Vinski raj na kraju sveta

Vinski raj na kraju sveta Cile je zemlja koja zaista nudi mnogo toga i skoro na svakom koraku iznenadjuje u pozitivnom smislu. Prvo iznenadjenje docekalo nas je vec pri samom dolasku, kada smo konstatovali da mnogi Cileanci izgledaju potpuno drugacije od nase predstave o njima – visoki su, svetle puti i ociju, i potomci su interesantne mesavine: Nemaca, koji su nakon dobijanja nezavisnosti 1810. godine naselili juzni kraj zemlje, starosedelaca Spanaca koji su prvi naselili Juznu Ameriku i lokalnih indijanaca Mapucha. Takodje, odmah smo osetili da smo dosli u zemlju pozitivne energije, jer su Cileanci, a ima ih ukupno sesnaest miliona, izuzetno pozitivni i duhoviti ljudi, druzeljubivi, vedrog duha i puni volje da svim gostima pokazu da su dobrodosli. Iako se nalaze, mozemo slobodno reci na kraju sveta, prihvatili su savremeni nacin zivota, barem ovi koje smo upoznali u Santjagu - imaju dobre plate, zive urbano i mnogo putuju, sto poslovno sto privatno. Mnogo rade i, verovatno kao posledica uticaja germanskih gena, izuzetno dobro su organizovani. Takodje, na osnovu kretanja na mestima gde su poslovne zone sa visokim staklenim soliterima, u kojima svaki iole ozbiljniji svetski brend ima svoje predstavnistvo, namece se zakljucak da Cile ima ogroman potencijal. Iako mnogo rade, Cileanci vole da uzivaju u zivotu, tako da slobodno vreme maksimalno koriste za prepustanje carima potrosackog drustva. Prate se svi aktuelni trendovi – slusaju se MTV hitovi, voze se skupi automobili, a trosenje novca po restoranima jednostavno se podrazumeva. Restorana ima mnogo, gotovo na svakom koraku. Svi su puni, narocito u vreme vecere, vrlo savremeno su uredjeni i ni po cemu ne zaostaju za evropskim. Na njihovu srecu, Cileanci imaju mogucnost da za male pare uzivaju u savrsenim biftecima, za koje smo inace mislili da su privilegija Argentine. Kao sto smo rekli, specijalitet su bifteci, koji su mekani kao puter i neverovatno ukusni, a kao prilog uz njih sluzi se specifican pire od tikve. Inace, glavno nacionalno jelo je losos i svi riblji specijaliteti pripremaju se od ove vrste ribe. Naravno, posto su veliki gurmani, Cileanci obozavaju i vino. S obzirom na to da su prilicno lojalni i piju mahom domaca vina, koja su pri tom veoma pristupacnih cena u odnosu na kvalitet, vino se pije za svakim stolom i uz svaki obrok. Prakticno, u restoranima se nista drugo i ne pije. Sto se tice mode, nosi se dizajnirana, firmirana garderoba, ali brendova koji su poznati samo u Juznoj Americi, sto je i dobro. Jer, lepo je i pravo osvezenje kada se neki trzni centar i glavna ulica razlikuju od onih u ostalim svetskim metropolama koje su sve postale nalik jedna drugoj. Ukratko, Cile zivi punim plucima, ali na svoj specifican nacin. Taj moderan koncept zivljenja i kosmopolitski duh u kombinaciji sa egzoticnim pejzazem i geografskom dislociranoscu daju ovoj zemlji zaista jedinstven sarm. Na zalost, nismo imali priliku da upoznamo prosecnog Cileanca. Sudeci po zastavama sa nacionalnim simbolima koje se vijore na svakom trgu, mislim da su velike patriote. Sa ponosom vole da kazu da zive u zemlji gde za sat-dva sa planinskih skijalista mozete da dodjete na plazu i da se suncate uz okean, da mozete da lutate pustinjom i da se nakon kratkog putovanja prema jugu nadjete pored jezera, na pasnjaku pored predivne zelene sume. Da za kratko vreme mozete da zadovoljite sva svoja cula - pogledom, mirisom i ukusom … Na severu zemlje Cile je velika pustinja, neuslovna za zivot, dok je naseljen tek mali, centralni deo, u kome se nalazi i glavni grad Santjago de Cile. U tom centralnom delu je, zbog povoljne i blage klime slicne mediteranskoj, najrazvijenija i poljoprivreda, dok je juzni deo zemlje, Patagonija, uglavnom bogata sumama, jezerima i vulkanima. Cile je najveci proizvodjac i izvoznik lososa na svetu, ali vinarstvo poslednjih godina postaje sve ozbiljnija i znacajnija privredna grana. Naime, Cile je jedan od predvodnika talasa vina Novog sveta i trenutno je peti po velicini izvoznik vina, od cega 42 % izvozi u SAD, 30 % u Aziju i 24 % u Evropu. Ako se sadasnji trend ozbiljnih ulaganja i pristupa vinarstvu nastavi, moze se