Niskobudžetski bluz

Niskobudzetski bluz Svi oni koji su bili dovoljno istrazivacki raspolozeni da prosle zime iskoriste neku od retkih projekcija (FEST 06) i odgledaju nedoreceni, a skoro pa dugometrazni dokumentarac ''Rudarska opera'' (2005) koji je ovaj reditelj uradio zajedno s Milenom Markovic mozda su i mogli da predvide kako ce pri prvom dodiru s fikcijom doticni tandem ostati jednako odvazno i - reklo bi se - zakleto zagledan u strasne oci nase svakidasnjice. Ipak, cak ni oni nisu mogli da naslute s kolikom ce lakocom Novkovic ovoga puta nadvisiti svoja prethodna, uglavnom bledo pateticna ostvarenja - ''Kazi zasto me ostavi'' (1993) i ''Normalni ljudi'' (2001), bas kao ni sa kakvom ce energicnoscu ostaviti za sobom neke od ociglednih tematskih prethodnika iz ostavstine domace kinematografije kao sto su Karanovicev ''Jagode u grlu'' (1985) ili Radivojevicev ''Ni na nebu ni na zemlji'' (1994). Nosen sada vec bogatim dokumentaristickim iskustvima, Novkovic je vremenom postepeno shvatao da nece zaokruziti vlastiti autorski izraz sve dok ne bude preskocio rampu koja odvaja posustalu iluziju od nemilosrdnog zrvnja stvarnosti, ali je tek sa pomenutom ''Rudarskom operom'' uspeo da pokaze da je to i prakticno moguce. Doduse, ta cudna konstrukcija u kojoj se ukrstaju i sudaraju sumorni zivoti borske mladezi sa ostrim jezikom i jetkom mastom Bertolda Brehta nije nikada zaista profunkcionisala na zeljeni nacin, no svakako jeste pomogla samom reditelju i njegovoj scenaristkinji da pronadju formulu koja ce na optimalan nacin iskoristiti njihove idejne, poetske i stilske potencijale. Otud film ''Sutra ujutro'', kao nacelno otrcana prica o junakovom naprasnom dolasku iz inostranstva koji ujedinjuje i - verovatno - zauvek razdvaja jedno drustvo iz kraja, vec od samog pocetka nesumnjivo i namerno uzmice od podrazumevajuce melodramske ili lokalno obavezne, politizovane vizure, odmah nudeci za uzvrat bolno unosenje u lica i duse vlastitih protagonista, nepokolebljivo i uporno razotkrivajuci najtananije emocije, dileme, zablude, strahove i razocarenja na kojima pociva drama bez drame koju ovi zive i otaljavaju. U nesumnjivo originalnim, a povremeno cak i impresivno vestim dijalozima, pa i u krhkim i duboko viseslojnim karakterima koje je zatekao u rukopisu Markoviceve, Novkovic je dobio idealnu inspiraciju i podrsku za siromasnu i ubitacnu autorsku suptilnost o kakvoj je dugo i bezuspesno sanjao. Naoruzan jednostavnim svetlom, brutalno krupnim planovima, kadrovima koji su toliko dugi da ponekad ''skacu'' unutar sebe samih, beskrajnim i pretezno zapanjujuce korisnim glumackim improvizacijama, kao i scenama i situacijama koje najcesce stizu do poenti bez opipljivih razresenja, on je odenuo pricu Markoviceve u prikladno ruho niskobudzetskog urbanog bluza, svestan kao i ona da je djavo ovde davno odneo svoje i da su okrvavljeni prsti i pokidane zice jedino sto nam svima zajedno preostaje u dzem sesnu na koji smo nevoljko pristali. Naravno, ta pankerska uverljivost kojom se opravdano kocoperi film ''Sutra ujutro'' nije vredna paznje samo kao mali, individualni trijumf Novkovica i Markoviceve, nego i kao pravi i cvrst putokaz u mogucnost da i na domacem terenu skromnost i bitnost dodju u definitivno kinematografsko saglasje. Trajno upropasten pogresnim izborom potpuno nemocnog distributera i posledicnom, gotovo nepostojecom reklamnom kampanjom, film ''Sutra ujutro'' ce se u bliskoj buducnosti mozda domoci jos nekih festivalskih priznanja i pohvala strucnjaka, ali nikada nece izboriti zasluzeni broj bioskopskih gledalaca. Steta sto je tako, jer bi ovo delo zbog svih nabrojanih vrlina, pa i usled nekih precutanih mana - medju kojima dominiraju nepotrebno uranjanje u sentimentalizam, nemuste posvete i skretanja u narativne digresije bez ikakve potrebe ili smisla, svakako obogatilo sve skucenije duhovne horizonte ovdasnje publike. Medjutim, sve i da se tek za neku godinu (uz pomoc TV-a ili DVD-ja) suocite sa ovim hrabrim i inovativnim stvaralackim pokusajem Novkovica i Markoviceve stvari se nece bitno promeniti: ''Sutra ujutro'' ce - naime - i do tada ostati prvi castan i relativno dorecen dokaz o sposobnosti naseg filma da se izbori sa avetima tekuce istorije u sudbinama malih, obicnih ljudi. (''Sutra ujutro''; Srbija, 2006; proizvodnja: Zilion Films; scenaristkinja: Milena Markovic; reditelj: Oleg Novkovic; igraju: Uliks Fehmiu, Nada Sargin, Nebojsa Glogovac, Ljubomir Bandovic, Radmila Tomovic, Milos Vlalukin, Lazar Ristovski, Danica Ristovski, Jelena Djokic i drugi; distributer: Pro Vizn) Filmska kritika, Aleksandar D. Kostic Bioskopski susret sa novim filmom Olega Novkovica ''Sutra ujutro'' neocekivano je zanimljivo i otreznjujuce prijatno iskustvo. Bioskopski susret sa novim filmom Olega Novkovica ''Sutra ujutro'' neocekivano je zanimljivo i otreznjujuce prijatno iskustvo.

