Osetljiv period: Uzroci i simptomi postporođajne depresije

U periodu nakon rođenja deteta dešava se niz hormonskih promena. One se susreću sa svim očekivanim blagodetima majčinstva, ali kako uživaju u ostvarenju svojih očekivanja, tako će biti primorane i da se suoče sa svojim strahovima.

Svakodnevna briga za novorođenče u život jedne majke, donosi potpuno novi nivo stresa. Kada tome dodamo umor, neprospavane noći, neizbežne promene u načinu života, odnos sa partnerom i ostalim članovima porodice, jasno je da postoji verovatnoća da trudnice posle porođaja mogu imati određene psihičke tegobe.

Postporođajna tuga je prolazno raspoloženje, koje se javlja u prvim danima nakon porođaja i traje oko dve nedelje. U ovom periodu žene su jako osetljive, plačljive i sklone naglim promenama raspoloženja. Imaju problema sa nesanicom i otežanu koncentraciju, a često su i jako nezadovoljne sobom.

Prema nedavnim istraživanjima od 20 do 40 posto majki će doživeti postporođajnu tugu. Ona ne predstavlja ozbiljan problem za majčinstvo i ne šteti detetovom zdravlju, jer je majka uprkos određenim poteškoćama spremna da brine o detetu. Ova vrsta depresije smatra se uobičajenom reakcijom na promene nakon porođaja, koja se uz trud i podršku porodice lako savladava.

Međutim, ponekad majka nakon porođaja doživljava intenzivne promene raspoloženja, koje se odražavaju na mnoge sfere njenog života. Postoji verovatnoća da će određeni broj majki pasti u jači oblik postporođajne depresije.

Postporođajna depresija je poremećaj raspoloženja u kom dominiraju simptomi sniženog raspoloženja, depresije i gubitka interesovanja. Pojavljuju se i mnogi drugi simptomi, u načinu mišljenja, emocijama, ponašanju ali i na telesnom planu.

Obično se javlja u prva tri meseca nakon rođenja deteta. U zavisnosti od težine i simptoma, može biti blaga, umerena i teška. Pored osnovnih simptoma u posleporođajnoj depresiji mogu se javiti još neki simptomi:

– često plakanje, tuga i potištenost

– smetnje koncentracije i poteškoće pamćenja

– osećaj preplavljenosti, nemogućnost nošenja sa svakodnevnim problemima te poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka

– iskrivljen ili negativan doživljaj stvarnosti, sadašnjosti, ali i budućnosti

– razdražljivost, teskoba, bezvoljnost

– nedostatak samopouzdanja i osećaja vlastite vrednosti, bespomoćnost

– osećaj beznađa, nemoći ili krivice

– nedostatak užitka i zanimanja za bavljenje stvarima kojima se žena ranije bavila (uključujući i seksualnu želju)

– nesanica (koja nije povezana s detetovim potrebama) ili preterano spavanje

– značajne promene apetita – osoba jede ili premalo ili previše – nedostatak ili slaba povezanost s detetom, gubitak zanimanja za dete, porodicu i druge aktivnosti, osećaj nedostatka ljubavi prema detetu ili preterana zabrinutost za dete

– katkada se javljaju suicidne misli, strahovi i opsesivne misli da će majka nauditi detetu

– telesne smetnje kao što su glavobolje, bol u grudima, izraženo kucanje srca, bolovi u želucu i slično

Stručnjaci se slažu da kod žena koje boluju od postporođajne depresije, svakako postoje određene endokrinološke i neurofiziološke promene.

Faktor rizika su: postojanje depresije u porodičnoj istoriji bolesti, problem zavisnosti, narušeni emotivni odnosi sa partnerom, nerazumevanje okoline, loše socioekonomske okolnosti, stresni događaji u majčinom životu…

Podaci pokazuju da manje od 20 posto žena sa ovim simptomima potraži stručnu pomoć. Žene se boje osude svoje okoline, i zato u sebi drže ovo, nimalo prijatno psihološko stanje. Majka se uvek teši da je to normalno stanje i da će ga ona prevazići, a okolina je u takvom stavu podržava. Pa ipak, odgovornije bi bilo obratiti se stručnjacima i tako pomoći sebi i uživati u majčinstvu.