ocekivati da Cile uskoro postane mozda i jedan od najvecih izvoznika vina, s obzirom na to da ima izuzetne uslove za uzgoj vinove loze. Sam geografski polozaj zemlje veoma je interesantan, jer se nalazi na krajnjem zapadu Juzne Amerike, na obali Pacifika duzine 4.300 kilometara, dok je siroka svega 170 kilometara do prvih obronaka Anda koji je na istocnoj strani dele od Argentine. Posledica ovog nesvakidasnjeg polozaja jeste i specificna klima koja nastaje mesanjem uticaja okeana i visokih planinskih lanaca. Tu pogodnost iskoristili su mnogi proizvodjaci vina koji su jos sredinom XIX veka u centralnom delu zemlje, odmah nakon sto su uvezene, poceli da uzgajaju nekoliko sorti vinove loze: merlot, cabernet sauvignon i carmenère, koji je ubrzo postao i jedan od zastitnih znakova cileanskog vinogradarstva. Tradicionalni cileanski vinogradi navodnjavaju se vodom koja nastaje topljenjem snega na Andima, a berba traje od februara do maja, kada je i jesen na juznoj hemisferi. U Cileu danas postoji vise od 300 vinarija, sa ukupnom godisnjom proizvodnjom od 830 miliona litara, od cega se oko 360 miliona izvozi. Medju prvih pet po velicini nalazi se i vinarija “Undurraga”, cija su vina vec pet godina prisutna i na nasem trzistu posredstvom kompanije “ADS wine selection”. Ova vinarija osnovana je 1885. godine i do pre dve godine bila je u vlasnistvu porodice Undurraga, sa 140 hektara vinograda na najpoznatijem vinskom regionu Maipo Valley. Krajem 2006. godine najbogatiji biznismen iz Cilea, Jose Yuraszeck, inace Cileanac sa nemackim poreklom, kupio je vinariju i odmah pokrenuo velike investicije – prosireni su vinogradi, koji se danas prostiru na 1.200 hektara u tri regije: Maipo Valley (chardonnay i sauvignon blanc), Colchagna Valley (cabernet sauvignon, merlot i carmenere) i Leyda Valley (chardonnay i sauvignon blanc). Takodje, prosireni su i modernizovani proizvodni kapaciteti i punionice. Ipak, najvise je ulozeno u ljude; dovedeni su najbolji strucnjaci iz drugih vinarija, ali i iz drugih kompanija van vinskog sveta, tako da “Undurraga” ima vrlo respektabilan tim kojem je cilj da vinariju sa trenutnog petog mesta uzdigne do vodece pozicije u Cileu u 2010.godini. Njihova strategija jeste da pristup vinarstvu bude identican bilo kojem komercijalnom i visokoprofitnom biznisu, sto se prilicno razlikuje od mnogih vinarija koje neguju boemski pristup vinarstvu. Najbolja demonstracija takve filozofije bio je Kinerun event, sto na starocileanskom jeziku naroda Mapucha znaci “zajedno”. Petodnevno druzenje stotinu ljudi iz 60 zemalja sveta (Kanade, evropskih zemalja, USA, Rusije, Koreje, Kine, Australije...), inace najvaznijih uvoznika i distributera “Undurraga” vina, izgledalo je zaista filmski, od samog pocetka. Iako smo imali utisak da se sve desavalo spontano, iza tako dobro organizovanog dogadjaja stajalo je nekoliko meseci ozbiljnih priprema. Svaki detalj pazljivo je osmisljen, pa pomenimo i to da su za voznju gradom obezbedjeni crveni i plavi autobus – jedan za goste iz engleskog govornog podrucja, a drugi za one iz spanskog. Ili cekiranje u hotelu koje je trajalo svega nekoliko minuta, a pri tom nas je prtljag vec cekao u sobama. Uzgred, svi gosti su bili smesteni u hotelu “Ritz Carlton” u Santjagu, sto pokazuje da organizatori nisu stedeli na svojim gostima. Vinarija “Undurraga” nedavno je, osim standardnog brenda Varietal, na trziste plasirala i cetiri nova, pa je ovaj dogadjaj bio idealna prilika za promociju novih vina. Domacini su to izveli na fantastican nacin, posvetivsi svakoj liniji vina po jedan dan programa. Prvog dana organizovan je obilazak mladog vinograda Leyda, gde je po prvi put u istoriji “Undurrage” zasadjena sorta pinot noir, a zatim je usledio obilazak simpaticne vinarije “Santa Ana Estate”, koja je takodje u vlasnistvu “Undurrage” i udaljena je trideset kilometara od Santjaga. Zatim je na svecanom otvaranju Kinerun eventa prezentovan novi vinski brend TH (Teroir Hunter ) projekcijom reklamnog filma na kojem bi mogli da pozavide i mnogi poznati svetski brendovi. Nakon zvanicne ceremonije otvaranja usledio je rucak u basti vinarije, sto je bila dobra prilika da se degustiraju dva vina iz TH