Građani daju 42 milijarde dinara za plate činovnicima

Gradjani daju 42 milijarde dinara za plate cinovnicima U Srbiji trenutno postoji skoro 30.000 drzavnih cinovnika, ne racunajuci zaposlene u vojsci i policiji, za cije plate gradjani godisnje izdvajaju cak 42 milijarde dinara. To znaci da svaki od sest miliona i sesto hiljada punoletnih gradjana Srbije, sudeci prema izmenama i dopunama budzeta Republike Srbije, za funkcionisanje drzavnog aparata iz svog dzepa izvadi 6.431 dinar, zvanicni su podaci su do kojih je „Blic“ dosao. Malo ili mnogo? Da li mozemo imati efikasniju upravu? Osim cinjenice da prosecnom gradjaninu Srbije trebaju celicni zivci i gomile papira koje mora da nabavi kada zeli da resi bilo koji iole vazniji administrativni problem, nema konkretnih podataka o tome koliko je nasa drzavna uprava efikasna. „Blicu“ je iz Vlade Srbije dostavljen podatak iz septembra 2005. godine, koji govori o tome je drzavni hleb jelo 27.799 cinovnika, i to ne racunajuci broj zaposlenih u Ministarstvu unutrasnjih poslova, Ministarstvu odbrane i u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Upuceni tvrde da u samo u MUP Srbije ima oko 45.000 zaposlenih, dok ni odbrana ne stoji nista slabije, pa bi cifra drzavne uprave mogla da se popne i do 100.000 sluzbenika. Vlada je ove godine samo za plate u vojsci i policiji izdvojila 28 milijardi dinara. Medjutim, pozabavimo se brojem cinovnika. Zaduzeni za kadrovske poslove u Vladi tvrde da srpska administracija spada u manje administracije. - Narocito kada se uporedi sa, recimo, Irskom, koja ima oko 30.000 sluzbenika, a ima nesto vise od cetiri miliona stanovnika - rekao je nas sagovornik iz Vlade, koji je zeleo da ostane anoniman, ali je izostavio cinjenicu da u broj zaposlenih nisu uracunati pripadnici MUP, vojske i BIA, a oni su jedni od najvecih korisnika budzeta Srbije. Po preuzimanju mandata od Vlade Zorana Zivkovica, Vojislav Kostunica i njegovi clanovi kabineta zatekli su u martu 2004. godine 26.810 zaposlenih. U toku 2005. ministarstvo drzavne i lokalne samouprave pocelo je projekat racionalizacije, pa je broj zaposlenih pao na 23.868. U junu 2005. je otpusteno oko 2.900 zaposlenih u drzavnoj upravi. Medjutim, posle raspada drzavne zajednice sa Crnom Gorom doslo je do povecanja broja zaposlenih. Prelaskom Ministarstva spoljnih poslova, odbrane i posebnih organizacija broj zaposlenih se popeo na 27.799. Na pitanje koliko pomocnika, zamenika ministara, sekretara i sekretarica, vozaca, kafe kuvarica i drugog osoblja radi u drzavnoj upravi, iz Vlade smo dobili odgovor da „Centralna kadrovska evidencija nije uspostavila informaticki sistem, ali da se to ocekuje do kraja godine“. Toliko o efikasnosti ovog aparata. Tek kada se utvrdi koliko Srbiji treba policajaca, carinika i poreskih inspektora, moze da se pocne sa racionalizacijom drzavne uprave, tvrdi za „Blic“ Rodoljub Sabic, poverenik za informacije od javnog znacaja. - Takve strateske odluke nema i kako onda mozemo da govorimo o ozbiljnom reformisanju. Pored toga, moramo da vidimo da li je bolje da imamo upravu koja za iste pare daje vise ili upravu koja malo vise kosta, ali daje mnogo vise rezultata - kaze Sabic. Za razliku od centralne uprave, podaci o efikasnosti opstina postoje. Opstinske uprave su preglomazne i neefikasne, utvrdilo je proslogodisnje istrazivanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Po njemu, skoro svaka opstinska uprava u Srbiji ima bar dva ili tri puta vise zaposlenih. - Evropski standard je da na svakih 1.000 stanovnika neke opstine ide jedan zaposleni u upravi. Mi ni taj uslov ne mozemo da ispunimo, a kamoli uslove EU, koja je uvela prosle godine i povecala taj broj. Sada ide cinovnik na 3.000 nastanjenih u jednoj opstini. Ovde su uprave na lokalnom nivou tri puta vece i narocito je vidljivo uvecanje od 2002. godine - kaze Katarina Simic iz CeSID. Kao izuzetak od ovog pravila Simiceva je navela opstinu Novi Beograd, koja ima 238 zaposlenih, a po standardima EU imala bi pravo na 240 zaposlenih. Koliko novca iz svog dzepa izdvajaju poreski obve znici godisnje Osim cinjenice da prosecnom gradjaninu Srbije trebaju celicni zivci i gomile papira koje mora da nabavi kada zeli da resi bilo koji iole vazniji administrativni problem, nema konkretnih podataka o tome koliko je nasa drzavna uprava efikasna

