Šta raditi kad dete ima temperaturu?

Sta raditi kad dete ima temperaturu? Sta je povisena telesna temperatura? Kod zdravog deteta telesna temperatura ne mora da bude uvek 37°C. Ona pomalo varira iznad i ispod te vrednosti. Obicno je najniza rano ujutru, a najvisa kasno posle podne. Ova promena u zavisnosti od doba dana je veoma mala. Mnogo vece promene su kod mirovanja i aktivnosti. Zdravo malo dete koje je skakalo moze da ima temperaturu i do 37.7 stepeni. Zato treba meriti temperaturu nakon sto je dete mirovalo sat do sat i po. Aktivnost mnogo vise utice na temperaturu male dece nego starije. Temperatura niza od normalne (36.1) ponekad se javlja na kraju bolesti. Kod zdravih beba i dece moze se javiti u ranim jutarnjim casovima. To nije razlog za zabrinutost sve dok se dete oseca dobro. Zasto temperatura raste? Povisena temperatura prestavlja vid odbrane organizma od infekcije i drugih bolesti. Neki mkroorganizmi se unistavaju na visoj temperaturi tako da je to mozda jedan od razloga sto ona kod infekcija raste. Centar za termoregulaciju u mozgu (u hipotalamusu) je, slicno termostatu elektricnih aparata, podesen na normalnu vrednost od oko 37 stepeni. Kada smo bolesni on se pomeri ka visim vrednostima, npr. 39 stepeni. Dok se ne dostigne ta temperatura nama je hladno, osecamo jezu i ako gorimo. Lekovi hemijskim putem deluju na centar za termoregulaciju i pomeraju ga ka nizim vrednostma. Merenje temperature Obican zivin toplomer za rektalno (u guzu) i aksilarno merenje (ispod pazuha) se razlikuju po tome sto nije ostar, ima kuglcu na vrhu da ne bi povredili bebu. On moze meriti i temperaturu u ustima i izpod pazuha. Svi zivini toplomeri imaju istu skalu i isto mere temperaturu. Ako se temperatura meri ispod pazuha toplomer stoji 4 minuta, mada i sa tri pokazuje prilicno tacnu vrednost. Prilikom merenja, detetov pazuh treba da bude suv, a toplomer ne treba da dodiruje odecu. Manjem detetu i bebi je najbolje meriti temperaturu pod pazuhom (aksilarna temperatura). Vi morate da im, drzeci ih na krilu, pridrzavate ruku priljubljenu uz telo. U ustima, ispod jezika, temperatura se meri 2 minuta, ali dete treba da bude vece da biste bili sigurni da nece da zagrize toplomer. Rektalno se temperatura meri malim bebama kojima bi bilo tesko izmeriti aksilarnu temperaturu. Vrh toplomera namazete kremom, bebu stavite potrbuske na vasa kolena i gurnete u guzu toplomer, lagano tako da sam sklizne. Zatim ga ne drzite (da ne bi povredili bebu), vec ga samo blago pridrzavate izmedju kaziprsta i srednjeg prsta. Manje je zgodno ako beba lezi na krevetu. Tada je okrenete na stranu i savijete joj noge. Ne merite je kada beba lezi na ledjima, jer vas moze sutnuti u ruku sa toplomerom, a i rektum nije lako dostupan. Merena u guzu temperatura se ocitava nakon jednog minuta. Dete sa godinu dana i starije je svesno svog tela, dostojanstva i sigurnosti i nece mu se dopasti da mu gurate toplomer u guzu, pa mu zato treba meriti pod pazuhom. Toplomeri sa elektronskim digitalnim merenjem su podjednako efikasni kao zivini. Mere temperaturu bubne opne (timpanalna temperatura) i za to im treba jako kratko vreme. Za merenje je potrebno izvesno iskustvo, jer toplomer treba postaviti na pravo mesti, inace nece izmeriti tacno. Temperatura moze da se izmeri trakom koja se prislanja na celo, a ocitavanje se vrsi zahvaljujuci skali boja. Merenje je jednostavno, ali nije narocito precizno. Kod merenja zivinim toplomerom mogu se dobiti razlicite vrednosti u zavisnosti od toga gde ste merili