linije: sauvignon blanc i syrah. Dan je zavrsen vecerom u kuci vlasnika vinarije, sto je bio najbolji dokaz paznje koja nam je posvecivana sve vreme. Sledeceg dan organizovan je put avionom do Patagonije i mesta Puerto Varas, u koje su pre dve stotine godina dosli prvi nemacki doseljenici u Cileu. Njihov trag jasno je vidljiv i danas, jer besprekorno ciste i uredjene ulice nose nazive na nemackom jeziku. Sama Patagonija, sa svojim fantasticnim pejzazima ukrasenim visokim planinama, gustim sumama i brojnim jezerima i vulkanima, ostavila je utisak koji cemo sigurno dugo pamtiti. Nakon ushicenja prirodnim atrakcijama usledio je hedonisticki predah - rucak u autenticnom cileanskom seocetu u prirodi, gde se u centralnom delu nalazila pec na drva sa svim namirnicama, tako da su gosti mogli sami da pripremaju hranu, a sto je bilo narocito zanimljivo gostima iz zapadnih zemalja. Taj dan bio je posvecen liniji vina Sibaris, koja se ranije zvala Undurraga Reserva, i u okviru koje je sest vrsta vina: cabernet sauvignon, pinot noir, carmenere, merlot, chardonnay i syrah, i sve su reserva. U ovom vinu najvise su izgleda uzivali uvoznici “Undurraginih” vina za Kinu, koji su odmah nakon degustacije otkupili celokupnu godisnju proizvodnju ovog vina iz 2007. godine. Uvece je organizovana prezentacija Sibarisa i promocija video reklame, i naravno, ponovo fenomenalna vecera. Sledeceg dana imali smo priliku da se brodom vozimo po jezeru Petrohue, a komletna organizacija ovog izuzetnog dogadjaja bila je posvecena novoj liniji vina Aliwen: crvenog vina (tri vrste kupaza: cabernet sauvignon sa carmenereom, merlotom ili syrahom), i belog koji je dostupan u dve varijante - chardonnay i sauvignon blanc. Na starocileanskom jeziku rec aliwen znaci “sveto drvo”, koje predstavlja vezu izmedju coveka i prirode i simbol je starog plemena Mapucha, pa je prezentacija organizovana u nacionalnom parku u prirodi, pored jezera ispod vulkana. Po zavrsetku prezentacije, vina su degustirana uz specijalitete cileanske kuhinje. Poslednjeg dana organizovana je prezentacija penusavih vina Undurraga: demi sec, brut i brut supreme. Po recima ljudi iz vinarije, osnovna ideja u plasmanu ovih vina jeste da se niskom cenom stvori navika kod prosecnih konzumenata da se penusava vina piju svaki dan i da budu pristupacna svima, a ne da kao do sada budu pice privilegovanih i bogatih. Samo zatvaranje Kineruna, upriliceno u izuzetnom ambijentu jednog nacionalnog restorana, bilo je euforicno. To je i bilo ocekivano, s obzirom na to da se svih stotinu ljudi, nakon fantasticnog petodnevnog druzenja i uzivanja u divnoj prirodi, izvrsnoj hrani i vinu, izuzetno zblizilo. Sto se tice samih organizatora, ispoljili su vrhunski profesionalizam posvecujuci svim gostima podjednaku paznju, iako nisu svi imali bas isti znacaj. Jer, neki od uvoznika prosle godine u svoje zemlje uvezli su svega po nekoliko desetina hiljada “Undurraginih” vina, doku su neki, poput kolega iz Danske i Holandije, uvezli po nekoliko miliona boca ovih vina. Osim toga, domacini su nas toliko razmazili da nam je na kraju svima bilo tesko da se vratimo u svoj svakodnevni zivot. Sto i ne cudi, jer Kinerun event bio je nesto najsavrsenije sto jedan gost moze da pozeli - uzivalo se svim culima, a pozitivna energija ispunjavala je svaki minut u tih pet dana. Krajem aprila cileanska vinarija “Undurraga” organizovala je druzenje za svojih 60 najvaznijih kupaca iz celog sveta, medju kojima su bili i uvoznici ovih vina za Srbiju. Osim upoznavanja vinarije i fantasticnog organizovanog druzenja, bila je to lepa prilika da se upozna Cile, jedan od najinteresantnijih vinskih regiona na svetu i zemlja koju cesto nazivaju “Svajcarskom Latinske Amerike”. Pise: Ljubica Blagojevic, „ADS Wine Selection“ Izvor: casopis "Wine Style" Krajem aprila cileanska vinarija “Undurraga” organizovala je druzenje za svojih 60 najvaznijih kupaca iz celog sveta, medju kojima su bili i uvoznici ovih vina za Srbiju. Osim upoznavanja vinarije i fantasticnog organizovanog druzenja, bila je to lepa prilika da se upozna Cile, jedan od najinteresantnijih vinskih regiona na svetu i zemlja koju cesto nazivaju “Svajcarskom Latinske Amerike”.

