Koliko košta svinja?

Koliko kosta svinja? I pored znacajnog poskupljenja mesa u protekloj godini i drasticnog pada cene kukuruza - i dalje se proizvodjaci zale da od celog posla nemaju zaradu, a potrosacima je snicla preskupa. Cinjenica je da je skuplja nego u mnogim okolnim zemljama, pa ili nesto ne stima u toru, ili ne valjaju racunice. U svinjogojstvu je vec sam start skup - na tov se stavlja prase od 25 kilograma, koje po trenutno vazecoj ceni zive vage od 180 dinara za kilogram predstavlja pocetno ulaganje od 4.500 dinara. Ovo prase se tovi do komercijalne tezine od 105 kilograma - dokle se smatra i da je ekonomicna proizvodnja (za kilogram proizvedenog mesa potrebno je manje hrane nego kada se ide dalje u tov za vecu tezinu i kada se proizvodi mast, a ne meso). Vreme tova do 105 kilograma je oko pet meseci i konverzija za kilogram prirasta je oko 3,2 kilograma hrane. Drugim recima, to prase od 25 kilograma ako je stavljeno u tov u oktobru prosle godine - za pet meseci pojede oko 500 kilograma kukuruza, sto po tadasnjoj ceni kukuruza i nije velika stavka (1.650 dinara) i najmanje 100 kilograma ‘supera’, cija je cena do pocetka marta bila 3.250 dinara (nakon najnovijeg poskupljenja 3.600 dinara). Kada se sve to sabere - ugojena svinja kosta tovljaca 9.400 dinara (bez veterinarskih usluga, struje, rada). Sa cenom od 120 dinara kilograma zive vage, vazecom do pre mesec dana, taj tovljenik je na trzistu vredeo 12.000 dinara i tovljacu je ostajalo 2,6 dinara za troskove pomenute u zagradi i nekakav profit. Medjutim, ako cena tovljenika na stocnoj pijaci padne na 90 dinara - pozitivna razlika po svinjcetu za odgajivaca je 400 dinara, a sa 80 ili 70 dinara - ostaje na nuli. Nema sumnje da je nedavno smanjenje cene nekih kategorija svinjskog mesa po prodavnicama za 20 odsto obradovalo potrosace, ali uznemirilo tovljace svinja, jer je vreme svinjokolja (decembar i januar) proslo, cena zive vage svakim danom su sve nize, ponuda na trzistu velika, a obori prepuni. To sto su obori puni, medjutim, ne bi trebalo da zavara da je svinjarstvo u ekspanziji, vec da su seljaci jesenas nakon bogate berbe kukuruza (6,2 miliona tona) i njegove bagatelne cene od 3,20 do 3,30 dinara za kilogram - pokusali da spasu sto se spasti moze i svako prase koje su imali stavili u tov, pa sada ne znaju sta ce. Klanicari nezadovoljni: i na preradjevinama slaba zarada Ko uzima zaradu? U toku randmana - od klanja do kategorizacije mesa - dobija se 40 odsto mesa prve kategorije (but, plecka, kare), 25 odsto masnih delovi (slanina, salo i ostale masnoce), 4 odsto opkrojaka od mesa, 8 odsto su kostani delovi (glava, noge, rebra, vrat...) i 23 odsto neupotrebljivi otpaci. Kada ovako istranzirano meso stigne u prodavnice - glava tovljenika, tezine oko sest kilograma, po sadasnjoj ceni od 85 dinara za kilogram kosta 510 dinara, 14 kilograma cistog buta po ceni od 400 dinara kosta 5.600 dinara, pet kilograma plecke po ceni od 350 dinara kosta 1.750 dinara, oko sest kilograma krmenadli po ceni od 315 dinara kosta 1.890 dinara, pet kilograma rebara po ceni od 200 dinara kosta hiljadu dinara, iznutrice (dzigerica, srce, bubrezi) oko 3 kilograma po 130 dinara kostaju 390 dinara, noge 2 kilograma po 80 dinara kostaju 160 dinara, oko 20 kilograma masti po ceni od 80 dinara kosta 1.600 dinara... sto ukupno iznosi 12.900 dinara. Ispada da ni mesari nisu bog zna sta zaradili. Klanicari tvrde da im posao sa svinjskim mesom ne donosi zaradu. Ne isplati se ni cepana svinjska polutka (oko 30 kilograma jedna), cija je cena po kilogramu 200 dinara, znaci kosta sest hiljada dinara (jedna svinja = dve polutke = 12.000 dinara). U “francuskoj” obradi od pomenutog tovljenika ostaje oko 40 kilograma osnovnog mesa, po 300 dinara kilogram i klanica opet naplati 12.000 dinara. Medjutim, od preostalog mesa, onih opkrojaka, pa sve do neupotrebljivih delova - klanicari (sve vise su to i male privatne radionice) proizvode raznovrsne preradjevine, na kojima ocigledno ‘vade stetu’: na primer kulen po 677 dinara za kilogram, trajnu kobasicu po 920 dinara, ‘sremske’ kobasice po oko 500 dinara, slaninu “pancetu” (od trbusnice sa izvadjenim rebrima) po 600 dinara kilogram, ili cvarke za 290 dinara... Na ovim proizvodima od jedne svinje moze da se zaradi otprilike koliko i za sve ono meso, pa je jasno da daleko veci deo zarade ostaje onima koji kolju, nego onima koji proizvode meso. Tradicija Svinjsko meso je drugo po vrednosti proizvodnje u stocarstvu, tradicionalno je na ovim prostorima i sa 82 odsto dominira na porodicnim gazdinstvima, a sa 18 odsto u organizovanom tovu. Procenjuje se da bi proizvodnja svinjskog mesa mogla u narednih nekoliko godina da se poveca smanjenjem udela prasadi u ukupnom broju zaklanih svinja na 300 hiljada tona umesto dosadasnjih 242 hiljade tona. Kolebanja na trzistu mesa Za tovljenika do 105 kilograma potrebno je pet meseci tova i 3,2 kilograma odgovarajuce hrane za kilogram prirasta. Za tovljenika do 105 kilograma potrebno je pet meseci tova i 3,2 kilograma odgovarajuce hrane za kilogram prirasta

I pored značajnog poskupljenja mesa u protekloj godini i drastičnog pada cene kukuruza - i dalje se proizvođači žale da od celog posla nemaju zaradu, a potrošačima je šnicla preskupa. Činjenica je da je skuplja nego u mnogim okolnim zemljama, pa ili nešto ne štima u toru, ili ne valjaju računice.

