Prvi poljubac: da li je moglo drugačije?

Prvi poljubac: da li je moglo drugacije? Sve sto nam je nedostajalo bilo je prolece. Ni najmanje se nisam usudjivala da razmisljam o tome da uopste postoji sansa da on „pokusa nesto“. Izasli smo na popodnevni caj i (obzirom da sam bila relativno mlada) on me samo nekoliko casova potom dopratio do samog ulaza u zgradu. Osetih da se nesto sprema i htedoh brze-bolje da se oprostimo. Cmoknuh ga u obraz i pohitah uz stepenice, ali me je u trenu oka uhvatio za ruku i poljubio. Danas dok razmisljam o tome, zakljucujem da je sve bilo savrseno. Da je odugovlacio ili poceo da prica nepovezano, znala bih o cemu je rec i dok bi on napucio usne, ja bih vec bila na vrhu stepenica. Da je kojim slucajem jos u kaficu dao i najmanji znak da me tako nesto ocekuje, verovatno bi iz mene progovorio moj decji, a ipak devojacki ponos i od cele nase price ne bi bilo nista. On je naslutio (srecom, stariji je od mene) da sam u panici i strahu i resio je da nam oboma „prekrati muke“ jednim naglim, ali neznim poljupcem. Moj detinji razum kategorisao je tu pojavu kao nedolicnu i pomalo odvratnu, ali duboko u sebi jedva sam suzdrzavala ushicenje. Danas znam da taj poljubac nije bio prosto spajanje usana. Bio je to veliki iskorak u svet potpuno drugacijih medjuljudskih odnosa. Zato me je i zaintrigirao post jedne devojke koja trazi savet od starijih forumasica i pita da li ce njen decko primetiti da se ona nikada nije poljubila. Gotovo sigurno nece. Ona sada ne zna da ce u zivotu imati mnogo prvih poljubaca i da ce pre svakog osecati neki nemir koji granici sa euforicnom radoscu. „Taj“ prvi poljubac koji nju mori samo je pocetak. Niko nece ocenjivati njenu „tehniku“ niti zuriti u bubuljicu na celu. On ce je, ako je posten (a takvi se obicno biraju za „tu“ priliku) poljubiti da bi zapecatio dogovor, izbrisao sve sumnje, da su oni u ljubavi. I njemu, kao i njoj, to je test samopouzdanja i podjednaka muka, takodje bezrazlozna. Covek se ne moze odupreti tom nagonu da se nekome dopadne, da ga Drugi potvrdi kao dobrog, lepog, pozeljnog ljubavnika (rec nastala od „onaj koji ljubi“). Strahovi su razumljivi, ako o cinu u kom ucestvuje dvoje vi razmisljate sami dok se spremate za izlazak ili pocinak. Posto su u tom strahu velike oci, njoj se moze uciniti da od tog cina On ocekuje neku neverovatnu virtuoznost od nje. Sve sto neko moze da ocekuje kada je rec o prvom dodiru sa romanticnim odnosom jeste zahtevanje od sebe. Iako sam i sama strahovala, iz ove perspektive shvatam da je to osecanje trebalo da bude usmereno na buducnost i ono sto ce „prvi poljubac“ izazvati. Sled dogadjaja je gotovo propisan: prvo se neko vreme drze za ruku i tu i tamo poljube. U vecini slucajeva (cast izuzecima) nedugo potom raskinu. Sledi jos nekoliko „platonskih“ odnosa pre „grandioznog“ ulaska u svet seksa. A gde je duga veza, brak, odrzavanje istog, borba sa iskusenjima koje nosi? Sve su to posledice jednog te istog dogadjaja. Prvog poljupca. Da sam kojim slucajem stigla da odgovorim heroini ove price, rekla bih joj da razloga za strah nema. Da ako je kojim slucajem on taj koji je neodlucan i stidljiv, ona ucini prvi korak. Ali da cvrsto obeca sebi da ce taj trenutak pamtiti. Meni je znacio vise od male i velike mature, diplomiranja i preseljenja u drugi grad, jer su manje - vise, te prekretnice nametnute. Prvi poljubac, osobu i vreme kada ce se dogoditi biramo sami. Utoliko je radost koja se oseti posle onog sladunjavog i neobicnog ukusa u ustima veca. Kako kaze Mika Antic: „Poljubac – to je videti stvari u slojevima“. Da li zbog proleca ili neke teme koju sam nedavno procitala na jednom od foruma, setih se nedavno svog prvog poljupca. Svi klisei vaze i u mom slucaju – bio je cudan, sladunjav, mekan i zauvek cu ga pamtiti. Da li je moglo biti drugacije? Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net Da li zbog proleca ili neke teme koju sam nedavno procitala na jednom od foruma, setih se nedavno svog prvog poljupca. Svi klisei vaze i u mom slucaju – bio je cudan, sladunjav, mekan i zauvek cu ga pamtiti. Da li je moglo biti drugacije?