temperaturu. Najniza je u ustima, najvisa u rektumu i ta razlika iznosu oko pola stepena. Aksilarna temperatura se nalazi izmedju ove dve. Lekaru kazite kolika je temperatura izmerena i gde ste merili. Nemojte ako ste merili rektalno da preracunavate koliko bi to bilo aksilarno. Obaranje temperature Roditelji obicno misle da je visoka tempertura sama po sebi bolest i nastoje da je odmah snize. Medjutim, ona predstavlja znak da se organizam bori i da imunitet radi. Povisena temperatura je jedan od mehanizama koji pomaze da se organizam izbori sa infekcijom. Moze posluziti i da se prati tok bolesti i efikasnost terapije. Karakteristike povisene temperature mogu biti vazne za postavljanje dijagnoze. Temperatura do 38,3 ne mora da se obara. Ona moze dovesti do unistenja nekih mikroorganizama izazivaca upale. Visu od 38,3 obarati ako iscrpljuje dete ili ga ometa da normalno spava. Visina temperature ne ukazuje na tezinu bolesti. Deca uzrasta od godinu dana do pet godina mogu imati temperaturu 40 stepeni i vise, a da je u pitanju neka blaza bolest, nazeb ili upala grla, isto kao i kod neke teze bolesti. S druge strane ima tezih bolesti koje ne idu s temperaturom vecom od 38.3. Zato kad god vam dete deluje bolesno vodite ga lekaru, bez obzira kolika je temperatura. Ako je temperatura visoka, 40°C i vise i dete se oseca lose, dajte mu lek protiv temperature jos pre odlaska lekaru, pogotovo ako ne moze biti pregledano za sat ili vise. U ostalim slucajevima ne skidajte temperaturu pre odlaska lekaru. Lekovi za snizenje temperature (antipiretici kao npr. paracetamol, ibuprofen) deluju na centar za termoregulaciju. Snizavaju vrednost na koju je podesen. Nakon uzimanja leka potrebno je samo da se telo rashladi do te vrednosti. Mozete detetu olaksati ako mu vlaznom mlakom krpom, natopljenom obicnom vodom, istrljate telo. Podjednako je efikasno kao poznata komova rakija ili mesavina alohola i vode. Isparavanjem tecnosti, hladi se telo i temperatura pada. Ako dete nije popilo lek, ovo je privremeno olaksanje, ne deluje na termoregulacioni centar i temperatura ubrzo ponovo raste. Tusiranje deteta mlakom vodom (nikako hladnom) moze malo sniziti temperaturu. Dete tusirajte u dobro zagrejanom kupatilu, a zatim mu obucite suvu odecu. Ako dete ima jako visoku temperaturu i zarumeni se u licu, na sobnoj temperaturi ga treba lagano pokriti. Tako ce mu biti prijatnije, a moze mu i malo pasti temperatura. Roditelji ponekad ovo ne cine plaseci se da ce dete dodatno da nazebe. Febrilne konvulzije Neki roditelji se plase da dugotrajno povisena temperatura moze dovesti do febrilnih konvulzija. To nije tacno. Nagla promena temperature kod male dece moze dovesti do toga. Ako se konvulzije ne jave prvog dana, mala je verovatnica da ce se javiti narednih dana. Temperatura se snizava da bi detetu bilo lakse, a ne da bi se sprecile konvulzije. Efikasna previntiva bi bila ako bi se detetu dao lek protiv temperature na samom pocetku infektivne bolesti, jos pre njenog skoka. Medjutim, roditelji obicno ne znaju da ce se dete razboleti sve dok temperatura ne skoci. Detetu koje je vec imalo febrilne konvulzije roditelji treba da daju mikroklizmu Dijazepama cim se pojavi temperatura. Izvor: porodicnilekar.net Foto: Aleksandr Kutsayev/FreeDigitalPhotos.net, Sura Nualpradid/FreeDigitalPhotos.net porodicnilekar.net Povisena telesna temperatura obicno preplasi roditelje i oni pozele da je snize sto pre. Povisena telesna temperatura obicno preplasi roditelje i oni pozele da je snize sto pre.