U svinjogojstvu je već sam start skup - na tov se stavlja prase od 25 kilograma, koje po trenutno važećoj ceni žive vage od 180 dinara za kilogram predstavlja početno ulaganje od 4.500 dinara. Ovo prase se tovi do komercijalne težine od 105 kilograma - dokle se smatra i da je ekonomična proizvodnja (za kilogram proizvedenog mesa potrebno je manje hrane nego kada se ide dalje u tov za veću težinu i kada se proizvodi mast, a ne meso). Vreme tova do 105 kilograma je oko pet meseci i konverzija za kilogram prirasta je oko 3,2 kilograma  hrane.

Drugim rečima, to prase od 25 kilograma ako je stavljeno u tov u oktobru prošle godine - za pet meseci pojede oko 500 kilograma kukuruza, što po tadašnjoj ceni kukuruza i nije velika stavka (1.650 dinara) i najmanje 100 kilograma ‘supera’, čija je cena  do početka marta bila 3.250 dinara (nakon najnovijeg poskupljenja 3.600 dinara). Kada se sve to sabere - ugojena svinja košta tovljača 9.400 dinara (bez veterinarskih usluga, struje, rada). Sa cenom od 120 dinara kilograma žive vage, važećom do pre mesec dana, taj tovljenik je na tržištu vredeo 12.000 dinara i tovljaču je ostajalo 2,6 dinara za troškove pomenute u zagradi i nekakav profit. Međutim, ako cena tovljenika na stočnoj pijaci padne na 90 dinara - pozitivna razlika po svinjčetu za odgajivača je 400 dinara, a sa 80 ili 70 dinara - ostaje na nuli.

Nema sumnje da je nedavno smanjenje cene nekih kategorija svinjskog mesa po prodavnicama za 20 odsto obradovalo potrošače, ali uznemirilo tovljače svinja, jer je vreme svinjokolja (decembar i januar) prošlo, cena žive vage svakim danom su sve niže, ponuda na tržištu velika, a obori prepuni. To što su obori puni, međutim, ne bi trebalo da zavara da je svinjarstvo u ekspanziji, već da su seljaci jesenas nakon bogate berbe kukuruza (6,2 miliona tona) i njegove bagatelne cene od 3,20 do 3,30 dinara za kilogram - pokušali da spasu što se spasti može i svako prase koje su imali stavili u tov, pa sada ne znaju šta će.

Ko uzima zaradu?

U toku randmana - od klanja do kategorizacije mesa - dobija se 40 odsto mesa prve kategorije (but, plećka, kare), 25 odsto masnih delovi (slanina, salo i ostale masnoće), 4 odsto opkrojaka od mesa, 8 odsto su koštani delovi (glava, noge, rebra, vrat...) i 23 odsto neupotrebljivi otpaci.

Kada ovako istranžirano meso stigne u prodavnice - glava tovljenika, težine oko šest kilograma, po sadašnjoj ceni od 85 dinara za kilogram košta 510 dinara, 14 kilograma čistog buta po ceni od 400 dinara košta 5.600 dinara, pet kilograma plećke po ceni od 350 dinara košta 1.750 dinara, oko šest kilograma krmenadli po ceni od 315 dinara košta 1.890 dinara, pet kilograma rebara po ceni od 200 dinara košta hiljadu dinara, iznutrice (džigerica, srce, bubrezi) oko 3 kilograma po 130 dinara koštaju 390 dinara, noge 2 kilograma po 80 dinara koštaju 160 dinara, oko 20 kilograma masti po ceni od 80 dinara košta 1.600 dinara... što ukupno iznosi 12.900 dinara. Ispada da ni mesari nisu bog zna šta zaradili.

Klaničari tvrde da im posao sa svinjskim mesom ne donosi zaradu. Ne isplati se ni cepana svinjska polutka (oko 30 kilograma jedna), čija je cena po kilogramu 200 dinara, znači košta šest hiljada dinara (jedna svinja = dve polutke = 12.000 dinara). U “francuskoj” obradi od pomenutog tovljenika ostaje oko 40 kilograma osnovnog mesa, po 300 dinara kilogram i klanica opet naplati 12.000 dinara.

Međutim, od preostalog mesa, onih opkrojaka, pa sve do neupotrebljivih delova - klaničari (sve više su to i male privatne radionice) proizvode raznovrsne prerađevine, na kojima očigledno ‘vade štetu’: na primer kulen po 677 dinara za kilogram, trajnu kobasicu po 920 dinara, ‘sremske’ kobasice po oko 500 dinara, slaninu “pančetu” (od trbušnice sa izvađenim rebrima) po 600 dinara kilogram, ili čvarke za 290 dinara...

Na ovim proizvodima od jedne svinje može da se zaradi otprilike koliko i za sve ono meso, pa je jasno da daleko veći deo zarade ostaje onima koji kolju, nego onima koji proizvode meso.