Čile je zemlja koja zaista nudi mnogo toga i skoro na svakom koraku iznenađuje u pozitivnom smislu. Prvo iznenađenje dočekalo nas je već pri samom dolasku, kada smo konstatovali da mnogi Čileanci izgledaju potpuno drugačije od naše predstave o njima – visoki su, svetle puti i očiju, i potomci su interesantne mešavine: Nemaca, koji su nakon dobijanja nezavisnosti 1810. godine naselili južni kraj zemlje, starosedelaca Španaca koji su prvi naselili Južnu Ameriku i lokalnih indijanaca Mapucha. Takođe, odmah smo osetili da smo došli u zemlju pozitivne energije, jer su Čileanci, a ima ih ukupno šesnaest miliona, izuzetno pozitivni i duhoviti ljudi, druželjubivi, vedrog duha i puni volje da svim gostima pokažu da su dobrodošli.

Iako se nalaze, možemo slobodno reći na kraju sveta, prihvatili su savremeni način života, barem ovi koje smo upoznali u Santjagu - imaju dobre plate, žive urbano i mnogo putuju, što poslovno što privatno. Mnogo rade i, verovatno kao posledica uticaja germanskih gena, izuzetno dobro su organizovani. Takođe, na osnovu kretanja na mestima gde su poslovne zone sa visokim staklenim soliterima, u kojima svaki iole ozbiljniji svetski brend ima svoje predstavništvo, nameće se zaključak da Čile ima ogroman potencijal.