Šta je povišena telesna temperatura?

Kod zdravog deteta telesna temperatura ne mora da bude uvek 37°C. Ona pomalo varira iznad i ispod te vrednosti. Obično je najniža rano ujutru, a najviša kasno posle podne. Ova promena u zavisnosti od doba dana je veoma mala. Mnogo veće promene su kod mirovanja i aktivnosti. Zdravo malo dete koje je skakalo može da ima temperaturu i do 37.7 stepeni. Zato treba meriti temperaturu nakon sto je dete mirovalo sat do sat i po. Aktivnost mnogo više utiče na temperaturu male dece nego starije. Temperatura niža od normalne (36.1) ponekad se javlja na kraju bolesti. Kod zdravih beba i dece može se javiti u ranim jutarnjim časovima. To nije razlog za zabrinutost sve dok se dete oseća dobro.

Zašto temperatura raste?

Povišena temperatura prestavlja vid odbrane organizma od infekcije i drugih bolesti. Neki mkroorganizmi se uništavaju na višoj temperaturi tako da je to možda jedan od razloga što ona kod infekcija raste. Centar za termoregulaciju u mozgu (u hipotalamusu) je, slično termostatu električnih aparata, podešen na normalnu vrednost od oko 37 stepeni. Kada smo bolesni on se pomeri ka višim vrednostima, npr. 39 stepeni. Dok se ne dostigne ta temperatura nama je hladno, osećamo jezu i ako gorimo. Lekovi hemijskim putem deluju na centar za termoregulaciju i pomeraju ga ka nižim vrednostma.

Merenje temperature

Običan živin toplomer za rektalno (u guzu) i aksilarno merenje (ispod pazuha) se razlikuju po tome što nije oštar, ima kuglcu na vrhu da ne bi povredili bebu. On može meriti i temperaturu u ustima i izpod pazuha. Svi živini toplomeri imaju istu skalu i isto mere temperaturu. Ako se temperatura meri ispod pazuha toplomer stoji 4 minuta, mada i sa tri pokazuje prilično tačnu vrednost. Prilikom merenja, detetov pazuh treba da bude suv, a toplomer ne treba da dodiruje odeću.

Manjem detetu i bebi je najbolje meriti temperaturu pod pazuhom (aksilarna temperatura). Vi morate da im, držeći ih na krilu, pridržavate ruku priljubljenu uz telo. U ustima, ispod jezika, temperatura se meri 2 minuta, ali dete treba da bude veće da biste bili sigurni da neće da zagrize toplomer. Rektalno se temperatura meri malim bebama kojima bi bilo teško izmeriti aksilarnu temperaturu. Vrh toplomera namažete kremom, bebu stavite potrbuške na vaša kolena i gurnete u guzu toplomer, lagano tako da sam sklizne. Zatim ga ne držite (da ne bi povredili bebu), već ga samo blago pridržavate između kažiprsta i srednjeg prsta. Manje je zgodno ako beba leži na krevetu. Tada je okrenete na stranu i savijete joj noge. Ne merite je kada beba leži na leđima, jer vas može šutnuti u ruku sa toplomerom, a i rektum nije lako dostupan. Merena u guzu temperatura se očitava nakon jednog minuta. Dete sa godinu dana i starije je svesno svog tela, dostojanstva i sigurnosti i neće mu se dopasti da mu gurate toplomer u guzu, pa mu zato treba meriti pod pazuhom.

Toplomeri sa elektronskim digitalnim merenjem su podjednako efikasni kao živini. Mere temperaturu bubne opne (timpanalna temperatura) i za to im treba jako kratko vreme. Za merenje je potrebno izvesno iskustvo, jer toplomer treba postaviti na pravo mesti, inače neće izmeriti tačno. Temperatura može da se izmeri trakom koja se prislanja na čelo, a očitavanje se vrši zahvaljujući skali boja. Merenje je jednostavno, ali nije naročito precizno.

