Jelena Đoković gostovala kao predavač na Međunarodnoj konvenciji žena zapadnog Balkana u Podgorici

Slučajnosti kojima su izložena deca siromašnijih, marginalnih porodica su poprilično repetitivne i nestimulišuće. Deca upijaju naše emocije, i na njih se prenose različite vrste stresa koje osećaju i preživljavaju njihovi roditelji, istakla je Jelena.

- Bebe sa kojima roditelji svakodnevno pričaju znaju više od 300 reči do svoje druge godine nego deca čiji roditelji to ne rade. Deca koja su po rođenju izložena barem dva jezika imaju potpuno drugačiju strukturu mozga nego deca koja nisu izložena dvojezičnom okruženju. Zatim, postoje deca koja se sve do škole nisu susrela sa knjigama. S jedne strane nadalje imate roditelje koji nemaju novac da plate čak ni subvencionisanu cenu vrtića, zatim nemaju potrebu jer su na selu, daleko im je vrtić, nemaju čime da ih voze, vraćaju. I na kraju imate mesta gde nema vrtića, ili uopšte ili u vrtićima više nema mesta. I onda ta deca napune 6 godina, moraju po zakonu da se uključe u obavezno predškolsko obrazovanje - a oni nisu spremna za tu integraciju. Nemaju adekvatnu pripremu. Za njih je to preteško, obeshrabrujuće. Postavili smo im u startu nepremostivu prepreku. I znate šta se onda desi? Najveći broj njih ili odustane odmah posle osnovne škole, ili odustanu u toku osnovne škole, imaju loše ocene, iz te frustracije počnu da se biju, pa da puše, kasnije konzumiraju narkotike, postanu nasilnici. Deca kojima je tako otežan start, koja ne pohađaju predškolsko obrazovanje, najčešće ostaju na marginama društva i to su potvrdila sva istraživanja – istakla je Đokovićeva.

Umesto da na startu ulažemo u decu i njihovu edukaciju i razvoj, društvo kad je već šteta učinjena, ulaže u njihovu rehabilitaciju, poručila je Jelena.

- Misija Novak Đoković fondacije usmerena je na rani razvoj i rano obrazovanje. Mi se bavimo ulaganjem u obrazovanje dece od 0 do 6 godina, pre svega u mestima koja su siromašna, gde veliki broj dece ne ide u vrtiće, jer želimo da pomognemo deci da se što bolje pripreme za izazove koje će im život nametnuti. Mi želimo da pružimo podršku roditeljima i pomognemo im da pruže svojoj deci adekvatnu stimulaciju i okruženje za zdravo odrastanje. Mirno detinjstvo, knjige, mir, osmehe i podršku. Ja zelim društvo u kojem će mladi biti šansa, a ne problem. Verujem da to i vi želite. Ali, više od 50% dece u Srbiji u ovom trenutku ne ide u vrtić. Nažalost, danas mnogi misle samo do sutra. Rezultati ulaganja u rani razvoj videće se tek kroz 20 godina. Kada ta deca postanu odrasli ljudi spremni ili nespremni da se bave problemima u društvu. Za toliku trku malo ko ima strpljenja. Zato smo izabrali baš ovu temu i ovaj problem da se njime bavimo kroz rad fondacije.

Tokom 2000. godine Savet bezbednosti UN doneo je revolucionarnu rezoluciju koja je pokrenula proces promene zakonodavstva u svim zemljama sveta, naglašavajući da su prava žena neodvojiv deo ljudskih prava. Rezolucija 1325 je prva izdvojila ženu kao akterku mira i očuvanja bezbednosti. Rezolucija se i danas smatra ključnim dokumentom za postizanje prioriteta rodne ravnopravnosti na svim nivoima upravo zbog njene sveobuhvatnosti, jer se bezbednost žena, devojaka i devojčica dovodi u direktnu vezu sa bezbednošću čitavog društva. Bezbednost žene je i njena bezbednost od ustaljenih diskriminatornih praksi koje su deo kolektivne patologije, kao i bezbedan pristup jednakim šansama u svim sferama.

Konvencija će otvoriti neke od ključnih tema kojima se danas bave žene širom planete, a po kojima nisu dovoljno prepoznate, ili su u potpunosti nevidljive. Tri ključne oblasti koje će biti zastupljene na ovogodišnjoj Konvenciji usmerene su na: ulogu žene u jačanju ključnih prioriteta vladavine prava, ženu i razvoj preduzetništva i ženu i stvaralaštvo. Tema prvog dana Konvencije biće Uloga žene u izgradnji mira na Balkanu, pa je specijalna gošća i glavna govornica dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine Širin Ebadi, poznata po višegodišnjoj borbi za prava iranskih političkih aktivista, verskih i etničkih manjina, žena i dece.

Tokom trodnevnog trajanja i 20 panela, radionica i predavanja, Konvencija će okupiti više od 50 govornica i govornika iz sveta politike, aktivizma, preduzetništva, medija, umetnosti, kulture, ekonomije iz svih zemalja regiona, ali i Evropske unije i čitavog sveta. Gošće i panelistkinje su uvažene i istaknute ličnosti javnog života, iz oblasti politike, ekonomije, kulture, umetnosti, nauke, književnosti, itd.

Prema podacima UN za 2015. godinu, samo 10 zemalja sveta vodi žena, dok je u svega 11 zemalja žena predsednica Vlade. Prosečan broj žena u nacionalnim parlamentima širom sveta je samo 22 odsto. Slično ovome, svega 18 odsto ministarskih mesta je povereno ženama, u većini slučajeva onih koja su zadužena za socijalne teme. Od stotine mirovnih sporazuma potpisanih od ranih 1990-ih, manje od 10 procenata je bilo žena pregovarača i manje od tri odsto žena potpisnica. Skoro svaka zemlja na svetu ima manje od pet odsto kompanija koje vodi žena. Uprkos dodatnih četvrt milijarde žena koje su ušle na globalno tržište rada, nejednakost zarada i dalje postoji. Žene u proseku danas zarađuju isto koliko i muškarci - ali 2006. godine.

Prema podacima iz 178 zemalja za 2015. godinu, učešće žena na tržištu rada je 25,5 odsto manje u odnosu na muškarce. Ovaj jaz se smanjio za samo 0,6 odsto u odnosu na 20 godina ranije. Jedna trećina celokupne ženske svetske populacije je imala iskustvo seksualnog ili fizičkog zlostavljanja. Statistika prati sve sfere života. Od politike i ekonomije, do umetnosti i svakodnevnog života.

Rodna ravnopravnost nije samo ženska tema. To je, iznad svega, životna tema i ekonomski i politički imperativ.