Na današnji dan, 25. decembar

Rodjeni Njutn, Luksemburg, Bogart, Dzina i Sadat, umrli Capek i Caplin. Na danasnji dan, 25. decembar 800. Papa Leo III u Rimu krunisao franackog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, sto ce biti titula nemackih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I. 1000. Krunisan prvi madjarski hriscanski kralj Stefan. 1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajac krunisan za kralja Engleske, posto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani poceli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju. 1642. Rodjen engleski matematicar, fizicar i astronom Isak Njutn, osnivac moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvecih dostignuca ljudskog uma. Znacajna i njegova otkrica na podrucju matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematicki principi filozofije prirode". 1741. Svedski fizicar Anders Celzijus objavio da je izumeo skalu od 100 stepeni za merenje temperature. 1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okoncan Sleski rat Austrije i Prusije. 1870. Rodjena nemacka revolucionarka Roza Luksemburg, na celu levice u poljskom i nemackom radnickom pokretu, jedna od osnivacica Komunisticke partije Nemacke, 1918, predstavnica levog krila Druge internacionale. Hapsena i zatvarana, ubijena s Karlom Libknehtom, posle poraza nemackih radnika u januarskoj pobuni 1919. 1876. Rodjen pakistanski drzavnik Mohamed Ali Dzina, osnivac i prvi predsednik Pakistana. S Gandijem i Nehruom borio se za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, trazeci posebnu muslimansku drzavu. 1899. Rodjen je glumac Hemfri Bogart, ikona film-noira i jedan od najcuvenijih glumaca u istoriji filma. Najpoznatije uloge ostavario u filmovima Malteski soko, Kazablanka, Imati-nemati, Blago Sijera Madre i Africka kraljica, za koji je i dobio Oskara. 1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanicno Bozicno primirje, kada su dve grupe vojnika, britanskih i nemackih, obustavile paljbu, izasle iz rovova i srele se na nicijoj zemlji. 1918. Rodjen egipatski drzavnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978, koju je podelio s premijerom Izraela Menahemom Beginom. 1926. Japanski regent, princ Hirohito, nasledio presto Japana posle smrti oca cara Josihita. Hirohito umro 1989. 1932. Britanski kralj Dzordz V uputio prvi put bozicnu poruku naciji preko radija. 1938. Umro ceski pisac Karel Capek, poznat po utopistickim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit", u kojima je predocio apsurdnost tehnicke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo filozofske i politicke poglede cuvenog ceskog politicara i filozofa. 1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade. 1942. Nemci u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vuckovica. Bio profesor muzicke skole Stankovic i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i casopisa, jedan od pokretaca i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina. 1974. Ciklon gotovo unistio australijski grad Darvin. 1977. Umro engleski filmski glumac, scenarista, reziser i producent Carli Caplin, jedan od pionira kinematografije i najvecih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik Oskara za zivotno delo 1972. 1979. Sovjetske trupe usle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varsavskog pakta, da bi podrzale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kog se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika. 1991. Mihail Gorbacov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao duznost Borisu Jeljcinu. 1997. Na Kubi prvi put posle tri decenije javno proslavljen Bozic. Predsednik Fidel Kastro proglasio taj dan praznikom u cast pape, koji je u januaru 1998. posetio Kubu. 2000. U pozaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu zivot izgubilo 311 osoba. 2001. Vise od 540 osoba poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija tokom zauzimanja pobunjenickog utocista u sumi Tenga, blizu prestonice Budzumbure. 2003. U pokusaju ubistva predsednika Pakistana Perveza Musarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povredjeno. Isak Njutn

800. Papa Leo III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.

1000. Krunisan prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.

1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan za kralja Engleske, pošto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani počeli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju.

1642. Rođen engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".

1741. Švedski fizičar Anders Celzijus objavio da je izumeo skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat Austrije i Prusije.

1870. Rođena nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, na čelu levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedna od osnivačica Komunističke partije Nemačke, 1918, predstavnica levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena s Karlom Libknehtom, posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.

1876. Rođen pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Gandijem i Nehruom borio se za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.

1899. Rođen je glumac Hemfri Bogart, ikona film-noira i jedan od najčuvenijih glumaca u istoriji filma. Najpoznatije uloge ostavario u filmovima Malteški soko, Kazablanka, Imati-nemati, Blago Sijera Madre i Afrička kraljica, za koji je i dobio Oskara.

1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanično Božićno primirje, kada su dve grupe vojnika, britanskih i nemačkih, obustavile paljbu, izašle iz rovova i srele se na ničijoj zemlji.

1918. Rođen egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978, koju je podelio s premijerom Izraela Menahemom Beginom.

1926. Japanski regent, princ Hirohito, nasledio presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito umro 1989.

1932. Britanski kralj Džordž V uputio prvi put božićnu poruku naciji preko radija.

1938. Umro češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit", u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.

1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942. Nemci u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio profesor muzičke škole Stanković i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina.

1974. Ciklon gotovo uništio australijski grad Darvin.

1977. Umro engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik Oskara za životno delo 1972.

1979. Sovjetske trupe ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kog se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika.

1991. Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.

1997. Na Kubi prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio taj dan praznikom u čast pape, koji je u januaru 1998. posetio Kubu.

2000. U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život izgubilo 311 osoba.

2001. Više od 540 osoba poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija tokom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga, blizu prestonice Budžumbure.

2003. U pokušaju ubistva predsednika Pakistana Perveza Mušarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povređeno.