Svi oni koji su bili dovoljno istraživački raspoloženi da prošle zime iskoriste neku od retkih projekcija (FEST 06) i odgledaju nedorečeni, a skoro pa dugometražni dokumentarac ''Rudarska opera'' (2005) koji je ovaj reditelj uradio zajedno s Milenom Marković možda su i mogli da predvide kako će pri prvom dodiru s fikcijom dotični tandem ostati jednako odvažno i - reklo bi se - zakleto zagledan u strašne oči naše svakidašnjice. Ipak, čak ni oni nisu mogli da naslute s kolikom će lakoćom Novković ovoga puta nadvisiti svoja prethodna, uglavnom bledo patetična ostvarenja - ''Kaži zašto me ostavi'' (1993) i ''Normalni ljudi'' (2001), baš kao ni sa kakvom će energičnošću ostaviti za sobom neke od očiglednih tematskih prethodnika iz ostavštine domaće kinematografije kao što su Karanovićev ''Jagode u grlu'' (1985) ili Radivojevićev ''Ni na nebu ni na zemlji'' (1994).

Nošen sada već bogatim dokumentarističkim iskustvima, Novković je vremenom postepeno shvatao da neće zaokružiti vlastiti autorski izraz sve dok ne bude preskočio rampu koja odvaja posustalu iluziju od nemilosrdnog žrvnja stvarnosti, ali je tek sa pomenutom ''Rudarskom operom'' uspeo da pokaže da je to i praktično moguće. Doduše, ta čudna konstrukcija u kojoj se ukrštaju i sudaraju sumorni životi borske mladeži sa oštrim jezikom i jetkom maštom Bertolda Brehta nije nikada zaista profunkcionisala na željeni način, no svakako jeste pomogla samom reditelju i njegovoj scenaristkinji da pronađu formulu koja će na optimalan način iskoristiti njihove idejne, poetske i stilske potencijale. Otud film ''Sutra ujutro'', kao načelno otrcana priča o junakovom naprasnom dolasku iz inostranstva koji ujedinjuje i - verovatno - zauvek razdvaja jedno društvo iz kraja, već od samog početka nesumnjivo i namerno uzmiče od podrazumevajuće melodramske ili lokalno obavezne, politizovane vizure, odmah nudeći za uzvrat bolno unošenje u lica i duše vlastitih protagonista, nepokolebljivo i uporno razotkrivajući najtananije emocije, dileme, zablude, strahove i razočarenja na kojima počiva drama bez drame koju ovi žive i otaljavaju.

U nesumnjivo originalnim, a povremeno čak i impresivno veštim dijalozima, pa i u krhkim i duboko višeslojnim karakterima koje je zatekao u rukopisu Markovićeve, Novković je dobio idealnu inspiraciju i podršku za siromašnu i ubitačnu autorsku suptilnost o kakvoj je dugo i bezuspešno sanjao. Naoružan jednostavnim svetlom, brutalno krupnim planovima, kadrovima koji su toliko dugi da ponekad ''skaču'' unutar sebe samih, beskrajnim i pretežno zapanjujuće korisnim glumačkim improvizacijama, kao i scenama i situacijama koje najčešće stižu do poenti bez opipljivih razrešenja, on je odenuo priču Markovićeve u prikladno ruho niskobudžetskog urbanog bluza, svestan kao i ona da je đavo ovde davno odneo svoje i da su okrvavljeni prsti i pokidane žice jedino što nam svima zajedno preostaje u džem sešnu na koji smo nevoljko pristali. Naravno, ta pankerska uverljivost kojom se opravdano kočoperi film ''Sutra ujutro'' nije vredna pažnje samo kao mali, individualni trijumf Novkovića i Markovićeve, nego i kao pravi i čvrst putokaz u mogućnost da i na domaćem terenu skromnost i bitnost dođu u definitivno kinematografsko saglasje.

Trajno upropašten pogrešnim izborom potpuno nemoćnog distributera i posledičnom, gotovo nepostojećom reklamnom kampanjom, film ''Sutra ujutro'' će se u bliskoj budućnosti možda domoći još nekih festivalskih priznanja i pohvala stručnjaka, ali nikada neće izboriti zasluženi broj bioskopskih gledalaca. Šteta što je tako, jer bi ovo delo zbog svih nabrojanih vrlina, pa i usled nekih prećutanih mana - među kojima dominiraju nepotrebno uranjanje u sentimentalizam, nemušte posvete i skretanja u narativne digresije bez ikakve potrebe ili smisla, svakako obogatilo sve skučenije duhovne horizonte ovdašnje publike. Međutim, sve i da se tek za neku godinu (uz pomoć TV-a ili DVD-ja) suočite sa ovim hrabrim i inovativnim stvaralačkim pokušajem Novkovića i Markovićeve stvari se neće bitno promeniti: ''Sutra ujutro'' će - naime - i do tada ostati prvi častan i relativno dorečen dokaz o sposobnosti našeg filma da se izbori sa avetima tekuće istorije u sudbinama malih, običnih ljudi.

(''Sutra ujutro''; Srbija, 2006; proizvodnja: Zilion Films; scenaristkinja: Milena Marković; reditelj: Oleg Novković; igraju: Uliks Fehmiu, Nada Šargin, Nebojša Glogovac, Ljubomir Bandović, Radmila Tomović, Miloš Vlalukin, Lazar Ristovski, Danica Ristovski, Jelena Đokić i drugi; distributer: Pro Vižn)