Iako mnogo rade, Čileanci vole da uživaju u životu, tako da slobodno vreme maksimalno koriste za prepuštanje čarima potrošačkog društva. Prate se svi aktuelni trendovi – slušaju se MTV hitovi, voze se skupi automobili, a trošenje novca po restoranima jednostavno se podrazumeva.

Restorana ima mnogo, gotovo na svakom koraku. Svi su puni, naročito u vreme večere, vrlo savremeno su uređeni i ni po čemu ne zaostaju za evropskim. Na njihovu sreću, Čileanci imaju mogućnost da za male pare uživaju u savršenim biftecima, za koje smo inače mislili da su privilegija Argentine. Kao što smo rekli, specijalitet su bifteci, koji su mekani kao puter i neverovatno ukusni, a kao prilog uz njih služi se specifičan pire od tikve. Inače, glavno nacionalno jelo je losos i svi riblji specijaliteti pripremaju se od ove vrste ribe. Naravno, pošto su veliki gurmani, Čileanci obožavaju i vino. S obzirom na to da su prilično lojalni i piju mahom domaća vina, koja su pri tom veoma pristupačnih cena u odnosu na kvalitet, vino se pije za svakim stolom i uz svaki obrok. Praktično, u restoranima se ništa drugo i ne pije.

Što se tiče mode, nosi se dizajnirana, firmirana garderoba, ali brendova koji su poznati samo u Južnoj Americi, što je i dobro. Jer, lepo je i pravo osveženje kada se neki tržni centar i glavna ulica razlikuju od onih u ostalim svetskim metropolama koje su sve postale nalik jedna drugoj. Ukratko, Čile živi punim plućima, ali na svoj specifičan način. Taj moderan koncept življenja i kosmopolitski duh u kombinaciji sa egzotičnim pejzažem i geografskom dislociranošću daju ovoj zemlji zaista jedinstven šarm.

Na žalost, nismo imali priliku da upoznamo prosečnog Čileanca. Sudeći po zastavama sa nacionalnim simbolima koje se vijore na svakom trgu, mislim da su velike patriote. Sa ponosom vole da kažu da žive u zemlji gde za sat-dva sa planinskih skijališta možete da dođete na plažu i da se sunčate uz okean, da možete da lutate pustinjom i da se nakon kratkog putovanja prema jugu nađete pored jezera, na pašnjaku pored predivne zelene šume. Da za kratko vreme možete da zadovoljite sva svoja čula - pogledom, mirisom i ukusom …

Na severu zemlje Čile je velika pustinja, neuslovna za život, dok je naseljen tek mali, centralni deo, u kome se nalazi i glavni grad Santjago de Čile. U tom centralnom delu je, zbog povoljne i blage klime slične mediteranskoj, najrazvijenija i poljoprivreda, dok je južni deo zemlje, Patagonija, uglavnom bogata šumama, jezerima i vulkanima.

Čile je najveći proizvođač i izvoznik lososa na svetu, ali vinarstvo poslednjih godina postaje sve ozbiljnija i značajnija privredna grana. Naime, Čile je jedan od predvodnika talasa vina Novog sveta i trenutno je peti po veličini izvoznik vina, od čega 42 % izvozi u SAD, 30 % u Aziju i 24 % u Evropu. Ako se sadašnji trend ozbiljnih ulaganja i pristupa vinarstvu nastavi, može se očekivati da Čile uskoro postane možda i jedan od najvećih izvoznika vina, s obzirom na to da ima izuzetne uslove za uzgoj vinove loze. Sam geografski položaj zemlje veoma je interesantan, jer se nalazi na krajnjem zapadu Južne Amerike, na obali Pacifika dužine 4.300 kilometara, dok je široka svega 170 kilometara do prvih obronaka Anda koji je na istočnoj strani dele od Argentine.

