Zemlja bez šaltera

Zemlja bez saltera Danska je ponovo ucinila nesto sto je sokiralo ceo svet. Okej, mozda rec „sokirala" nije najprimerenija, ali nije ni daleko od opisa reakcije na odluku danske vlade da svu administrativnu komunikaciju sa gradjanima ubuduce obavlja iskljucivo internetom. Za pocetak, od proslog meseca, sva komunikacija izmedju firmi i drzave obavlja se onlajn, a vlada tvrdi da je korist obostrana. Sto se drzavne kase tice, prelaskom na internet vec je ostvarena usteda od sto miliona evra, a obavljeno je oko 15.000.000 transakcija. Inace, Danska ima 5.000.000 stavnovnika, barem 3.000.000 manje nego Srbija, i verovatno nema mnogo komplikovaniju i zahtevniju birokratiju. U Danskoj internet koristi gotovo tri cetvrtine stanovnistva, pa ce mnogi reci da je njima lako da uvedu ovakva pravila. To nije sasvim tacno, a to kazu i predstavnici vlasti. Da internet komunikacija sa administracijom nije obaveza, koristilo bi je mozda pet do deset odsto stanovnika, ostali bi verovatno isli uobicajenim putem. A u tom slucaju nista ne bi pojeftinilo, naprotiv. Postojala bi dva sistema, sto automatski znaci vece troskove. Naravno, postavlja se pitanje sta sa onima koji internet ne koriste, a kojih cak ni u Danskoj nije malo (uglavnom je rec o starijim ljudima koji nisu raspolozeni da „uce nove trikove"). Pa, ni za njih nema popusta, morace da se obrate onima koji se razumeju, a moze se ocekivati da se pojave privatne firme ili pojedinci koji ce za malu naknadu da vas zastupaju pred drzavom. Uostalom, isto je i sa nepismenima (kojih je u Danskoj znatno manje nego u Srbiji) pa se niko ne buni sto i oni moraju da predaju na salterima uredno popunjene formulare. Moze li ta moda da nadje plodno tlo i u Srbiji? Moze, naravno, cak i plodnije nego u razvijenom svetu jer je prednost Srbije sto jos uvek nema razvijenu elektronsku administraciju te odmah moze da je razvija u ovom pravcu. Informaticka nepismenost manja je prepreka nego stvarna i funkcionalna nepismenost, a s tim se i sada vec nekako izlazi na kraj. Drzavna administracija opirala bi se svom restrukturiranju zbog ukidanja saltera, a budzet bi se „bunio" zbog dramaticnog smanjenja ili potpunog ukidanja administrativnih taksi (obe stvari obradovale bi gradjane). Jer, sta ce vam takse ako su troskovi svedeni na minimum? Za Srbiju je najveci problem to sto se stalno previdja znacaj koji internet danas ima. Ali to je opsti problem, ne samo drzavne administracije. Dobar primer je smrt Slobodana Milosevica. Od znacajnih srpskih sajtova samo su RTS i B92 o ovom dogadjaju izvestili pravovremeno i nastavili uredno da dopunjuju svoja internet izdanja. "Vecernje novosti" i "Glas javnosti" ovu informaciju stavili su na sajtove sa pet sati zakasnjenja, "Politika" u nedelju ujutru, a "Blic" i "Danas" u nedelju uvece. U medjuvremenu, svi svetski mediji imali su tu vest na udarnim mestima svojih internet prezentacija, i ta se praksa odrzala i narednih dana. Srbija ima oko milion korisnika interneta i barem jos toliko onih koji srpski internet prate iz inostranstva. Tek kada se stvori svest da su oni znacajna publika za medije, moze se ocekivati da krene prica o drugim korisnim nacinima za primenu interneta. Navigator Danska je ponovo ucinila nesto sto je sokiralo ceo svet. Okej, mozda rec „sokirala" nije najprimerenija, ali nije ni daleko od opisa reakcije na odluku danske vlade da svu administrativnu komunikaciju sa gradjanima ubuduce obavlja iskljucivo internetom. Za pocetak, od proslog meseca, sva komunikacija izmedju firmi i drzave obavlja se onlajn, a vlada tvrdi da je korist obostrana. Sto se drzavne kase tice, prelaskom na internet vec je ostvarena usteda od sto miliona evra, a obavljeno je oko 15.000.000 transakcija. Inace, Danska ima 5.000.000 stavnovnika, barem 3.000.000 manje nego Srbija, i verovatno nema mnogo komplikovaniju i zahtevniju birokratiju.