Sve što nam je nedostajalo bilo je proleće. Ni najmanje se nisam usuđivala da razmišljam o tome da uopšte postoji šansa da on „pokuša nešto“.

Izašli smo na popodnevni čaj i (obzirom da sam bila relativno mlada) on me samo nekoliko časova potom dopratio do samog ulaza u zgradu.

Osetih da se nešto sprema i htedoh brže-bolje da se oprostimo. Cmoknuh ga u obraz i pohitah uz stepenice, ali me je u trenu oka uhvatio za ruku i poljubio.

Danas dok razmišljam o tome, zaključujem da je sve bilo savršeno.

Da je odugovlačio ili počeo da priča nepovezano, znala bih o čemu je reč i dok bi on napućio usne, ja bih već bila na vrhu stepenica.

Da je kojim slučajem još u kafiću dao i najmanji znak da me tako nešto očekuje, verovatno bi iz mene progovorio moj dečji, a ipak devojački ponos i od cele naše priče ne bi bilo ništa.

On je naslutio (srećom, stariji je od mene) da sam u panici i strahu i rešio je da nam oboma „prekrati muke“ jednim naglim, ali nežnim poljupcem.

Moj detinji razum kategorisao je tu pojavu kao nedoličnu i pomalo odvratnu, ali duboko u sebi jedva sam suzdržavala ushićenje.

Danas znam da taj poljubac nije bio prosto spajanje usana. Bio je to veliki iskorak u svet potpuno drugačijih međuljudskih odnosa.

Zato me je i zaintrigirao post jedne devojke koja traži savet od starijih forumašica i pita da li će njen dečko primetiti da se ona nikada nije poljubila.

Gotovo sigurno neće.

Ona sada ne zna da će u životu imati mnogo prvih poljubaca i da će pre svakog osećati neki nemir koji graniči sa euforičnom radošću.

„Taj“ prvi poljubac koji nju mori samo je početak. Niko neće ocenjivati njenu „tehniku“ niti zuriti u bubuljicu na čelu.

On će je, ako je pošten (a takvi se obično biraju za „tu“ priliku) poljubiti da bi zapečatio dogovor, izbrisao sve sumnje, da su oni u ljubavi.

I njemu, kao i njoj, to je test samopouzdanja i podjednaka muka, takođe bezrazložna.

Čovek se ne može odupreti tom nagonu da se nekome dopadne, da ga Drugi potvrdi kao dobrog, lepog, poželjnog ljubavnika (reč nastala od „onaj koji ljubi“).

Strahovi su razumljivi, ako o činu u kom učestvuje dvoje vi razmišljate sami dok se spremate za izlazak ili počinak.

Pošto su u tom strahu velike oči, njoj se može učiniti da od tog čina On očekuje neku neverovatnu virtuoznost od nje. Sve što neko može da očekuje kada je reč o prvom dodiru sa romantičnim odnosom jeste zahtevanje od sebe.

Iako sam i sama strahovala, iz ove perspektive shvatam da je to osećanje trebalo da bude usmereno na budućnost i ono što će „prvi poljubac“ izazvati.

Sled događaja je gotovo propisan: prvo se neko vreme drže za ruku i tu i tamo poljube. U većini slučajeva (čast izuzecima) nedugo potom raskinu. Sledi još nekoliko „platonskih“ odnosa pre „grandioznog“ ulaska u svet seksa.

A gde je duga veza, brak, održavanje istog, borba sa iskušenjima koje nosi? Sve su to posledice jednog te istog događaja. Prvog poljupca.

Da sam kojim slučajem stigla da odgovorim heroini ove priče, rekla bih joj da razloga za strah nema. Da ako je kojim slučajem on taj koji je neodlučan i stidljiv, ona učini prvi korak.

Ali da čvrsto obeća sebi da će taj trenutak pamtiti. Meni je značio više od male i velike mature, diplomiranja i preseljenja u drugi grad, jer su manje - više, te prekretnice nametnute.

Prvi poljubac, osobu i vreme kada će se dogoditi biramo sami.

Utoliko je radost koja se oseti posle onog sladunjavog i neobičnog ukusa u ustima veća.

Kako kaže Mika Antić: „Poljubac – to je videti stvari u slojevima“.