta to u jednom formalno sekularnom, multinacionalnom i multikonfesionalnom društvu značilo.

Nekritičko, pa i nedovoljno kritičko poistovećivanje nacionalih interesa sa interesima svih građana Srbije, čemu su mediji u Srbiji skloni i danas, dovoljna je kapisla za eksploziju besa, koja se završava lupanjem prozora, glave, pa potom glava. Političari nacionalnog korpusa, iako nevični savemenom poimanju sveta i neelastični kada je modernizam u pitanju, naučili su da svoju moć i htenja transponuju putem medija. I još više, naučili su publiku, koja svim čulima upija poruke plasirane sa elektronskih i pisanih medija - da deluje nekažnjeno. One koji u ovo sumnjaju treba pitati da li su otkrivene ubice Slavka Ćuruvije, direktno pozvani preko novina i RTS da deluju? I šta će biti ako kamenice polete dalje od kuće u Šimanovcima i, primerice, ako uspe ponuda "analitičara" Slobodana Antonića radikalima da profesora Nikolu Samardžića tretiraju kao svinju?