Kod merenja živinim toplomerom mogu se dobiti različite vrednosti u zavisnosti od toga gde ste merili temperaturu. Najniža je u ustima, najviša u rektumu i ta razlika iznosu oko pola stepena. Aksilarna temperatura se nalazi između ove dve. Lekaru kažite kolika je temperatura izmerena i gde ste merili. Nemojte ako ste merili rektalno da preračunavate koliko bi to bilo aksilarno.

Obaranje temperature

Roditelji obično misle da je visoka tempertura sama po sebi bolest i nastoje da je odmah snize. Međutim, ona predstavlja znak da se organizam bori i da imunitet radi. Povišena temperatura je jedan od mehanizama koji pomaže da se organizam izbori sa infekcijom. Može poslužiti i da se prati tok bolesti i efikasnost terapije. Karakteristike povišene temperature mogu biti važne za postavljanje dijagnoze.

Temperatura do 38,3 ne mora da se obara. Ona može dovesti do uništenja nekih mikroorganizama izazivača upale. Višu od 38,3 obarati ako iscrpljuje dete ili ga ometa da normalno spava. Visina temperature ne ukazuje na težinu bolesti. Deca uzrasta od godinu dana do pet godina mogu imati temperaturu 40 stepeni i više, a da je u pitanju neka blaža bolest, nazeb ili upala grla, isto kao i kod neke teže bolesti. S druge strane ima težih bolesti koje ne idu s temperaturom većom od 38.3. Zato kad god vam dete deluje bolesno vodite ga lekaru, bez obzira kolika je temperatura.

Ako je temperatura visoka, 40°C i više i dete se oseća loše, dajte mu lek protiv temperature još pre odlaska lekaru, pogotovo ako ne može biti pregledano za sat ili više. U ostalim slučajevima ne skidajte temperaturu pre odlaska lekaru.

Lekovi za sniženje temperature (antipiretici kao npr. paracetamol, ibuprofen) deluju na centar za termoregulaciju. Snižavaju vrednost na koju je podešen. Nakon uzimanja leka potrebno je samo da se telo rashladi do te vrednosti. Možete detetu olakšati ako mu vlažnom mlakom krpom, natopljenom običnom vodom, istrljate telo. Podjednako je efikasno kao poznata komova rakija ili mešavina alohola i vode. Isparavanjem tečnosti, hladi se telo i temperatura pada. Ako dete nije popilo lek, ovo je privremeno olakšanje, ne deluje na termoregulacioni centar i temperatura ubrzo ponovo raste. Tuširanje deteta mlakom vodom (nikako hladnom) može malo sniziti temperaturu. Dete tuširajte u dobro zagrejanom kupatilu, a zatim mu obucite suvu odeću.

Ako dete ima jako visoku temperaturu i zarumeni se u licu, na sobnoj temperaturi ga treba lagano pokriti. Tako će mu biti prijatnije, a može mu i malo pasti temperatura. Roditelji ponekad ovo ne čine plašeći se da će dete dodatno da nazebe.

Febrilne konvulzije

Neki roditelji se plaše da dugotrajno povišena temperatura može dovesti do febrilnih konvulzija. To nije tačno. Nagla promena temperature kod male dece može dovesti do toga. Ako se konvulzije ne jave prvog dana, mala je verovatnića da će se javiti narednih dana. Temperatura se snižava da bi detetu bilo lakše, a ne da bi se sprečile konvulzije. Efikasna previntiva bi bila ako bi se detetu dao lek protiv temperature na samom početku infektivne bolesti, još pre njenog skoka. Međutim, roditelji obično ne znaju da će se dete razboleti sve dok temperatura ne skoči. Detetu koje je već imalo febrilne konvulzije roditelji treba da daju mikroklizmu Dijazepama čim se pojavi temperatura.

Izvor: porodicnilekar.net
Foto: Aleksandr Kutsayev/FreeDigitalPhotos.net, Sura Nualpradid/FreeDigitalPhotos.net