U Srbiji trenutno postoji skoro 30.000 državnih činovnika, ne računajući zaposlene u vojsci i policiji, za čije plate građani godišnje izdvajaju čak 42 milijarde dinara. To znači da svaki od šest miliona i šesto hiljada punoletnih građana Srbije, sudeći prema izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije, za funkcionisanje državnog aparata iz svog džepa izvadi 6.431 dinar, zvanični su podaci su do kojih je „Blic“ došao.

Malo ili mnogo? Da li možemo imati efikasniju upravu?

Osim činjenice da prosečnom građaninu Srbije trebaju čelični živci i gomile papira koje mora da nabavi kada želi da reši bilo koji iole važniji administrativni problem, nema konkretnih podataka o tome koliko je naša državna uprava efikasna.

„Blicu“ je iz Vlade Srbije dostavljen podatak iz septembra 2005. godine, koji govori o tome je državni hleb jelo 27.799 činovnika, i to ne računajući broj zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Upućeni tvrde da u samo u MUP Srbije ima oko 45.000 zaposlenih, dok ni odbrana ne stoji ništa slabije, pa bi cifra državne uprave mogla da se popne i do 100.000 službenika. Vlada je ove godine samo za plate u vojsci i policiji izdvojila 28 milijardi dinara.

Međutim, pozabavimo se brojem činovnika. Zaduženi za kadrovske poslove u Vladi tvrde da srpska administracija spada u manje administracije.

- Naročito kada se uporedi sa, recimo, Irskom, koja ima oko 30.000 službenika, a ima nešto više od četiri miliona stanovnika - rekao je naš sagovornik iz Vlade, koji je želeo da ostane anoniman, ali je izostavio činjenicu da u broj zaposlenih nisu uračunati pripadnici MUP, vojske i BIA, a oni su jedni od najvećih korisnika budžeta Srbije.

Po preuzimanju mandata od Vlade Zorana Živkovića, Vojislav Koštunica i njegovi članovi kabineta zatekli su u martu 2004. godine 26.810 zaposlenih. U toku 2005. ministarstvo državne i lokalne samouprave počelo je projekat racionalizacije, pa je broj zaposlenih pao na 23.868. U junu 2005. je otpušteno oko 2.900 zaposlenih u državnoj upravi. Međutim, posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom došlo je do povećanja broja zaposlenih. Prelaskom Ministarstva spoljnih poslova, odbrane i posebnih organizacija broj zaposlenih se popeo na 27.799.

Na pitanje koliko pomoćnika, zamenika ministara, sekretara i sekretarica, vozača, kafe kuvarica i drugog osoblja radi u državnoj upravi, iz Vlade smo dobili odgovor da „Centralna kadrovska evidencija nije uspostavila informatički sistem, ali da se to očekuje do kraja godine“. Toliko o efikasnosti ovog aparata.

Tek kada se utvrdi koliko Srbiji treba policajaca, carinika i poreskih inspektora, može da se počne sa racionalizacijom državne uprave, tvrdi za „Blic“ Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

- Takve strateške odluke nema i kako onda možemo da govorimo o ozbiljnom reformisanju. Pored toga, moramo da vidimo da li je bolje da imamo upravu koja za iste pare daje više ili upravu koja malo više košta, ali daje mnogo više rezultata - kaže Šabić.

Za razliku od centralne uprave, podaci o efikasnosti opština postoje. Opštinske uprave su preglomazne i neefikasne, utvrdilo je prošlogodišnje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Po njemu, skoro svaka opštinska uprava u Srbiji ima bar dva ili tri puta više zaposlenih.

- Evropski standard je da na svakih 1.000 stanovnika neke opštine ide jedan zaposleni u upravi. Mi ni taj uslov ne možemo da ispunimo, a kamoli uslove EU, koja je uvela prošle godine i povećala taj broj. Sada ide činovnik na 3.000 nastanjenih u jednoj opštini. Ovde su uprave na lokalnom nivou tri puta veće i naročito je vidljivo uvećanje od 2002. godine - kaže Katarina Simić iz CeSID.

Kao izuzetak od ovog pravila Simićeva je navela opštinu Novi Beograd, koja ima 238 zaposlenih, a po standardima EU imala bi pravo na 240 zaposlenih.