Posledica ovog nesvakidašnjeg položaja jeste i specifična klima koja nastaje mešanjem uticaja okeana i visokih planinskih lanaca. Tu pogodnost iskoristili su mnogi proizvođači vina koji su još sredinom XIX veka u centralnom delu zemlje, odmah nakon što su uvezene, počeli da uzgajaju nekoliko sorti vinove loze: merlot, cabernet sauvignon i carmenère, koji je ubrzo postao i jedan od zaštitnih znakova čileanskog vinogradarstva. Tradicionalni čileanski vinogradi navodnjavaju se vodom koja nastaje topljenjem snega na Andima, a berba traje od februara do maja, kada je i jesen na južnoj hemisferi. U Čileu danas postoji više od 300 vinarija, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od 830 miliona litara, od čega se oko 360 miliona izvozi. Među prvih pet po veličini nalazi se i vinarija “Undurraga”, čija su vina već pet godina prisutna i na našem tržištu posredstvom kompanije “ADS wine selection”.

Ova vinarija osnovana je 1885. godine i do pre dve godine bila je u vlasništvu porodice Undurraga, sa 140 hektara vinograda na najpoznatijem vinskom regionu Maipo Valley. Krajem 2006. godine najbogatiji biznismen iz Čilea, Jose Yuraszeck, inače Čileanac sa nemačkim poreklom, kupio je vinariju i odmah pokrenuo velike investicije – prošireni su vinogradi, koji se danas prostiru na 1.200 hektara u tri regije: Maipo Valley (chardonnay i sauvignon blanc), Colchagna Valley (cabernet sauvignon, merlot i carmenere) i Leyda Valley (chardonnay i sauvignon blanc). Takođe, prošireni su i modernizovani proizvodni kapaciteti i punionice. Ipak, najviše je uloženo u ljude; dovedeni su najbolji stručnjaci iz drugih vinarija, ali i iz drugih kompanija van vinskog sveta, tako da “Undurraga” ima vrlo respektabilan tim kojem je cilj da vinariju sa trenutnog petog mesta uzdigne do vodeće pozicije u Čileu u 2010.godini. Njihova strategija jeste da pristup vinarstvu bude identičan bilo kojem komercijalnom i visokoprofitnom biznisu, što se prilično razlikuje od mnogih vinarija koje neguju boemski pristup vinarstvu.

Najbolja demonstracija takve filozofije bio je Kinerun event, što na staročileanskom jeziku naroda Mapucha znači “zajedno”. Petodnevno druženje stotinu ljudi iz 60 zemalja sveta (Kanade, evropskih zemalja, USA, Rusije, Koreje, Kine, Australije...), inače najvažnijih uvoznika i distributera “Undurraga” vina, izgledalo je zaista filmski, od samog početka. Iako smo imali utisak da se sve dešavalo spontano, iza tako dobro organizovanog događaja stajalo je nekoliko meseci ozbiljnih priprema. Svaki detalj pažljivo je osmišljen, pa pomenimo i to da su za vožnju gradom obezbeđeni crveni i plavi autobus – jedan za goste iz engleskog govornog područja, a drugi za one iz španskog. Ili čekiranje u hotelu koje je trajalo svega nekoliko minuta, a pri tom nas je prtljag već čekao u sobama. Uzgred, svi gosti su bili smešteni u hotelu “Ritz Carlton” u Santjagu, što pokazuje da organizatori nisu štedeli na svojim gostima.

Vinarija “Undurraga” nedavno je, osim standardnog brenda Varietal, na tržište plasirala i četiri nova, pa je ovaj događaj bio idealna prilika za promociju novih vina. Domaćini su to izveli na fantastičan način, posvetivši svakoj liniji vina po jedan dan programa.

Prvog dana organizovan je obilazak mladog vinograda Leyda, gde je po prvi put u istoriji “Undurrage” zasađena sorta pinot noir, a zatim je usledio obilazak simpatične vinarije “Santa Ana Estate”, koja je takođe u vlasništvu “Undurrage” i udaljena je trideset kilometara od Santjaga. Zatim je na svečanom otvaranju Kinerun eventa prezentovan novi vinski brend TH (Teroir Hunter ) projekcijom reklamnog filma na kojem bi mogli da pozavide i mnogi poznati svetski brendovi. Nakon zvanične ceremonije otvaranja usledio je ručak u bašti vinarije, što je bila dobra prilika da se degustiraju dva vina iz TH linije: sauvignon blanc i syrah. Dan je završen večerom u kući vlasnika vinarije, što je bio najbolji dokaz pažnje koja nam je posvećivana sve vreme.

