Osnovan Savet UN za ljudska prava

Savet UN za ljudska prava biće ključno međunarodno telo za praćenje ljudskih prava u svetu, otkrivanju prakse kršenja ljudskih prava i pomaganju da se pripreme odgovarajući nacionalni zakoni u toj oblasti.

Generalna skupstina UN osnovala je novo telo za ljudska prava, uprkos protivljenju SAD i jos tri zemlje. Savet UN za ljudska prava bice kljucno medjunarodno telo za pracenje ljudskih prava u svetu, otkrivanju prakse krsenja ljudskih prava i pomaganju da se pripreme odgovarajuci nacionalni zakoni u toj oblasti. Osnovan Savet UN za ljudska prava Savet s 47 clanica ce zameniti sadasnju Komisiju UN za ljudska prava, koja ima 53 clanice. Formiranje novog tela UN podrzalo je 170 zemalja, a cetiri su bile protiv, SAD, Izrael, Marsalska Ostrva i Palau. Belorusija, Iran i Venecuela su bili uzdrzani. Ambasador SAD u UN Dzon Bolton rekao je da su pravila Saveta UN za ljudska prava nedovoljna da bi sprecila da zemlje u kojima su brojna krsenja ljudskih prava dobiju svoje mesto u tom telu. "Mi nemamo dovoljno poverenja u ovaj tekst da bismo mogli da kazemo da ce Savet za ljudska prava biti bolji od svog prethodnika. To znaci da ce SAD saradjivati s drugim zemljama-clanicama kako bi Savet bio sto snazniji i efikasniji", kaze on. Clanice Evropske unije i Kanada dele sumnje SAD, ali su odbacile Boltonov predlog o odlaganju glasanja i ponovnom razmotranju osnivackog testa, strahujuci da bi to ugrozilo napore za formiranje novog tela. Clanove ce birati Generalna skupstina UN vecinskim glasanjem, i to svih clanica, kojih je 191, a ne samo prisutnih. Zemlja u kojoj se sistematski krse ljudska prava moze biti iskljucena dvotrecinskom vecinom u Generalnoj skupstini. Mesta ce biri raspodeljena po regionima, po 13 za Afriku i Aziju, sest za istocnu Evropu, osam za Latinsku Ameriku i Karibe i sedam za grupu koju vecinom cine zapadne zemalje, ukljucujuci SAD i Kanadu. Osnivanje novog tela UN za ljudska prava predlozio je prosle godine generalni sekretar UN Kofi Anan u okviru napora za reformu UN. Njegov prvobitni predlog je dosta izmenjen tokom pregovora, a posebno je, pored SAD, mnoge primedbe imala Kuba. Predsednik Generalne skupstine UN Jan Elijason, koji je ucestvovao u visemesecnim pregovorima, rekao je da osnivacki tekst jeste rezultat kompromisa. Elijason je, medjutim, rekao da ce Savet biti telo koje ce unaprediti osnovne principe koje je Generalna skupstina pokrenula Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. UN: Glasanje o rezoluciji

Savet s 47 članica će zameniti sadašnju Komisiju UN za ljudska prava, koja ima 53 članice. Formiranje novog tela UN podržalo je 170 zemalja, a četiri su bile protiv, SAD, Izrael, Maršalska Ostrva i Palau. Belorusija, Iran i Venecuela su bili uzdržani.

Ambasador SAD u UN Džon Bolton rekao je da su pravila Saveta UN za ljudska prava nedovoljna da bi sprečila da zemlje u kojima su brojna kršenja ljudskih prava dobiju svoje mesto u tom telu. "Mi nemamo dovoljno poverenja u ovaj tekst da bismo mogli da kažemo da će Savet za ljudska prava biti bolji od svog prethodnika. To znači da će SAD sarađivati s drugim zemljama-članicama kako bi Savet bio što snažniji i efikasniji", kaže on.

Članice Evropske unije i Kanada dele sumnje SAD, ali su odbacile Boltonov predlog o odlaganju glasanja i ponovnom razmotranju osnivačkog testa, strahujući da bi to ugrozilo napore za formiranje novog tela.

Članove će birati Generalna skupština UN većinskim glasanjem, i to svih članica, kojih je 191, a ne samo prisutnih. Zemlja u kojoj se sistematski krše ljudska prava može biti isključena dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini.

Mesta će biri raspodeljena po regionima, po 13 za Afriku i Aziju, šest za istočnu Evropu, osam za Latinsku Ameriku i Karibe i sedam za grupu koju većinom čine zapadne zemalje, uključujući SAD i Kanadu.

Osnivanje novog tela UN za ljudska prava predložio je prošle godine generalni sekretar UN Kofi Anan u okviru napora za reformu UN. Njegov prvobitni predlog je dosta izmenjen tokom pregovora, a posebno je, pored SAD, mnoge primedbe imala Kuba.

Predsednik Generalne skupštine UN Jan Elijason, koji je učestvovao u višemesečnim pregovorima, rekao je da osnivački tekst jeste rezultat kompromisa. Elijason je, međutim, rekao da će Savet biti telo koje će unaprediti osnovne principe koje je Generalna skupština pokrenula Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948.