Danska je ponovo učinila nešto što je šokiralo ceo svet. Okej, možda reč „šokirala" nije najprimerenija, ali nije ni daleko od opisa reakcije na odluku danske vlade da svu administrativnu komunikaciju sa građanima ubuduće obavlja isključivo internetom. Za početak, od prošlog meseca, sva komunikacija između firmi i države obavlja se onlajn, a vlada tvrdi da je korist obostrana. Što se državne kase tiče, prelaskom na internet već je ostvarena ušteda od sto miliona evra, a obavljeno je oko 15.000.000 transakcija. Inače, Danska ima 5.000.000 stavnovnika, barem 3.000.000 manje nego Srbija, i verovatno nema mnogo komplikovaniju i zahtevniju birokratiju.

U Danskoj internet koristi gotovo tri četvrtine stanovništva, pa će mnogi reći da je njima lako da uvedu ovakva pravila. To nije sasvim tačno, a to kažu i predstavnici vlasti. Da internet komunikacija sa administracijom nije obaveza, koristilo bi je možda pet do deset odsto stanovnika, ostali bi verovatno išli uobičajenim putem. A u tom slučaju ništa ne bi pojeftinilo, naprotiv. Postojala bi dva sistema, što automatski znači veće troškove.

Naravno, postavlja se pitanje šta sa onima koji internet ne koriste, a kojih čak ni u Danskoj nije malo (uglavnom je reč o starijim ljudima koji nisu raspoloženi da „uče nove trikove"). Pa, ni za njih nema popusta, moraće da se obrate onima koji se razumeju, a može se očekivati da se pojave privatne firme ili pojedinci koji će za malu naknadu da vas zastupaju pred državom. Uostalom, isto je i sa nepismenima (kojih je u Danskoj znatno manje nego u Srbiji) pa se niko ne buni što i oni moraju da predaju na šalterima uredno popunjene formulare.

Može li ta moda da nađe plodno tlo i u Srbiji? Može, naravno, čak i plodnije nego u razvijenom svetu jer je prednost Srbije što još uvek nema razvijenu elektronsku administraciju te odmah može da je razvija u ovom pravcu. Informatička nepismenost manja je prepreka nego stvarna i funkcionalna nepismenost, a s tim se i sada već nekako izlazi na kraj. Državna administracija opirala bi se svom restrukturiranju zbog ukidanja šaltera, a budžet bi se „bunio" zbog dramatičnog smanjenja ili potpunog ukidanja administrativnih taksi (obe stvari obradovale bi građane). Jer, šta će vam takse ako su troškovi svedeni na minimum?

Za Srbiju je najveći problem to što se stalno previđa značaj koji internet danas ima. Ali to je opšti problem, ne samo državne administracije. Dobar primer je smrt Slobodana Miloševića. Od značajnih srpskih sajtova samo su RTS i B92 o ovom događaju izvestili pravovremeno i nastavili uredno da dopunjuju svoja internet izdanja. "Večernje novosti" i "Glas javnosti" ovu informaciju stavili su na sajtove sa pet sati zakašnjenja, "Politika" u nedelju ujutru, a "Blic" i "Danas" u nedelju uveče. U međuvremenu, svi svetski mediji imali su tu vest na udarnim mestima svojih internet prezentacija, i ta se praksa održala i narednih dana. Srbija ima oko milion korisnika interneta i barem još toliko onih koji srpski internet prate iz inostranstva. Tek kada se stvori svest da su oni značajna publika za medije, može se očekivati da krene priča o drugim korisnim načinima za primenu interneta.