Sledećeg dan organizovan je put avionom do Patagonije i mesta Puerto Varas, u koje su pre dve stotine godina došli prvi nemački doseljenici u Čileu. Njihov trag jasno je vidljiv i danas, jer besprekorno čiste i uređene ulice nose nazive na nemačkom jeziku. Sama Patagonija, sa svojim fantastičnim pejzažima ukrašenim visokim planinama, gustim šumama i brojnim jezerima i vulkanima, ostavila je utisak koji ćemo sigurno dugo pamtiti. Nakon ushićenja prirodnim atrakcijama usledio je hedonistički predah - ručak u autentičnom čileanskom seocetu u prirodi, gde se u centralnom delu nalazila peć na drva sa svim namirnicama, tako da su gosti mogli sami da pripremaju hranu, a što je bilo naročito zanimljivo gostima iz zapadnih zemalja.

Taj dan bio je posvećen liniji vina Sibaris, koja se ranije zvala Undurraga Reserva, i u okviru koje je šest vrsta vina: cabernet sauvignon, pinot noir, carmenere, merlot, chardonnay i syrah, i sve su reserva. U ovom vinu najviše su izgleda uživali uvoznici “Undurraginih” vina za Kinu, koji su odmah nakon degustacije otkupili celokupnu godišnju proizvodnju ovog vina iz 2007. godine. Uveče je organizovana prezentacija Sibarisa i promocija video reklame, i naravno, ponovo fenomenalna večera.

Sledećeg dana imali smo priliku da se brodom vozimo po jezeru Petrohue, a komletna organizacija ovog izuzetnog događaja bila je posvećena novoj liniji vina Aliwen: crvenog vina (tri vrste kupaža: cabernet sauvignon sa carmenereom, merlotom ili syrahom), i belog koji je dostupan u dve varijante - chardonnay i sauvignon blanc. Na staročileanskom jeziku reč aliwen znači “sveto drvo”, koje predstavlja vezu između čoveka i prirode i simbol je starog plemena Mapucha, pa je prezentacija organizovana u nacionalnom parku u prirodi, pored jezera ispod vulkana. Po završetku prezentacije, vina su degustirana uz specijalitete čileanske kuhinje.

Poslednjeg dana organizovana je prezentacija penušavih vina Undurraga: demi sec, brut i brut supreme. Po rečima ljudi iz vinarije, osnovna ideja u plasmanu ovih vina jeste da se niskom cenom stvori navika kod prosečnih konzumenata da se penušava vina piju svaki dan i da budu pristupačna svima, a ne da kao do sada budu piće privilegovanih i bogatih.

Samo zatvaranje Kineruna, upriličeno u izuzetnom ambijentu jednog nacionalnog restorana, bilo je euforično. To je i bilo očekivano, s obzirom na to da se svih stotinu ljudi, nakon fantastičnog petodnevnog druženja i uživanja u divnoj prirodi, izvrsnoj hrani i vinu, izuzetno zbližilo. Što se tiče samih organizatora, ispoljili su vrhunski profesionalizam posvećujući svim gostima podjednaku pažnju, iako nisu svi imali baš isti značaj. Jer, neki od uvoznika prošle godine u svoje zemlje uvezli su svega po nekoliko desetina hiljada “Undurraginih” vina, doku su neki, poput kolega iz Danske i Holandije, uvezli po nekoliko miliona boca ovih vina. Osim toga, domaćini su nas toliko razmazili da nam je na kraju svima bilo teško da se vratimo u svoj svakodnevni život. Što i ne čudi, jer Kinerun event bio je nešto najsavršenije što jedan gost može da poželi - uživalo se svim čulima, a pozitivna energija ispunjavala je svaki minut u tih pet dana.